Promena imena Svetogorske ulice

BBC

Najavljena promena imena ulica u Beogradu koje nose nazive po „geografskim pojmovima iz republika bivše Jugoslavije“ izazvala je burne reakcije u Srbiji i regionu.

„Red je da pokažemo poštovanje prema onima koji poštuju naš grad i našu zemlju, a ne da budemo mazohisti i da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo“, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić za zVečernje novosti.

Međutim, imena nekih od tih ulica starija su od bivše države – mnoge ulice nazvane prema balkanskim toponimima nose to ime još od kraja 19. veka.

„Sada, posle 130 godina, ti nazivi se menjaju, što je znak zatvaranja, paranoje, samoizolacije i isključivanja iz sopstvene geografije i istorije“, ocenjuje za BBC na srpskom istoričarka Dubravka Stojanović.

Koliko su stari nazivi pojedinih ulica?

„Prvo zvanično imenovanje ulica u Beogradu sprovedeno je 1893. godine“, objašnjava Stojanović, autorka knjige o beogradskim ulicama „Kaldrma i asfalt. Evropeizacija i urbanizacija Beograda 1885-1914″.

Ona dodaje da je „na samom kraju 19. veka, 80 od 200 popisanih ulica nosilo imena prema balkanskim toponimima, dok je jedino ulica Rige od Fere dobila ime po strancu“.

Pre toga, ulice su nosile tradicionalna imena, prema izgledu i zanatima – Široka, Uska, Abadžijska, Kujundžijska, Kazandžijska…

Stojanović kaže da je zvaničnim imenovanjem ulica „napravljena mapa našeg mentalnog prostora“.

„Imena beogradskih ulica označavala su granice istorijske, srednjovekovne ili pak buduće srpske države.

„U uši građana postepeno su ulazila imena krajeva i mesta koje oni nisu poznavali, ali koji su preko imena ulica postajali naši (Krajinska, Dubrovačka, , Sarajevska, Krušedolska, Fruškogorska, Prizrenska ulica)“, piše istoričarka u „Kaldrmi i asfaltu“.

„Mogli ste to da čitate na razne načine: i kao mapu Velike Srbije, i kao ideju Jugoslavije, ali je sigurno da je imalo veliki obrazovni značaj i odražavalo širinu koju grad s velikima ambicijama kakav je bio Beograd treba da ima“ ocenjuje Stojanović.

Najavljujući promenu naziva, među kojima su Porečka, Splitska i Ljubljanska, Vesić je rekao da „nije normalno“ da Beograd ima Hrvatsku, Zagorsku, Zagrebačku ili Zadarsku ulicu, „po gradovima koji nemaju Beogradsku ulicu“.

Dodao je da to treba da bude „pitanje reciprociteta“.

Tabla naziva ulica

BBC
Nije prvi put da neke beogradske ulice menjaju imena

Stojanović smatra da se radi o učvršćivanju novog talasa nacionalizma u Srbiji, koji predstavlja pokušaj vlasti da skrene pažnju javnosti od gorućih problema.

„Zato je najbolje pod još jednom oprati istorijom, podići strasti i nacionalni ponos, udariti simboličnu šamarčinu svima koji su nas popreko pogledali“.

Ona podseća na primer Zadarske ulice, koja je ove godine promenila naziv u Dobrice Ćosića, o čemu je BBC već pisao.

Osmislili ga producentkinja Olinka Vištica i umetnik Dražen Grubišić, koji su davno bili u
The British Broadcasting Corporation

Stanovnici Zadarske tada nisu bili presrećni zbog promene, pa su objavili otvoreno pismo navodeći da je ta ulica ušla u baštinu Beograda pod imenom koje bi trebalo i da zadrži.

Iako su oni predložili da se po Ćosiću nazove neka druga ulica, na je ipak kraju preimenovana.

Istu sudbinu je imala i nekadašnja Travnička ulica, koja je nazvana po istoričaru Miloradu Ekmečiću.

„Kad nemate sta drugo da date građanima, dajte im nacionalizma, pa izbacite Zadarsku ulicu, čime ste svoje građane oštetili svođenjem na lokalne horizonte, zatvarajući ih u mentalni gulag“, kaže Stojanović.

