Kultura je za veliku većinu naših građana poslednja stvar o kojoj će razmišljati, ali je ona to, nažalost, i za mnoge predstavnike vlasti, jedan je od rezultata istraživanja o mestu i ulozi kulture u svakodnevnom životu građana Srbije u tranziciji, koje je profesorka univerziteta dr Zagorka Golubović predstavila kroz knjigu „Politika i svakodnevni život“. Knjiga je imala jednu od prvih promocija u Subotici, u kojoj je rađen dobar deo istraživanja. Ono je, ustvari, četvrti deo višegodišnjeg projekta koji se radi od 2000. godine sa ciljem da se ustanovi kako građani vide i ocenjuju promene u društvu, a poslednji deo tih istraživanja posvećen je pitanju marginalizacije kulture u Srbiji, odnosno koliko je ona u svakodnevnom životu (be)značajna za građane.
Najbrojniji deo učesnika intervjua koji je na pitanje o temi istraživanja najčešće odgovarao sa „Ma kakva kultura“. Njih kultura uopšte ne zanima, a dominantno mišljenje je da se bez kulture sasvim normalno može živeti. Oni svoje slobodno vreme provode uglavnom u kafićima, ali ne radi druženja, već da bi se opijali i „prosto opustili“.
– Takvi odgovori pokazuju da je za većinu građana kultura doista marginalna i beznačajna, ali je problem što i oni koji vode ovu državu misle na sličan način, što najbolje pokazuje i zakon o kulturi, u kojem su centralno mesto zauzela pitanja institucija i njihovog organizovanja i rada, iza čega uglavnom stoji ideja da ih država nadzire, dok kreativnosti nije posvećena nikakva pažnja. A uzroci koji su kulturu bacili u zapećak brojni su i dugotrajni, počev od tradicionalno pogrešnog shvatanja politike kao moći i mogućnosti da se vlada ljudima. Partije nastavljaju taj autoritaran model vlasti, u kojem je participacija samih građana na nuli, u kojem je on sam marginalizovan, i bez ikakve inicijative – kaže dr Zagorka Golubović.
Manja grupa učesnika u istraživanju ipak konzumira kulturu, ali su oni tu zaista samo konzumenti. Najčešće se radi o masovnoj kulturi, koja se „kupuje“, i često o onoj ispraznoj tzv. kič kulturi. Taj deo građana „konzumira“ Velikog brata, Farmu, estradnu umetnost, ili pak neku drugu vrstu masovne muzike u kojoj pojedinac samo želi da doživi osećaj pripadnosti jednom širem kolektivu.
Najmanji deo intervjuisanih građana je odgovorio da ne bi mogao zamisliti život bez kulture, i to su oni pojedinci koji si u sami kreativni u stvaranju sopstvenog kulturnog identiteta i modela života u kojem značajno mesto ima lični intelektualni i duhovni razvitak.
Možda ima nade
– Alternativa i izlaza iz ove situacije ima, i to pokazuje veća svest među ispitanicima nego do sada o tome da moramo i sami nešto učiniti da nam bude bolje. Takve pojedinačne inicijative u osvajanju slobode da se kreativno misli i radi jesu možda dugotrajan proces, ali daju neku nadu – kaže Zagorka Golubović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
