Dva pasoša za duplu evropsku šansu

Uverenje o bugarskom poreklu dobija se u KIC ukoliko jedan od roditelja ima bugarsko poreklo ili ako se izjasnio da je pripadnik bugarske nacionalne manjine. To je samo jedan od dokumenata za dobijanje državljanstva. Najviše zainteresovanih za dobijanje bugarskog pasoša ima u Dimitrovgradu, ali svoje pravo žele da iskoriste i žitelji Pirota, kao i Bosilegrada, Surdulice, Trgovišta i Vranja.

– Odlučio sam da predam dokumentaciju za državljanstvo jer želim da radim u Bugarskoj. Nisam uzeo uverenje od KIC, ali se ipak nadam da ću brzo dobiti „papire“ – objašnjava Saša Petrov iz Surdulice. Prema nezvaničnim podacima ima i onih građana kojie „ubrzavanje“ procesa dobijanja bugarskog pasoša uz pomoć „veza“ košta i do 2.000 evra, uz veliku verovatnoću da budu prevareni i ostanu bez dvojnog državljanstva. Najčešći razlog uzimanja dvojnog državljanstva jeste mogućnost da se sa bugarskim pasošem u zemljama EU ostvare određene pogodnosti u socijalno-radnom statusu. No u lokalu, dvojno državljastvo se najčešće koristi za mogućnost uvoza jeftinijih polovnih automobila iz Bugarske, otvaranje preduzeća u susednoj državi…

O tome govori i primer Vranjanca (P. S, 34), Bugarina po ocu. Nedavno je iskoristio pravo da, zahvaljujući poreklu, uzme dvojno državljanstvo i pasoš susedne države. Kad se odlučivao na taj korak nisu ga, međutim, vodili patriotski razlozi.

– Moj otac jeste iz bosilegradskog kraja, ali ja se, bez obzira na to, osećam i izjašnjavam kao Srbin. Bilo je sitnih provokacija, zvali su me u školi Bugarinom, ali nije bilo zlonamerno. Bio sam i dobrovoljac u Hrvatskoj i na Kosovu, i uopšte mi nije žao zbog toga – kaže on.

Prema evidenciji Kulturno-informacionog centra iz Bosilegrada, oko dve stotine žitelja Vranja zatražilo je bugarsko državljanstvo. Na poslednjem popisu stanovništva 2002. godine, nacionalnu pripadnost Bugarin kraj svog imena upisalo je ukupno 351 građana Vranja. Po popisu iz 1981. godine bilo je trideset puta više građana koji su se izjasnili kao Bugari, čak 9.000.

Nebojša Selistarević, član Gradskog veća u Vranju, zadužen za nacionalne manjine, nema objašnjenje zašto ih je tako malo u popisnim listama u odnosu na situaciju u stvarnosti.

– Razgovarao sam s njima i niko se nije konkretno žalio ni na šta. Ono što je, međutim, zanimljivo jeste da neki od njih imaju problema što, eto, baš ja njih predstavljam, kao Rom – pojašnjava Selistarević, navodeći da nema većih međuetničkih problema. Suština je, po njegovim rečima, u činjenici da ljudi pre svega žele „da bolje žive pa članstvo bugarske u EU vide kao nekakvu šansu“.

U Surdulici je nešto više od hiljadu građana potvrdilo svoje bugarsko poreklo. Predsednik opštine, Novica Tončev, navodi da dvojno državljanstvo može građanima samo da koristi, nesporeći da ima i onih koji su to pokušali, ili pokušavaju da zloupotrebe.

– Prekogranična saradnja u svim oblastima sa susedima koji su članica EU za nas može da bude samo korisna. Mislim da globalno, ali i lokalno, dvojno državljanstvo nije nikakav problem. To je tekovina unapređenja međuetničke tolerancije – kaže Tončev. Pre nekoliko godina urađena je anketa u Bosilegradu među roditeljima đaka prvaka. Kada je trebalo da odluče hoće li da im deca uče na bugarskom ili na srpskom, većina se izjasnila da prvaci uče na srpskom. U civilnom sektoru koji se bavi ljudskim pravima na jugu Srbije razloge za dvojno državljanstvo ne vide u „ugroženim ljudskim pravima“, mada priznaju pojedinačne slučajeve diskriminacije na nacionalnoj osnovi koji su u padu poslednjih godina.