Beograd znak u centru Beograda

Lazara Marinković/ BBC

Promena imena kao metod za zaborav Jugoslavije

Od početka raspada Jugoslavije, mnoge ulice u bivšim republikama promenile su nazive.

To je slučaj i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na čijoj su teritoriji vođeni krvavi odužani sukobi.

„HDZ je kao ključna vladajuća stranka u Hrvatskoj, po izričitoj Tuđmanovoj želji, promenio praktično sva imena ulica koja su imala ikakve veze s Jugoslavijom ili baštinom levice“, objašnjava istoričar Dragan Markovina iz Mostara za BBC na srpskom.

On podseća da je to naupadljivije u Splitu i delu Mostara koji je je bio pod kontrolom Tuđmanove Hrvatske demokratske zajednice.

Mostar, 25. septembar 2018.

BBC
Mostar se, kao i mnogi drugi delovi bivše Jugoslavije, još uvek oporavlja od sukoba devedesetih

„Tu doslovno nijedna ulica tog profila nije zadržala ime“, navodi Markovina.

U Mostaru su bez ulice ostali hrvatski pesnik i političar Vladimir Nazor, kao i daleki preteča socijalnih revolucija, vođa Hrvatsko-slovenačke bune Matija Gubec (1548-1583).

U Splitu je, dodaje, promenjeno preko 150 naziva ulica.

Njegov zagrebački kolega Tvrtko Jakovina podseća da je „Hrvatska očistila nazive ulica koji su imali veze sa balkanskim toponimima i Titovom Jugoslavijom, kojih i tako nije imala mnogo“.

„Srbija sprovodi nešto slično onome što je Hrvatska već sprovela, odbacujući i odbijajući istorijske veze, što je korak koji će nas samo učiniti još udaljenijim, ali tako već dugo živimo“, kaže istoričar.

On dodaje da je zajednički imenilac za sve te slučajeve „provincijalizacija, koja pokazuje da svi živimo vrlo slično“.

Oni nemaju svoja sećanja na rat, ali motivi za bavljenjem politikom su im razni.
The British Broadcasting Corporation

„Istorija počinje od aktuelne vlasti, a sve što je bilo ranije se briše“.

Markovina kaže da je za njega „od definitivnog raskida s jugoslavenskim nasleđem, puno bitnije što se, u nesvesnom priznanju poraza nacionalističkog projekta, ulice oduzimaju čitavom nizu sredina koje su od strane tih ljudi smatrani srpskima“.

On ocenjuje da naprednjaci ovim odlukama „dokazuju da im se sve u životu vrti oko ideologije krvi i tla, a ništa oko duhovnih i kulturnih vrednosti“.

„Izbrisati Sarajevo i Mostar iz srpske kulture mogu samo oni koji ništa iz te kulture ne mogu smisliti“, zaključuje Markovina.


Šta promena naziva ulice znači za naš džep?

Prema novim propisima, promena adrese iz lične karte zbog promene naziva ulice ili kućnog broja za građane je besplatna.

Po Zakon o prebivalištu i boravištu građana, više se ne smatra da se adresa menja sve dok se bukvalno ne preselite na novu adresu.

Sve dok živite u istom stanu, nema potrebe da vadite novu saobraćajnu dozvolu ili pasoš, kao ni da podnosite zahtev za prijavu prebivališta, navodi se na sajtu MUP-a.

Međutim, u slučaju promene naziva ulice, potrebno je da MUP-u dostavite dokaz da ste vlasnik stana ili da živite na određenoj adresi, kako bi nadležni elektronski promenili podatke u bazi koja je povezana sa vašom ličnom kartom i drugim dokumentima.


Koliko su stari nazivi pojedinih ulica?

„Prvo zvanično imenovanje ulica u Beogradu sprovedeno je 1893. godine“, objašnjava Stojanović, inače autorka „Kaldrma i asfalt – Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1885-1914″.

