Razvoj turizma je zacrtan u svim strateškim planovima i, kako ističu sagovornici Danasa, aktiviranje aerodroma Ponikve, kod Užica, koje je najavljeno za kraj avgusta ove godine, trebalo bi značajno da poveća broj broj inostranih gostiju, ali i da doprinese sveukupnom razvoju privrede užičkog regiona, koji poslednjih godina stagnira i zaobilaze ga velike investicije, zbog loše saobraćajne infrastrukture. Nekadašnji vojni aerodrom, uništen je 1999. godine tokom Nato bombardovanja, ali njegov najveći deo je obnovljen uz pomoć međunarodnih donatora i države.
Od 3,2 kilometara piste, ostalo je da se obnovi 800 metara, ali to neće biti smetnja za korišćenje aerodroma, a ceo njegov kompleks od oko 550 hektara Vlada Srbije je, pre nekoliko godina, predala Gradu Užicu. Od države se očekuje da finansira i pristupni put do te vazdušne luke, a postoje indicije da bi trebalo da obezbedi i dodatno novac za obnovu ostatka aerodromske piste.
Korišćenje za civilne letove najavljuje se decenijama, a kako su nedavno obećali ministarka Zorana Mihajlović i premijer Aleksandar Vučić, koji su tokom predizborne kampanje posetili Užice, aerodrom će konačno početi da funkcioniše krajem avgusta ove godine. Podsećanja radi, devedesetih godina prošlog veka, tadašnja vlast je organizovala promotivni let do Tivta, a 2007. godine bio je najavljen još jedan promotivni let do Beograda, ali on je odložen jer su organizatori tog poduhvata smetnuli s uma da se u kaponirima još od 1999. godine nalaze uništeni vojni avioni, zbog čega tadašnje ministarstvo nije odobrilo taj let. Tek šest godina kasnije, nakon pribavljanja potrebnih dozvola, prvi međunarodni civilni let je organizovan kada je delegacija belgijske kompanije Crops sletela svojom „cesnom“.
Nedavno je završena pristanišna zgrada i to na temeljima nekadašnjeg kaponira u blizini same piste. Vlada Srbije je, posredstvom Aerodroma „Nikola Tesla“, obezbedila Ponikvama 50 miliona dinara, od kojih je polovina iskorišćena za izgradnju tog zdanja, a ostatak je namenjen za postavljanje zaštitne ograde i postavljanje svetlosnog sistema. Objekat za prihvat putnika prostire se na 500 kvadratnih metara, poseduje prostor za policiju, carinu i ostale službe.
Najnovije obećanje premijera o korišćenju Ponikava za civilne letove, turistički radnici ocenjuju kao značajan pomak u razvoju turističke privrede, koja nije mogla da se razmahne zbog izuzetno loše putne i železničke infrastrukture u ovom delu Srbije.
Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije regije Zapadna Srbije, ističe da je više nego očigledno da će funkcionisanje tog aerodroma doprineti boljoj poseti turista, prvenstveno iz inostranstva.
Na pitanje da li postoje studije i istraživanja koja bi potvrdila tu tezu, on navodi da takvi dokumenti ne postoje, ali da to nije potrebno posebno dokazivati, jer savremeni turista želi što pre da doputuje do krajnje destinacije, kako bi mu ostalo vremena za odmor i druge sadržaje. Prema njegovim rečima, najveći broj turista iz inostranstva dolazi iz bivših jugoslovenskih republika, posebno iz Slovenije, Rusije, a povremeno i iz drugih zemalja.
Arsen Đurić, dugogodišnji direktor Turističke organizacije Zlatibor, nudi sličan stav i kaže da su turoperateri, na sajmovima na kojima se Zlatibor promoviše, veoma zainteresovani za programe koji im se nude, ali većina njih odustaje nakon saznanja da put od Beograda do Zlatibora traje četiri sata.
– Odlično sarađujemo sa agencijama iz Rusije Nemačke, Holandije, ali dugo putovanje do naših turističkih destinacija je glavna prepreka da ta saradnja bude bolja i sadržajnija. Početak rada aerodroma rešiće i taj problem, a mislim da nismo svesni koliko će on doprineti povećanju broja stranih gostiju i to ne samo na Zlatiboru, već u celoj regiji – ocenio je Đurić.
On dodaje da Zlatibor, kao najposećeniji planinski centar u zemlji, ima dovoljno smeštajnih kapaciteta za povećani broj gostiju.
