Svakog trećeg Poljaka Srbija podseća na devedesete godine prošlog veka

Usred mnogobrojnih odgovora anketiranih ljudi različite starosti, zanimanja te obrazovanja, na pitanje Na šta vas podseća Srbija? rat je bio prva misao u 32 odsto Poljaka. Ako se u to uračunaju i drugi ratni pojmovi, kao konflikt, ratnik i oružje, a povezani s periodom kada su dominirala prezimena Karadžić i Milošević, postotak je i do 40 odsto. Istorija je baš ono čega Srbija ne može da se odrekne, bar prema mišljenju Poljaka.

Koliko su mladi u anketi isticali Balkanski rat, toliko je starija generacija svoje misli upućivala na ulogu Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu, atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu, te Jugoslaviju.

Bez obzira na rezultat referenduma od 21. maja 2006, čak devet odsto Poljaka stalno veže Srbiju sa Crnom Gorom. Pored činjenice da se Srbija stalno razvija, za šest odsto osoba ona je i dalje siromašna država, a za osam odsto građana Poljske Srbija ne podseća apsolutno ni na ništa, što je možda i najviše uznemirujući podatak cele ankete.

Tokom istraživanja bilo je i odgovora sa pozitivnim konotacijama, uglavnom među ljudima koji su posetili Srbiju ili tamo imaju porodicu, kao i kod građana srpskog porekla (dobri ljudi, lepa priroda, ples, rakija, odmor – skupa 10 odsto). Srbi su i u poljskoj vizuri kvalitetni sportisti: fudbaleri, odbojkaši i košarkaši (četiri odsto).

Vidljivo je, po konačnim rezultatima ankete, da je po mišljenju većine pogled na Srbiju usmeren u prošlost i malo ko zna srpsku sadašnjost, što uzrokuje stereotipnu sliku i nerazumevanje slovenske braće sa juga. Zanimljiv je i podatak da baš Poljaci tako slabo poznaju Srbiju, jer su oni najglasnije protestovali kad su turisti sa zapada govorili iste zablude o Poljskoj, na primer da u njoj žive beli medvedi, da je siromašna i nema bankomata niti banaka.

Naravno da je krivica na strani poljskih medija koje, od prekida ratnih aktivnosti na Balkanu, retko zanima sudbina ne samo Srbije nego i svih samostalnih republika bivše Jugoslavije. Takva tendencija mora da se promeni po mogućnosti u strukturama Evropske unije i da se najzad Srbi i Poljaci upoznaju u neposrednom kontaktu, menjajući mitove o sebi za realnost. Ipak, Srbi moraju da naprave prvi sledeći korak, kako bi Evropi predstavili novo, moderno lice koje će zauvek izbaciti nepravednu sliku o njima. Za to postoji mnogo različitih rešenja, od razmene studenata, saradnje medija, gradova, kroz uzajamno upoznavanje kulture, literature i mentaliteta, sve do obostranih poseta. Ponekad nismo jedni od drugih tako udaljeni, kilometrima, kako kažu stereotipi, koji nas samo ograničavaju.