U susret sastanku predsednika Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka, u petak u Moskvi, ruske vlasti uskratile su ulaz dvema evropskim aviokompanijama jer su, u skladu sa odlukama Evropske unije, planirale da izbegnu prelet preko Belorusije da bi stigle do Moskve.
Kompanije Er Frans (Air France) i Ostrijan erlajns (Austrian Airlines) morale su da otkažu letove pošto je Rusija odbila njihove planove leta.
Neke aviokompanije izbegavaju beloruski vazdušni prostor u znak protesta pošto je tamošnja vlada primorala avion kompanije Rajanar da se u nedelju preusmeri i sleti u Minsku.
Tada su uhapšeni beloruski novinar disident i njegova devojka.
Rusija je snažni saveznik Belorusije i i dalje je nepokolebljiva u podršci bivšoj sovjetskoj republici i njenoj vladi.
To je prvi potez Kremlja zbog diplomatskog sukoba Belorusije i zapadnih zemalja.
Rusija tek treba da se izjasni da li će svim letima biti uskraćen ulaz ako izbegnu vazdušni prostor.
Evropska unija odlučila je da zabrani beloruskim aviokompanijama evropsko nebo posle incidenta u nedelju kada je po nalogu predsednika Belorusije putnički let od Atine do Viljnusa preusmeren za Minsk.
Na sastanku u Briselu, lideri 27 država članica takođe su poručili aviokompanijama EU da ne lete iznad Belorusije i najavili nove privredne sankcije bivšoj članici SSSR-a.
- Prinudno sletanje u Belorusiju: Šta znamo a šta ne
- Belorusija: Ko je bloger Roman Protaševič
- Belorusija: „Uhapšen sam i pretučen zato što sam delio ruže“
Šta je povod?
Incident u nedelju kada su beloruske vlasti naložile avionu Ranajera, od Grčke do Litvanije, da sleti na aerodrom u Minsk.
U avionu je bio novinar i bloger Roman Protaševič (26), koga su beloruske vlasti, zajedno sa njegovom devojkom, Ruskinjom, Sofijom Sapegom, privele po sletanju aviona u Minsk.
Protaševič se tereti za razna krivična dela, a pre svega za izazivanje masovnih nemira, za šta je zaprećena kazna do 15 godina zatvora.
On je stavljen na listu „pojedinaca uključenih u terorističke aktivnosti“, a putnicima u avionu je rekao da se plaši da će mu biti izrečena smrtna kazna.
Belorusija je jedina zemlja u Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu koja i dalje izvršava smrtne kazne.
Najpre je bilo obrazloženo da je avion Ranajera preusmeren zbog toga što se u avionu navodno nalazi bomba.
Potom je Lukašenko rekao da je palestinska ekstremistička organizcija Hamas zapretila da će dići avion u vazdih, što je zvaničnik Hamasa oštro demantovao, rekavši da su Lukašenkova razmišljanja arhaična.
Lukašenko je takođe rekao da je pretnja potekla iz Švajcarske, ali su švajcarske vlasti rekle da ne znaju ništa o tome.
Beloruski predsednik je insistirao da je pretnja bombom bila stvarna i da se preusmeravanje leta Rajanera dogodilo u blizini nuklearne elektrane.
„Morao sam da zaštitim ljude, razmišljao sam o bezbednosti zemlje“, rekao je.
Evropski lideri optužili su Belorusiju za otmicu aviona, ali beloruski predsednik insistira da je postupio zakonito kada je naredio njegovo preusmeravanje.
Dodao je da su izveštaji da je borbeni avion poslat da bi avion prisilno sleteo „apsolutna laž“.
Predsednik Belorusije rekao je da njegovi kritičari „guše“ njegovu zemlju i vode „hibridni rat“.
Aleksandar Lukašenko je pred parlamentom rekao da su zapadne zemlje, nametanjem sankcija Belorusiji, „izgubile zdrav razum“ i da su pređene „mnoge crvene linije“.
Objavljeni su video snimci para koji izgleda da pokazuju kako priznaju zločine.
Međutim, njihove porodice i prijatelji veruju da su oboje govorili govore pod prinudom.
Zapadne zemlje optužile su Belorusiju za otmicu aviona Rajanera, nazivajući ceo događaj „gusarskim činom“.