– Imamo pet hotela sa pet zvezdica – Palisad, Mona, Mir, Idila i Iris, koji raspolažu sa oko 1.000 ležaja. U završnici je izgradnja hotela Tornik, koji će biti kategorisan sa pet zvezdica i imaće 800 ležaja. Tu su i Kraljevi konaci, a u izgradnji su apartmanska naselja Jelena Anžujska i Zlatiborski konaci, takođe sa četiri zvezdice, ali i drugi vidovi smeštaja. Ukoliko inostrani turisti budu dolazili u većem broju, to će sigurno motivisati investitore da proširuju postojeće i grade nove kapacitete – naveo je naš sagovornik.
Goran Glišić, vlasnik uspešne turističke agencije Taraturs, koja je prošle godine proglašena za najbolju agenciju za receptivni turizam u Srbiji i kojoj je pripala nagrada Turistički cvet, kaže za Biznis da je aktiviranje Ponikava neophodno za dalji razvoj turizma u užičkom kraju i pograničnoj regiji.
– Znam da bi trebalo da se aktivira aerodrom, ali nemam detaljne informacije o tome koje kompanije će prevoziti putnike, kojim dinamikom i da li će to biti redovne linije. Ipak, kada budemo imali i tu opciju u ponudi, pretpostavljam da će ona dodatno privući goste. Naše programe bi trebalo drugačije da osmislimo i time će naš region postati atraktivniji – kaže Glišić, čija agencija nudi programe u zapadnoj Srbiji, kao i atraktivno krstarenje brodom kanjonom Drine, od Perućca do Višegrada. „Iz Slovenije ugostimo od 2.500 do 3.000 turista, imamo i goste iz Srbije, Rusije, povremeno i iz drugih zemalja, ali najbrojniji su Slovenci“, kaže Glišić.
Direktor JP „Aerodrom Ponikve“ Saša Savić, podseća na to da se poslednjih dvadeset godina u svim studijama o razvoja turizma na Zlatiboru, Tari, Zlataru i drugim destinacijama užičkog regiona posebno ističe da bi aerodrom trebalo da privuče još veći broj turista iz inostranstva.
– Naš region je među najrazvijenijim turističkim oblastima u Srbiji, ali u strukturi turista prednjače domaći gosti, odnosno učešće inostranih turista je do deset odsto. Bez razvoja aerodroma, takva slika neće se promeniti – navodi Savić i dodaje da se u početku ne planiraju redovne avionske linije, već samo čarter letovi.
Na primedbe predstavnika turističkih agencija da nemaju detaljne informacije o tome koja vrsta letova će biti organizovana, kojom dinamikom, do kojih destinacija, Savić kaže da o tome ne treba da odlučuje uprava tog aerodroma, već turistički radnici. U tome bi trebalo da učestvuju, kako navodi, vlasnici hotela i apartmanskih naselja, ali i lokalne samouprave u užičkom kraju, jer je uspostavljanje aviosaobraćaja veoma teško, kompleksno i skupo.
On kao dobar primer nudi preduzimljivost uprave hotela Mona na Zlatiboru.
– Sa predstavnicima tog hotela intenzivno razgovaramo i razrađujemo opcije o mogućnostima za čarter linije do Grčke ili Slovenije. Predstavnici Mone su pažljivo ispitivali tržište i oni će da odluče koja će to biti čarter linija – naveo je Savić i poručio da bi tim primerom trebalo da krenu i drugi predstavnici turističke privrede užičkog regiona.
Dugo putovanje
– Glavna zamerka inostranih gostiju je dugo putovanje od Beograda do turističkih destinacija u užičkom kraju, jer se postojećim putem voze četiri sata. Otvaranjem aerodroma vreme njihovog putovanja bi se značajno skratilo, a to bi svakako povećalo interesovanje inostranih gostiju, kojih je poslednjih godina sve više u našem kraju – kaže za Biznis Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije regije Zapadna Srbije i dodaje da će time još atraktivnije postati i ranije osmišljene kružne ture koje, osim zapadne Srbije, uključuju i destinacije u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Kompleksan posao
– Aerodrom treba da privuče investitore i da ponudi profitabilne sadržaje, ali i da omogući povećanje broja inostranih gostiju. Dok aerodrom ne bude ekonomski isplativ, trebalo bi da ga finansiraju lokalne samouprave. Mi smo tu da pružimo uslugu i omogućimo prihvat aviona, a turistički radnici trebalo bi da sa avio-kompanijama uspostave saradnju i da utvrde koje su im destinacije interesantne – objašnjava Saša Savić, direktor JP „Aerodrom Ponikve“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
