Svi su odgovorni

Zbog uzajamnih optužbi zvaničnog Beograda i Prištine, činjenice da su izbori na obe strane progutali skoro godinu dana i postizborne političe krize na Kosovu i Metohiji, EK je snizila kriterijum sa pune primene Briselskog sporazuma, čija se ustavnost ocenjuje pred Ustavnim sudom Srbije, na integraciju pravosuđa na severu KiM u kosovski sistem i što brži nastavak političkih pregovora u Briselu. Za ovakvo stanje, prema mišljenju većine političkih analitičara, odgovorni su i Beograd i Priština, dok beogradski sagovornici tu ubrajaju i EU.

Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, kaže za Danas da Kosovo i dalje nema vladu, a Srbija je „veoma usredsređena na svoja posla“, pa se nijedna strana ne može naročito kriviti.

– Ni Beograd ni Priština nisu pokazali veliki entuzijazam da primene Briselski sporazum. Obe strane i dalje vide Sporazum kao „nulti rezultat“, umesto da shvate da će biti pobeda za sve ukoliko se dogovori sprovedu i ubrzo budu dopunjeni novim razgovorima i sporazumima. Ne treba zaboraviti i da ćemo biti svedoci personalnih i institucionalnih promena u Briselu. Od posebne važnosti biće pitanje ko će naslediti visoku predstavnicu Ketrin Ešton, odnosno posredovati u pregovorima Beograda i Prištine – ocenjuje Dajmelova.

Tim Džuda, dopisnik britanskog Ekonomista za Zapadni Balkan, navodi za Danas da, budući da u Prištini funkcioniše privremena vlada, proces pregovaranja o detaljima dogovora, koji je „maglovit u mnogim aspektima“, sada je „manje-više zaustavljen“, a nastaviće se kada Kosovo dobije novu vladu.

– Mislim da ne treba upirati prstom ni u jednu ni u drugu stranu. Normalno je da će, ukoliko jedna strana ima samo prelaznu vladu, „dodavanje mesa kostima sporazuma“ biti usporeno. Ne treba zaboraviti da se, što se tiče Kosova, deo tog pitanja odnosi i na činjenicu da tim koji želi da formira novu vladu mora da razgovara sa pokretom Samoopredeljenje, koji je započeo pregovore o stvaranju nove vlasti uslovom da prestanu razgovori sa Srbijom. To se u međuvremenu izmenilo, ali i dalje predstavlja deo političke realnosti – ukazuje Džuda.

Politički analitičar Dušan Janjić takođe ističe da se Beograd i Priština faktički od septembra 2013. nalaze u raznim vanrednim izborima, za šta „odgovornost dele svi potpisnici Briselskog sporazuma – političke vođe Srbije i Kosova, kao i Brisel“. On smatra da deo krivice ima i Ketrin Ešton, koja je „toliko ubrzavala potpisivanje Briselskog sporazuma da je, družeći se sa Balkancima, postala veći Balkanac od njih“.

– Međunarodna zajednica je u haosu, a ovde u glavama još vlada mišljenje da Sporazum ne mora do kraja da se sprovede. Beograd se pravi da nije obavešten da sada na red dolaze saradnja u OEBS, UN, SE, rasprava o imovini i nestalim licima. Za razliku od Prištine, Beograd nije obavestio i politički pripremio ni Skupštinu, ni javnost, uključujući Srbe na KiM, za ono što je dogovorio. Morao bi da zna da od podele na Ibru nema ništa. Priština takođe snosi deo odgovornosti, jer ne prihvata da je proces normalizacije odnosa dugotrajan proces koji ne mora da se završi punopravnim međunarodnim priznanjem nezavisne države Kosovo. Ona stalno forsira sprovođenje Sporazuma, a gde god može otvara pitanje statusa – objašnjava Janjić.

On kaže da cenu zastoja u sprovođenju Briselskog sporazuma neće platiti samo Beograd, nego i Priština, jer neće dobiti viznu liberalizaciju, kasniće sa Studijom izvodljivosti i neće moći aktivno da učestvuje u međunarodnim i regionalnim organizacijama.

Dva scenarija

Evropska komisija očekuje da „kosovsko poglavlje“ neće blokirati početak pregovora Srbije sa EU, piše Dojče vele pozivajući se na zvaničnike iz Brisela. U diplomatskim krugovima kažu da postoji scenario po kojem bi Nemačka želela da se u pregovorima sa Srbijom prvo otvori poglavlje 35, prenosi agencija Beta. Po drugom scenariju, radi se na tome da najpre bude otvoreno poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu.

Priština neiskrena

Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković kaže za Danas da „krivce treba tražiti između Brisela i Prištine“. On smatra da je Beograd „ispunio sve što se tražilo i pod pritiskom Brisela izašao u susret svim zahtevima“, dok je Priština „neiskrena, a Brisel nezainteresovan za formiranje zajednice srpskih opština“.