Lukašenko, koji vlada bivšom sovjetskom državom već 27 godina, optužio je Zapad da se meša u upravljanje njegovom državom.
„Ovo više nije informativni rat, ovo je moderni hibridni rat“, rekao je parlamentu u glavnom gradu Minsku.
„Moramo učiniti sve da sprečimo da postane pravi rat“, poručio je.
Lukašenko je obećao je da će oštro odgovoriti na sve sankcije izrečene Belorusiji i rekao je da zapadne vlade koriste njegovu zemlju kao „poligon za testiranje“ da bi stekle pristup Rusiji, bliskom savezniku.
„Mi smo poligon, mesto za testiranje za njih uoči marša na Istok“, rekao je predsednik.
Rusija je podržala Belorusiju.
„Kremlj ne vidi razlog da ne veruje izjavama rukovodstva Belorusije“, rekao je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Ko leti, a ko ne preko Belorusije?
Zabrana evropskog vazdušnog prostora primorala je beloruskog prevoznika Belavia da otkaže 12 ruta do 30. oktobra, navodi novinska agencija Rojters.
Pogođene rute su Amsterdam, Barselona, Berlin, Brisel, Frankfurt, Hanover, Kalinjingrad, Milano, Minhen, Rim, Beč i Varšava.
Mnogi evropski avioprevoznici prestali su da lete prema Belorusiji ili iznad nje, što je potez koji direktno utiče na prihod zemlje, jer aviokompanije plaćaju korišćenje vazdušnog prostora zemlje, što iznosi milione dolara godišnje.
Kao odgovor, Rusija je odbila planove letova aviona Er Frans i Ostrijan erlajns, koji su predviđali obilazak Belorusije.
Otkazana su najmanje četiri leta Er Fransa od Pariza do Moskve.
Neki putnici su prebačeni na letove ruskog avioprevoznika Aeroflot.
Dva leta Ostrijan erlajnsa su prizemljena – jedan putnički avion koji je saobraćao iz Beča za Moskvu i teretni avion koji je leteo iz Nanđinga u Kini za Beč.
Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova reklo je da su postupci Rusije „apsolutno nerazumljivi“.
Francusko ministarstvo transporta reklo je novinskoj agenciji AFP da se „princip reciprociteta mora poštovati“.
Lukašenko tvrdi da je u avionu bio terorista
Predsednik Belorusije rekao je da je avion kompanije Rajaner preusmeren na aerodrom u Minsku „zato što je u njemu bio terorista“ i da su beloruske vlasti postupile potpuno u skladu sa svim međunarodnim pravilima.
Pred parlamentarcima i članovima ustavne komisije u Domu vlade, Lukašenko je u sredu, 26. maja rekao da je „postupio legalno, štiteći ljude, u skladu sa svim međunarodnim pravilima“.
Tvrdnje da je beloruski lovac MiG-29 primorao putnički avion kompanije Rajaner da sleti nazvao je „apsolutnom laži.“
„Šta je trebalo da uradimo, posebno u kontekstu mnogih pretnji da će objekti u našoj zemlji biti napadnuti?
„Znate, u Belorusiji se svakodnevno napadaju škole, univerziteti i preduzeća.
„Da, i avioni sa aj-pi (IP) adresa u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji.
„U svakom slučaju, adekvatno smo reagovali na primljene informacije“, rekao je beloruski predsednik, prenosi agencija BelTA.
Prema njegovim rečima, „u avionu je bio terorista i to se znalo daleko izvan granica Republike Belorusije“.
„Ako bih bio obavešten da je u avionu terorista, odmah bih izdao naređenje da avion bude prizemljen“, citira Lukašenka telegrafski kanal ATN.
Predsednik Belorusije kaže i da se posada aviona Rajanera konsultovala sa vlasnicima aviona i sa predstavnicima aerodroma u litvanskom Viljnusu, ali da je sama odlučio da sleti u belorusku prestonicu.
Komentarisao je i informacije o putnicima koji se nisu vratili u avion posle hapšenja Protaševiča i Sapege.
„Tri osobe su izašle iz aviona u Minsku i nisu nastavile put ka Viljnusu, a potom su ih lažno predstavili kao oficire KGB-a“, rekao je on, prenosi BelTa.
