Vraćanje prirodnog pokreta

Reč je o konceptu čija je medicinska skraćenica PNF (proprioceptivna neuromuskularna facilitacija). Na ovoj i koji se bazira na teoriji da svaki čovek, pa i oboleli ima skrivene potencijale koje treba maksimalno iskoristiti. Pristup pacijentu je individualan i pozitivan, usmeren na to sta pacijent može da uradi i odnosi se na čitavo biće, a ne samo na obolele delove ili segmente tela. Sam tretman proistekao iz ove metode je interaktivni proces gde fizioterapeut prati kako pacijent reaguje na određene tehnike i obrasce pokreta tražeći model koji daje najbolje rezultate.

Rezultati su merljivi i vidljivi u toku i nakon tretmana. Ciljevi su kratkoročni i dugoročni, usmereni uvek na dobijanje funkcionalne aktivnosti – ne na pokret sam po sebi, već na neku aktivnost koju pacijent treba da sprovede, recimo u kućnim uslovima: bolje ustajanje iz kreveta, sa stolice, hod uz i niz stepenice… Dakle, PNF koncept ne predstavlja set vežbi koje pacijent treba u nedogled da izvodi iz dana u dan, već je pristup individualan, u zavisnosti od vrste bolesti, povrede i oštećenja…. Važno je istaći da je sve usmereno ka dobijanju pokreta ili aktivnosti koja je najbliža takozvanom prirodnom pokretu ili aktivnosti. PNF koncept je zasnovan u velikoj meri na primeni raznih neurofizioloških zakona – recimo mišićnim kontrakcijama i obrascem pokreta glave i vrata može da se dobije aktivnosti mišića nogu što je od velikog značaja za na primer, pacijente u gipsu, kako bi se očuvala, struktura i obim mišića.

Sve u svemu PNF koncept ima široku primenu – od zdrave populacije, kao sastavni deo treninga koledž i profesionalnih sportista, do rehabilitacije u raznim neuroloških i traumatskih stanjima. Najčešće posle moždanog udara, traumatskih povreda mozga, operacija tumora na mozgu, svih vrsta povreda gornjih i donjih ekstremiteta, sportskih povreda, hirurško-ortopedskih stanja, ugradnje veštačkog kuka, kolena i ramena i raznih drugih traumatskih stanja.