Ona dodaje da je „na samom kraju 19. veka, 80 od 200 popisanih ulica nosilo imena prema balkanskim toponimima, dok je jedino ulica Rige od Fere dobila ime po strancu“.

Pre toga, ulice su nosile imena prema izgledu i zanatima – Široka, Uska, Abadžijska, Kujundžijska, Kazandžijska…

Beograd

BBC
Beogradske ulice prvi put su zvanično dobile imena još u 19. veku

Kaže da je zvaničnim imenovanjem ulica „napravljena mapa našeg mentalnog prostora“.

„Imena beogradskih ulica označavala su granice istorijske, srednjovekovne ili pak buduće srpske države“, piše istoričarka u „Kaldrmi i asfaltu“.

„U uši građana postepeno su ulazila imena krajeva i mesta koje oni nisu poznavali, ali koji su preko imena ulica postajali naši (Krajinska, Dubrovačka, Sarajevska, Krušedolska, Fruškogorska, Prizrenska ulica)“.

„Mogli ste to da čitate na razne načine: i kao mapu Velike Srbije, i kao ideju Jugoslavije, ali je sigurno da je imalo veliki obrazovni značaj i odražavalo širinu koju grad s velikima ambicijama kakav je bio Beograd treba da ima“, ocenjuje Stojanović.

Šta kažu na društvenim mrežama?

Mišljenja su podeljena.

Pojedini korisnici Tvitera, baš kao i Stojanović, preimenovanje vide kao skretanje pažnje sa aktuelnih problema.

„Promena naziva ulica je dimna zavesa za gradnju u sred Košutnjaka, za bahate kupovine rejndž rovera, zidanja po Fruškoj gori…“, smatra korisnik @bircuz.

Bivši ministar kulture Ivan Tasovac podsetio je da je od 2000. godine više od 9.000 ulica promenilo nazive, čime je izazvao oprečne reakcije.

„Nemojte, Ivane, unapred da pravdate neopravdive nasilničke poteze, stvarno. Ovoga puta, kao i mnogo puta do sada, promene nemaju smisla. Uopšte“, napisao je @baneraicevic.

„Zašto nemaju smisla? Šta će u Kotežu Hrvatska ulica“, ističe @joe__bgd.

Neki su bili izričito protiv:

Evropski gradovi i promena naziva ulica

Neki od gradova koji su ulice i trgove nazvali po Beogradu su Skoplje, Podgorica, Beč, češki gradovi Prag i Ušće na Labi, Bratislava i Košice u Slovačkoj, nemački Minhen i Marsberg, italijanski Udin, belgijski Brisel i Gent, holandski gradić Ejselstajn u blizini Utrehta i ruski gradovi Sankt-Peterburg, Novokuznjeck i Dnjepropetrovsk.

Dok neki gradovi u Evropi žive u miru sa svojom prošlošću, u drugima promena naziva ulica izaziva jednako burne reakcije kao i u Srbiji.

U nekadašnjem istočnom Berlinu, decenijama nakon pada Berlinskog zida mnoge ulice i dalje nose svoja stara imena, piše BIRN.

Međutim, kada je Madridu Trg generala Franka 2016. godine promenio ime u Trg Margaret Tačer, tabla je više puta oštećena, a levi aktivisti isticali su da gradski trg ne može da nosi naziv prema ženi konzervativnog opredeljenja.

Trg do danas nosi isti naziv.

Podsećanje na događaj koji i pored presude Međunarodnog suda pravde, vlasti u Srbiji ne nazivaju genocidom.
The British Broadcasting Corporation

U Srbiji, inicijativu da ulica, plato ili trg ponesu nečije ime mogu da podnesu pojedinci, udruženja, grupa građana ili opština.

Predlog mora da sadrži kraću biografiju, ukoliko se podnosi zahtev da ulica naziv dobije po nekoj osobi, obrazloženje predloga, kao i odakle i dokle bi se ulica pod tim imenom prostirala.

Komisija potom razmatra predlog i, ako je saglasna, prosleđuje ga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ako je i mišljenje ministarstva pozitivno, predlog dolazi u skupštinu grada, a konačnu odluku donose odbornici.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.