Lukašenko je obećao da će u bliskoj budućnosti objaviti „sve što su rekli nedavno zatvoreni“ i osudio reakciju zapadnih zemalja na incident.
„Tek što je avion sleteo u Minsk, počele su uobičajene optužbe sa Zapada. Reagovali su prebrzo“, rekao je beloruski predsednik.
„Moramo da preduzmemo odgovarajuće mere da zaštitimo našu zemlju“, rekao je i dodao:
„Zapad je sa ustanka (protiv vlasti) prešao na ‘gušenje’ Belorusije“.
Lukašenkovo obraćanje nije direktno prenošeno ni na televiziji ni na radiju; njegove reči državni mediji prenose u tekstualnom formatu.
Beloruske vlasti objavile su u ponedeljak video snimak Protaševiča za koji se čini da je snimljen pod prinudom prilikom njegovogg zadržavanja na aerodromu u Minsku.
Na snimku je novinar rekao da je dobrog zdravlja i da je naizgled priznao krivična dela za koje ga terete beloruske vlasti.
Protaševič je stavljen na belorusku listu „pojedinaca uključenih u terorističke aktivnosti“ prošle godine.
Suočava se sa optužbama u vezi sa za njegovim izveštavanje o spornim beloruskim predsedničkim izborima u avgustu prošle godine i potonjem suzbijanju masovnih protesta opozicije.
Za izazivanje masovnih nemira zaprećena je kazna zatvora do 15 godina.
Ali aktivisti, među kojima i glavni opozicioni beloruski političari, sugerišu da je Protaševič pod pritiskom priznao krivicu.
Kolege Protaševič kažu da su uplašeni za njegov život.
„Roman je opasniji od ostalih političkih zatvorenika u Belorusiji“, rekao je Stepan Putilo za BBC.
Kada je saznao da je avion u kojem je bio sa devojkom preusmeren na aerodrom u Minsku, Protaševič je drugim putnicima u letelici rekao da je uplašen i da ga možda čeka smrtna kazna.
Belorusija je jedina evropska zemlja koja i dalje pogubljuje zatvorenike.
- Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“
- Beloruskali – Lukašenkova „zlatna koka“ i priče o mučenju radnika
- Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
- Lukašenko tvrdi – Zapad ima dvostruke aršine, više od 250 uhapšenih na protestima u Belorusiji
Šta kaže majka privedene Ruskinje Sofije Sapege?
„U takvom smo stanju da ne verujemo da se to događa nama, našoj ćerki“, kaže Ana Dudič, očiju preplavljenih suzama.
Poslednje što je čula od svoje ćerke bila je SMS popuka u kojoj je bila napisana jedna reč: „Mama“.
Od tada je broj telefona nedostupan.
„Spremna sam da molim bilo koga za pomoć da spasi život mog deteta“, kaže Dudič.
Sofija Sapega je privedena zajedno sa momkom, Romanom Protaševičem i određen joj je dvomesečni pritvor.
Njena majka kaže da Sofija nije aktivista i nije se ni pridružila prošlogodišnjim protestima u Belorusiji posle spornih predsedničkih izbora.
U avgustu je otputovala za Litvaniju.
Ona veruje da je njena ćerka uhapšena isključivo zbog veze sa Romanom Protaševičem, sa kojim je počela da se zabavlja pre oko šest meseci.
„Ne razumem zašto je moja ćerka zadržana“, kaže Dudič.
„Ona samo živi svoj život kao normalna mlada žena – studira, zabavlja se i zaljubljena je. To niko nije zabranio, zar ne? Jednostavno mi ništa ne ide u glavu.“
„Bojim se za nju“, kaže Dudič za ćerku.
„Ona je još dete. Normalan student. Sigurna sam da je sve ovo greška“, dodaje.
- Zašto Putin želi da zadrži Belorusiju u sferi uticaja Moskve
- Za Belorusiju ruski kredit od 1,5 milijardi dolara
Sastanak Putina i Lukašenka u petak u Moskvi
Iz Kremlja je rečeno da će predsednik Rusije Vladimir Putin u petak u Moskvi sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom razgovarati i o pitanje ruskoj državljanki Sofiji Sapegi.
