Gradska toplana u Užicu najavila je mogućnost poskupljenja grejanja, a konačnu odluku o tome trebalo bi da donese Gradsko veće. Cena grejanja od decembra prošle godine za domaćinstva iznosi 71.84, za škole, dečje i socijalne ustanove 158.05, a za poslovni prostor 215.52 dinara bez PDV.
Zoran Šibalić, direktor tog gradskog JKP, kaže da bi prema kalkulaciji, grejanje za domaćinstva trebalo da poskupi za šest dinara, ali zahtev o tome još nije upućen gradskoj vlasti.
– Znamo da poskupljenje nije rešenje, jer smo svesni da mnogi koji redovno izmiruju svoje obaveze možda to više neće moći, zbog ekonomske krize. Međutim, pitanje je da li ćemo sa sadašnjim cenom moći da kupimo dovoljno mazuta za ovu grejnu sezonu“, kazao je za Danas Šibalić i dodao da je mazut poskupeo za šest dinara u odnosu na prošlu grejnu sezonu, te da to preduzeće ima rezerve tog energenta za petnaest dana.
– Cena mazuta učestvuje sa 67 odsto u ceni grejanja. Nismo tražili poskupljenje, ali napravićemo kalkulaciju i uskoro ćemo razgovarati o tome sa predstavnicima grada“, objasnio je Šibalić, istakavši da svega četiri kotlarnice u gradu koriste gas kao energent. On je naveo da poslovanje tog preduzeća dodatno opterećuju dugovanja korisnika. Domaćinstva duguju 58 miliona, budžetske gradske i republičke ustanove skoro 70 miliona, a privreda oko 10 miliona dinara.
– Od 350 domaćinstava, njih 134 prihvatila su reprogram duga u ratama od četiri do dvanaest meseci, ali ostali, čija su pojedinačna dugovanja od 50.000 do 280.000 dinara, ne odazivaju se našim pozivima i jednostavno ne dolaze da se dogovorimo. Nekim dužnicima isključili smo grejanje, ali većini nismo, jer za to ne postoje tehnički uslovi“, dodao je direktor užičke Gradske toplane.
– Sa 14 kotlarnica obezbeđujemo grejanje za 25 odsto građana, od kojih 85 odsto redovno plaća tu uslugu. Šta ćemo sa 75 odsto Užicana koji sami obezbeđuju grejanje, tako što moraju na vreme da kupe ugalj i drva“, pita se Šibalić. On podseca da to preduzeće obezbeđuje centralno grejanje za oko 6.000 korisnika, te da je za grejnu sezonu gradu potrebno 7.000 tona mazuta, što košta 350 miliona dinara. Inače, proteklih godina za rekonstrukciju i modernizaciju sistema daljinskog grejanja u gradu, EU je izdvojila 4,4 miliona evra.
Na pitanje da li to preduzeće isključuje grejanje gradskim i republičkim ustanovama i organima, Šibalić navodi da ti dugovi „nisu veliki i da nakon utuženja, to preduzeće uspeva da prinudno naplati svoja potraživanja“.
Istakavši da se već dve godine u pojedinim zgradama, koje poseduju posebne kalorimetre, grejanje naplaćuje po stvarno utrošenoj toplotnoj energiji, Šibalić kaže da je ušteda u tim objektima oko 25 odsto.
– Ove godine stanari u trinaest zgrada su prihvatili ugradnju kalorimetara, a ugradnja termoventila po grejnom telu u stanu košta 50 evra i može da se plati na rate“, kaže naš sagovornik i dodaje da ce od ove grejne sezone gas koristiti kotlarnice u Sevojnu i na Senjaku, a kotlarnice u Krčagovu, u Ratarskoj ulici i Medicinskoj školi taj energent počeće da koriste tokom grejne sezone.
Skraćeni časovi
U pojedinim školama, koje kao energent koriste ugalj, juče nije bilo grejanja, pa su časovi skraćeni za deset minuta. Ilija Mićević, član Gradskog veća, kazao je da ce za dan ili dva škole biti snabdevene tim energentom.
Reklamacije
Na pitanje da li je rešen problem sa lošim grejanjem u zgradi u Ulici Dimitrija Tucovića u centru grada, čiji stanari su tokom prošle zime protestovali, Šibalić kaže da su instalacije u tom objektu očišćene. – Problem su loša stolarija i izolacija, a radijatori u stanovima u toj zgradi nisu hladni“, objašnjava Šibalić. On dodaje da je to preduzeće prošle grejne sezone imalo četiri reklamacije dnevno, te da je polovina toplovodnog sistema dotrajala, sa trulim cevima i starim radijatorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
