Konferencija šefova diplomatija zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana, koju ministri spoljnih poslova Italije i Španije planiraju za drugu polovinu juna u Sarajevu, biće prilika samo za poruke podrške u evropskim integracijama, ali neće imati konkretan značaj i rezultate.
Pre tog sastanka, 14. juna u Briselu, Savet ministara spoljnih poslova EU raspravljaće o eventualnom početku ratifikacije SSP Unije i Srbije, a koji dan ranije haški tužilac Serž Bramerc saopštiće izveštaj o saradnji Beograda s Tribunalom za ratne zločine. Ta dva događaja presudno će uticati na ubrzanje srpske kandidature za članstvo u EU. S druge strane, sastanak u Sarajevu mogao bi da bude prilika da Španija, zemlja koja do 1. jula predsedava Uniji, i Italija prvi put oko istog stola okupe ministre spoljnih poslova Srbije i Kosova, na čemu će u međuvremenu verovatno insistirati i pokušavati da pronađu formulu pogodnu i za Beograd i za Prištinu. Tačnije, Španija i Italija pokušaće ono što Sloveniji i Hrvatskoj, po svemu sudeći, nikako ne polazi za rukom povodom regionalnog sastanka planiranog za 20. mart na Brdu kod Kranja.
U pripremnom dokumentu za veliku regionalnu konferenciju u Sarajevu, na koju će verovatno biti pozvani i predstavnici SAD, Rusije i Turske, kao učesnici pojedinih delova sastanka, navedeno je da su „ratifikacija SSP i ubrzavanje procedure za davanje statusa kandidata najbolji način da se nagradi proevropska vlada u Srbiji čija je orijentisanost bila najbolje pokazana kroz jednogodišnju jednostranu primenu Prelaznog sporazuma“.
U tom dokumentu, koji su sastavili italijanski i španski šefovi diplomatija Franko Fratini i Miguel Anhel Moratinos, kao razlog za sazivanje konferencije navodi se usvajanje „sarajevske deklaracije“ u kojoj bi trebalo da se potvrdi „da će sve zemlje regiona, kada ispune sve tražene kriterijume, postati integralni deo EU“. Namera Fratinija i Moratinosa je da se u toj deklaraciji nađe po jedan paragraf za svaku zemlju, u kojem bi se konstatovalo gde je ta zemlja u procesu evropskih integracija i koji su ciljevi EU.
Prema pisanju medija, koji su imali uvid u drugi pripremni dokument, dvojica diplomata ipak imaju rezerve u odnosu na dalje proširivanje EU, s obzirom na činjenicu da pojedine zemlje poput Nemačke, Holandije, Belgije, Danske, pa i Francuske imaju veoma rezervisan stav prema daljem tempu proširenja Unije.
Druga stvar koja ne presudno, ali donekle, relativizuje ovu konferenciju je nivo sastanka. Za razliku od Zagrebačkog samita, na kojem su učestvovali šefovi država i vlada EU, u Sarajevu će biti veliki uspeh ako dođu svi ministri spoljnih poslova EU. Postoji još jedan znak ublažavanja stavova Italije i Španije, a to je zaključak u kojem su te dve države protiv pravljenja paketa država Zapadnog Balkana koje bi zajedno ušle u EU, kao što je bio slučaj s centralno-istočnim evropskim zemljama 2004. godine.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, kaže za Danas da je sastanak u Sarajevu zakazan zbog obeležavanja Zagrebačkog samita, kojim je započet proces stabilizacije i pridruživanja.
– U tom trenutku Srbija i Hrvatska imale su rukovodstva koja su bila jasno opredeljena za reforme i EU. S druge strane, to je prilika da se vidi dokle se u tim procesima stabilizacije i pridruživanja stiglo. Ni zemlje Zapadnog Balkana, a ni EU nisu u međuvremenu promenile cilj da se integrišu u Uniju – kaže Delević.
Milica Delević ukazuje da je organizovanje ovakvog sastanka pokazatelj da je za EU, uprkos svim spoljnopolitičkim problemima, integracija Zapadnog Balkana jedan od prioriteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