„Verovatno je da će pitanje ruske državljanke koja se nalazi u pritvoru biti pokrenuto“, rekao je Peskov.
Peskov je ranije rekao da je susret Putina i Lukašenka planiran pre incidenta sa avionom Rajanera.
Šta su rekli advokati optuženih?
Inesa Olenskaja, advokatica Protaševiča kaže da ne zna gde se on nalazi i da istražni organi odbijaju da joj daju informacije.
„Ne govore mi gde je, nemam nikakav kontakt sa njim. Jutros je bio u prostorijama Istražnog komiteta u Minsku, ali sada ne znam gde je“, kazala je Olenskaja.
Ona je danas Istražnom komitetu podnela zahtev da Protaševič bude podvrgnut lekarskom pregledu, a kancelariji Javnog tužica uputila je žalbu jer ne može da pruži pravnu pomoć klijentu.
Aleksandr Filanovič, advokat Protaševičeve devojke Sofije Sapega, takođe nije uspeo se sretne sa klijentkinjom u pritvorskoj jedinici u kojem se ona nalazi, iako je dobio zvaničnu dozvolu.
On je Istražnom komitetu uložio žalbu zbog privođenja Sapege, jer navodno nije dobio dokumente na osnovu kojih je izdat nalog za privođenje.
Šta se desilo sa avionom kompanije Rajaner?
Beloruske vlasti optužene su da su naredile avionu kompanije Rajaner na letu iz Grčke u Litvaniju da u nedelju prinudno sleti u glavni grad Minsk.
Potom su uhapsile Romana Protaševiča, jednog od glavnih opozicionih blogera i aktivista koji se u njemu nalazio, rekli su zvaničnici i aktivisti za ljudska prava.
Njegovo ime je na spisku traženih osoba posle masovnih prošlogodišnjih uličnih protesta iniciranih pošto je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na predsedničkim izborima, a opozicija ga optužila za nameštanje rezultata.
Svedoci tvrde da je aktivista bio veoma uplašen i da je ostalim putnicima rekao kako mu preti smrtna kazna.
Belorusija je jedina evropska država u kojoj nije ukinuta takva kazna.
Državni mediji u Belorusiji objavili su da je Lukašenko lično izdao naređenje za ovakvu akciju bezbednosnih snaga.
Avion je sleteo u litvanski grad Viljnus sa šest sati zakašnjenja.
Belorusija je tražila da avion sleti u Minsk, tvrdeći da je u avionu navodno postavljena bomba.
Otkako je pobedio na spornim izborima u avgustu, šezdesetšestogodišnji Lukašenko, koji je na predsedničkoj funkciji od 1994, pokušava da se obračuna sa političkim neistomišljenicima.
Mnogi opozicioni lideri su uhapšeni, a neki su pobegli iz zemlje.
Nedavno je ugašena veb stranica glavnog nezavisnog portala Tut.bu.
- Ugašen glavni nezavisni medij u Belorusiji, pretres stanova urednika
- Kako je aplikacija za poruke uspela da zaobiđe medijsku blokadu u Belorusiji
- Zašto je nošenje crveno-belih čarapa rizično u Belorusiji
Lideri Evropske unije osudili su potez Belorusije i zatražili hitno oslobađanje Protaševiča.
Zvaničnici nekoliko država, među kojima su Velika Britanija i Litvanija, preporučile su aviokompanijama da izbegavaju beloruski vazdušni prostor.
Grant Šaps, britanski sekretar za turizam, rekao je da je to urađeno kako bi „putnici bili bezbedni“.
Desetina beloruskih zvaničnika, među kojima i predsednik Lukašenko, već se pod sankcijama i zabranama putovanja u EU, a zamrznuta su im i sredstava u bankama kao odgovor na represiju nad opozicijom.
Američki predsednik Džo Bajden opisao je postupke beloruskih vlasti kao „nečuvene“, rekavši da su to „sramotni napadi i na političko neslaganje i na slobodu štampe“.
Prethodno je Evropski savet, koji predstavlja vlade država članica EU, posle sastanka u ponedeljak uveče izdao saopštenje u kojem je zatražio hitno oslobađanje Romana Protaševiča i njegove partnerke Sofije Sapege.
Šta kažu lideri EU i SAD?
