„Prvog maja 1945. godine bio sam u Džehenemu, da niko drugi poslije mene u njega ne uđe. Vidio sam pakao, da ga niko drugi poslije mene ne vidi. Napisao sam knjigu o tome, ‘Oslobođeni Jasenovac’, da se zlo nikada ne vrati.
Sećanje je uvek mlado. Ono nije prošlost.
Bogdanka, od milja Bogda, penzionisana je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu. Ona je materfamilias u novom komadu Biljane Srbljanović „Vrat od stakla“.
Slogan ovogodišnjeg Bitefa je „Svet bez ljudi“, a najupečatljiviji njegov deo jesu tri instalacije. Slogan sa ovim, i ne samo ovim, instalacijama stoji u direktnoj vezi, sadržinski i formalno.
Kako je obaveštena i ovdašnja javnost, dodatkom objavljenim u proteklom vikend broju Danasa, u okviru 7. festivala „Miroslav Krleža“ u Zagrebu u tamošnjem je znamenitom Leksikografskom zavodu koji nosi ime slavnog pisca…
U svojoj bronzanoj hipostazi od četiri metra i četrdeset centimetara u erekciji, stigao je iz daleke Kine Karl Marks u Trir (Trier), na dan kad je tu pre dve stotine godina rođen.
Televizijska serija „Nemanjići – rađanje kraljevine“, po drugi put među Srbima, u rekordnom je roku, ko iz topa, uniformisala javno mnjenje u unisonu reakciju.
Na proslavi njegovih osamdeset leta u smrti, niti se Branislav Nušić ovajdio, niti se Jagoš Marković, reditelj predstave „Ožalošćena porodica“, u čast tog jubileja, osevapio.
Ćamil Sijarić je ovoj predstavi isto što i duh Hamletovog oca „Hamletu“.
Teatar VeRRdi iz Zadra gostuje 11. i 12. novembra sa predstavom Zlatka Pakovića „Othello: nezakonita liturgija“ u Zagrebačkom kazalištu.
„Mnogo je lepši pogreb kad ideali sahranjuju svog čoveka nego kad čovek sahranjuje svoje ideale.“
Kao nitima vremena premrežen je koncima, u pravilnim kubnim odsečcima, prostor nad parterom gledališta i, u toj mreži, ujedinjen s pozornicom velike scene u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za predstavu „Ajnšajnovi snovi“, prema dramatizaciji istoimenog romana američkog fizičara i pisca Alena Lajtmena, u režiji Slobodana Unkovskog.
Polusatnim ovacijama, na nogama, beogradska publika zbratimila se (da, i posestrimila) s kolegama u Berlinu, Solunu, Antverpenu i drugim evropskim gradovima u kojima se dosad prikazivala danonoćna „Planina Olimp: u slavu kulta tragedije – dvadesetčetvoročasovna predstava“ Jana Fabra, gde su gledaoci, koji ovom prilikom sebe rado nazivaju pričesnicima, takođe uspravljeni i radosni, aplaudirali u trajanju proporcionalnom dužini predstave.
Pre osamdeset godina, 19. jula 1937, u minhenskom Arheološkom institutu svečano je otvorena izložba moderne umetnosti, možemo slobodno reći, izložba remek-dela umetnosti ekspresionizma, kubizma, dadaizma, nadrealizma i Bauhausa, pod naslovom – naslovom-žigom, naslovom-žutom ili crvenom trakom – „Izopačena umetnost“.
Infant nikad nije bio nezreliji nego sad, u svojoj četrdeset petoj godini.