Kad je u pitanju dvojno srpsko-makedonsko državljanstvo, na jugu Srbije situacija je sasvim drugačija. Tome doprinosi i činjenica da su dobrosusedski odnosi između dve države bez međuetničkih problema. Čak je prevaziđeno i pitanje granica, kao i obeležavanje Ilindena kao Dana državnosti Makedonije, čiji su temelji države postavljeni na zasedanju ASNOM krajem Drugog svetskog rata u manastiru Sveti Prohor Pčinjski kod Trgovišta, uz samu granicu dve države. Zbog datuma obeležavanja Dana državnosti do skoro je bilo međuetničkih tenzija, ali je to poslednjih godina prevaziđeno u duhu „dobrosusedske politike“. Da je i Makedonija postala punopravna članica EU sasvim sigurno bi poraslo interesovanje za dvojno državljanstvo ovako, kako ocenjuju u Udruženju Makedonaca za Pčinjski okrug Goce Delčev u Vranju, „dva komšijska naroda dele sudbinu dugog putovanja u Evropu“.

– Niko na jugu Srbije ne vidi ništa loše u tome što predstavnici bugarske nacionalne manjine kroz dvojno državljanstvo žele da sačuvaju veze sa maticom. To nije problem ni sa predstavnicima makedonske nacionalne manjine, to su po meni stvari koje su normalne ukoliko se taj status ne zloupotrebljava, a bilo je i takvih slučajeva. Reč je pre svega o švercu robe akciznog tipa, automobila, zloupotrebi prava na rad i sličnih primera – ocenjuje Maja Jovanović, zaštitnica građana u Vranju.

Jovanovićeva ocenjuje da je interesovanje za dvojno državljanstvo pre svega kod bugarske nacionalne manjine na jugu Srbije vezano za „pokušaj preskakanja evropskih barijera koje se odnose na zemlje koje nisu članice Unije“.

– Otuda građani kroz pasoš Bugarske računaju na lakši prolaz u Evropu, jureći za boljim ekonomskim statusom, što ipak nije baš tako jer postoje jasna ograničenja. Oni koji nemaju takve „vizije“ oslanjaju se na povremeni rad u susdenoj državi kao i na kupovinu robe bez carine i otvaranje malih preduzeća – navodi Jovanovićeva. Njeno miščljenje deli i Vladimir Zaharijev, predsednik pogranične opštine Bosilegrad, ističući da je „ekonomski element“ ključni faktor traženja dvojnog državljanstva.

– Mi smo jedna od najsiromašnijih opština u Pčinjskom okrugu i na jugu Srbije pa dvojno državljanstvo Bosilegrađanima i drugima omogućuje da u susednoj državi potraže kakak takav boljitak – navodi Zaharijev.

Ovde postoji saglasje da ni bugarska ni makedonska nacionalna zajednica na jugu Srbije nije izložena nikakvoj „asimilaciji ili diskriminaciji na nacionalnom osnovu“. Čak je Beli Šengen dodatno relaksirao te odnose i smanjio potrebe za traženjem dvojnog državljasntva, mada ta tendencija i dalje postoji, ali u manjoj meri u odnosu na trenutak kada je Sofija kročila u porodicu članica EU. Kad se to dogodi sa Srbijom i Makedonijom, institut dvojnog državljanstva, po procenama sa juga Srbije, mogao bi da dobije pre svega dimenziju „armiranja“ dobrosusedstva između pograničnih opština u regionu, kao što su saradnja Bosilegrada sa Ćustendilom, ili Vranja sa Kumanovom, što se sada odvija kroz projekte Pogranične saradnje koje finansira EU i koji su dali sasvim pristojne efekte.