Incident je naišao na oštru osudu širom Evropske unije, a zatraženo je hitno oslobađanje Romana Protaševiča i potpuna istraga.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda pozvao je EU na uvođenje novih privrednih sankcija Belorusiji.
On je za BBC rekao da bi takvi koraci „mogli da imaju veći uticaj na ponašanje beloruskog režima“.
Ursula fon der Lejen, šefica Evropske komisije, rekla je da će „nečuveno i nezakonito ponašanje… imati posledice“.
The outrageous and illegal behaviour of the regime in Belarus will have consequences.
Those responsible for the #Ryanair hijacking must be sanctioned.
Journalist Roman Protasevich must be released immediately.
EUCO will discuss tomorrow action to take.
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) May 23, 2021
Poljski premijer Mateuš Moravjecki nazvao je to „neviđenim aktom državnog terorizma“.
Majkl Martin, premijer Irske, gde je sedište kompanije Rajaner, opisao je slučaj kao „apsolutno neprihvatljiv“.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je ovo „ozbiljan i opasan incident“.
Američki državni sekretar Antoni Blinken osudio je „šokantan čin“ i rekao da administracija predsednika Džoa Bajdena „koordinira sa našim partnerima na sledećim koracima“.
Šef Odbora za spoljne odnose američkog senata Bob Menendez izdao je zajedničku izjavu sa nekim od kolega iz evropskog parlamenta u kojoj osuđuje „gusarski čint“ i poziva na zabranu letova ka Belorusiji i iz Belorusije i prelete preko te zemlje.
Kako je preusmeren let?
Let FR4978 skrenuo je na istok ka Minsku malo pre nego što je stigao do litvanske granice.
Grčka i Litvanija saopštile su da je na letu bio 171 putnik.
U saopštenju, Rajaner je naveo je rekao da je „Belorusija (kontrola vazdušnog saobraćaja) obavestila posadu aviona oopotencijalnoj bezbednosnoj pretnji na letelici i da im je „naloženo da se preusmere na najbliži aerodrom Minsk“.
Putanja leta, vidljiva na veb stranici Flightradar24, sugeriše da je avion u stvari bio bliži Viljnusu nego Minsku kada je preusmeren.
Rajaner je saopštio da u Minsku, posle kontrole, nije pronađeno „ništa opasno“.
Avion je konačno sleteo u Viljnus oko 21:30 po lokalnom vremenu.
Neki putnici su rekli da su videli kako je Protaševič delovao nervozno tokom incidenta.
„Samo se obratio ljudima i rekao da se suočava sa smrtnom kaznom“, rekla je 40-godišnja Monika Simkiene novinskoj agenciji AFP.
Još jedan putnik rekao je novinskoj agenciji Rojters da je Protaševič otvorio putnički ormarić pošto mu je rečeno za preusmeravanje, izvukao je aptop i telefon i dao ih ženskom saputniku.
Nije joj bilo dozvoljeno da ponovo krene na let, rekao je litvanski predsednik.
- „Pakao na Zemlji“ – pritvor u Belorusiji
- Lukašenko održao sastanak sa opozicionarima – u zatvoru
- EU ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije
Ko je Roman Protaševič?
Protaševič je bivši urednik kanala Nekta, zapravo aplikacije za poruke Telegram.
Napustio je Belorusiju 2019. godine i pratio događaje u vezi sa predsedničkim izborima 2020. godine, posle čega je optužen za terorizam i podsticanje nereda.
Nekta je bila ključni kanal informisanja opozicionih pristalica tokom izbora u avgustu prošle godine, na kojima je Lukašenko proglasio pobedu.
Zapadni lideri podržali su glavnu opozicionarku Svetlanu Tihanovskaju, koja je tvrdila da je pobedila na predsedničkim izborima u avgustu 2020, pre nego što je bila primorana da napusti Belorusiju i potraži utočište u susednoj Litvaniji.
Ona je postala kandidatkinja opozicije pošto je njen muž uhapšen i zabranjeno mu je da učestvuje na izborima.
Talas protesta pristalica opozicije uglavnom je zaustavljen masovnim hapšenjima i zatvorskim kaznama za učesnike.
Samo ove godine zabeleženi su mnogi slučajevi policijske brutalnosti i oko 2.700 krivičnih gonjenja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
