Slatka zamka za čitaoca

Objavljivanjem novog naučnofantastičnog romana Slobodanida, kao 66. knjige u ediciji Znaka Sagite (Everest Media), Knežević svoj književni opus od nekoliko romana i brojnih priča proširuje još jednim neobičnim delom koje čitaoce, kao i protagoniste, suočava s krajnje neočekivanim i kontroverznim situacijama, kojima nastavlja trend započet u Crnom cvetu i razrađen u Poslednjem Srbinu u kojima preispituje sadašnjost ponovnim ispisivanjem prošlosti i zamagljivanjem granica između fikcije i stvarnosti.

Roman Slobodanida poneće čitaoca narativnim tokom čije struje i ogranci nepredvidivo meandriraju kroz alternativnu Srbiju 2006. godine. Priča ga više puta dovodi u zabludu da je uhvatio glavni tok, a onda ga primorati da odbaci ili revidira svoje pretpostavke jer ustaljena i očekivana pravila, uključujući i književna, u ovom delu ne važe. Razlomljena narativna linija, spoj karnevalske razigranosti i opore satire, dezorijentišuća ontologija i postmoderni pastiš od kojeg je sačinjen tekst zahtevaju punu pažnju čitaoca, koju nagrađuju dodelom neočekivanih uloga poznatim imenima u iskrivljenom odrazu stvarnosti. Ljubitelji naučne fantastike uočiće u ovom delu implicitne i eksplicitne aluzije na druge stvaraoce i dela, kao što su Zelazni (Gospodar svetlosti), ili dramska intermeca u On koji oblikuje na koje sheveningenske epizode neodoljivo podsećaju, dok su u avatarima kao destabilizatorima percepcije stvarnosti i individualnosti uočljive posthumanističke tendencije iz proze Filipa K. Dika.

Još privlačniji su odblesci ovdašnje stvarnosti, elementi folklorne tradicije, utkane političke, istorijske i razne druge okolnosti, koje čitanje dela pretvaraju u zabavno dešifrovanje alternativne Srbije u kojoj mesta, likovi i njihovi postupci uopšte ne moraju da imaju veze sa stvarnošću. Čitalac lako može biti naveden da zaboravi da je stvarnost o kojoj čita samo fikcionalna, te da svako poređenje s objektivnom stvarnošću nije svrsishodno. Međutim, to je zamka u koju će svako od njih rado upasti.