U čast antifašističke borbe

… pridružila se i jedna „žalba Savetu za štampu“, zakrabuljena maskom navodnog antifašizma, da to kolo atakovanja i blaćenja izgleda šarenije.

Potpisnik žalbe izvesni je Vladan Đukanović, a razlog njegovoj prijavi – njegovim rečima – ovaj: „Putem Twittera sam informisan da ste u današnjem broju objavili citat Adolfa Hitlera u rubrici Budi Danas pametan, te isti podijelili i na vašim društvenim mrežama.“

Potpisnik žalbe nije dobro informisan putem Twittera. Protekle nedelje, koja je obuhvatila i obeležavanje Dana pobede – Deveti maj, datum pobede nad nacizmom i fašizmom – najveličanstveniji praznik savremenog sveta (vidi moj tekst, dostupan na Internetu, „Antifašizam i zasnivanje morala“), u rubrici „Budi Danas pametan“ objavljena su čak dva citata nacističkog vođe, i oba potpisana ovako: „Adolf Hitler (1889 – 1945), bog i batina nacističke Nemačke, najveći zlikovac XX veka“.

Uz dva citata najvećeg zlikovca XX veka, objavljeni su prethodne nedelje i citati Alberta Špera, Hitlerovog arhitekte i ministra naoružanja, i Leni Rifenštal, Hitlerove filmske rediteljke koja je, kako piše u Danasovoj rubrici, „svojim vrhunskim majstorstvom propagirala Hitlerov režim“, a na sam praznik Dana pobede – citat Martina Hajdegera, filozofa kojeg filozofi smatraju jednim od najznačajnijih mislilaca XX stoleća, a koji je podržavao Hitlerov nacizam, naročito prilježno u prvim godinama po dolasku nacista na vlast.

Hajdegerove reči koje sam citirao, retko se navode, danas su gotovo zaboravljene, a ne bi smele biti zaboravljene, ne samo zbog lične istorije jednog filozofa nego zbog kobnog uticaja jednog intelektualca, univerzitetskog profesora od autoriteta, na društvenu svest.

Hajdeger je citirane reči izgovorio studentima, na javnom skupu, u svojstvu rektora Univerziteta u Frajburgu, u novembru 1933, i one su tada publikovane: „Pravila vašeg bivstvovanja nisu dogme i ideje. Firer sam i jedino on jeste sadašnja i buduća nemačka stvarnost i njen zakon!“ Autor je potpisan ovako: „Martin Hajdeger (1889 – 1976), jedan od najuticajnijih filozofa XX veka; do 9. maja 1945. član nacističke partije (NSDAP)“.

Šta su podržavali brojni nemački intelektualci, bez kojih, dakle, nacizam ne bi ni bio moguć, jasno govore i ove, ovde citirane, reči vođe Trećeg rajha: „Država ne komanduje nama, naprotiv, mi komandujemo njoj!“ Kuda podrška nacizma vodi, ilustruju i ove, takođe citirane, Hitlerove reči, izgovorene pri njegovom udesu: „Ako nemački narod treba na kraju ove borbe da bude pobeđen, to znači da je bio previše slab, da se nije odupro izazovu Istorije i da je, samim tim, osuđen da nestane.“ Te reči svedoče da nacizam predstavlja najgore zlo i za naciju u čije ime se one izgovaraju. Nacizam, kao i nacionalizam, zapravo je mržnja i prema sopstvenoj naciji.

Izbor ovih i ovakvih citata, u sedmici u kojoj se obeležava Dan pobede nad fašizmom, sa jasno i razgovetno opisanom ulogom njihovih autora u podršci fašizmu i njegovom vođi, koji se takođe citira, ima zadatak da čitaoca tih citata upozori na društveni otrov ideologije nacizma i na ogavnu ulogu koju je odigrala nemačka inteligencija u njegovom podstrekavanju, širenju i održavanju. Šper je bio odličan arhitekta, Rifenštalova – ingeniozna rediteljka, a Hajdeger briljantan filozof; znatni stvaraoci, bedne ličnosti, sve troje – u službi nacizma, očarani Hitlerom, tim Majstorom smrti iz Nemačke, da parafraziramo velikog pesnika i veliku ličnost, Paula Celana.

Citatološka rubrika „Budi Danas pametan“ nema za cilj da čitaocima uručuje isključivo pametne misli mudrih i moralnih ljudi, nego da citiranjem i onih koji su čovečanstvu naneli trajnog zla, a sa uvek jasno opisanom njihovom ulogom, izazove moralnu reakciju i uzdrma na mišljenje. Nisu, dakle, ovde citati nužno umni, nego je njihova funkcija da čitaoca podstaknu na umno zaključivanje. „Budi Danas pametan“, odnosi se na čitaoca, ne na autora citiranih reči. Danasovi čitaoci to shvataju i podržavaju.

Oni drugi mogu slobodno da pišu žalbe i prijave.

Autor je kolumnista Danasa i urednik rubričice „Budi Danas pametan“