Crna Gora i fudbal: Novi selektor Robert Prosinečki poručuje „možemo protiv bilo koga“

Više od tri decenije je prošlo kako su dva fudbalska mađioničara, Dejan Savićević i Robert Prosinečki, u dresu Crvene zvezde izluđivali protivnike i bacali u trans navijače beogradskog kluba.

Bilo je to 1991. godine kada je Zvezda postala prvak Evrope, a Savićević i Prosinečki, uz još nekolicinu igrača, ispisali zlatne stranice klupskog fudbala u tadašnjoj Jugoslaviji.

Tri decenije kasnije, Savićević i Prosinečki ponovo će biti u istom timu, samo što ovog puta obojica sa kojim kilogramom više i sa mnogo više godina, neće trčati za loptom, već će kao predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore (FS CG) i selektor, probati da odvedu crnogorsku reprezentaciju na neko veliko međunarodno takmičenje.

„Ovo je veliki izazov za mene“, rekao je Prosinečki na predstavljanju u Podgorici u nedelju, 4. februara.

„Crna Gora ima reprezentaciju koja moze da igra protiv bilo kog protivnika, nećemo se plašiti nikoga, probaćemo da uvek dominiramo.

„Pritisak postoji uvek, navikao sam na to još kao igrač, a još veći pritisak je kad ste trener“, dodao je drugi Hrvat na klupi Crne Gore od 2006. godine.

• Priča o jugoslovenskoj mundijalskoj tituli: Kako su „Čileanci“ pokorili planetu i skinuli „balkanski kompleks niže vrednosti“
• Zvezdaški bukvar – pet stvari o pohodu na krov Evrope i sveta koje navijači Zvezde moraju da znaju u pola noći
• Šta se u srpskom fudbalu promenilo od poslednjeg plasmana na Evropsko prvenstvo

Nekadašnji fudbaler zagrebačkog Dinama, potom Crvene zvezde, imenovan je za novog selektora Crne Gore, ali mu je ugovor oročen na godinu dana.

U tih godinu dana, 55-godišnjeg Prosinečkog očekuje ispit u evropskoj Ligi nacija.

Od rezultata zavisi da li će drugi Hrvat na selektorskoj klupi Crne Gore sedeti i posle marta 2025. godine početi kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi 2026.

Prosinečki je ukupno sedmi selektor crnogorske reprezentacije od osamostaljivanja te države 2006. godine i ujedno drugi Hrvat – pre njega, Crnu Goru je 39 dana vodio Zlatko Cico Kranjčar, pokojni as Dinama iz Zagreba.

Pre tačno 14 godina, Kranjčar je sa Crnom Gorom umalo ostvario veliki uspeh, ali je posle tek posle nešto više od mesec dana smenjen posle sukoba sa dugogodišnjim predsednik FS Crne Gore Savićevićem.

Sa Kranjčarom je crnogorska fudbalska reprezentacija živela san, ali je bio kraktotrajan.

Pod vođstvom hrvatskog stručnjaka, Crna Gora je 2011. bila na 16. mestu najboljih reprezentacija sveta – danas je 70. na rang-listi Međunarodne fudbalske federacije (FIFA), a samo je Kosovo lošije plasirano od zemalja Balkana.

Osim Kranjčara, selektori Crne Gore bili su i Zoran Filipović, Branko Brnović, Ljubiša Tumbaković, Faruk Hadžibegić i Miodrag Radulović.

Radulović je krajem prošle godine podneo ostavku na mesto selektora posle neuspelih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a jedan od rivala Crne Gore u grupi bila je Srbija, koja se posle gotovo 25 godina plasirala na završni turnir šampionata Starog kontinenta.

Prosinečkom će ovo biti treća reprezentacija koju će voditi – posle Azerbejdžana i Bosne i Hercegovine.

Ko je Robert Prosinečki?

Po mnogima jedan od najboljih fudbalera bivše Jugoslavije, osvajač titule klupskog prvaka Evrope sa Crvenom zvezdom, sa kojom je podigao i pehar na klupskom prvenstvu sveta u Japanu posle pobede nad čileanskom ekipom Kolo-kolo.

„Savićević je najbolji igrač sa kojim sam igrao, a igrao sam i sa brazilskim Ronaldom, sa Figom i raznim drugima…“, pričao je Prosinečki.

„Da je Prosinečki ostao, Crvena zvezda bi odbranila titulu prvaka Evrope“, uzvraćao je Savićević.

Pogledajte video o peharu Kupa evropskih šampiona (danas Liga šampiona):

Prosinečki je bio član zlatne jugoslovenske omladinske reprezentacije Jugoslavije, koja je u Čileu osvojila titulu prvaka sveta, a sa reprezentacijom Hrvatske ima sovojeno treće mesto na Svetskom prvenstvu 1998. godine.

Prosinečki je i jedan od retkih fudbalera na svetu koji je igrao za oba najveća španska kluba – Real Madrid i Barselonu.

Prosinečki ima trenerskog i selektorskog iskustva.

Četiri godine je bio pomoćnik u reprezentaciji Hrvatske kod Slavena Bilića, bio je selektor Azerbejdžana i Bosne i Hercegovine.

Tri godine, od 2014. do 2017., vodio je Azerbejdžan i jedan je od najuspešnijih selektora te zemlje, uz Nemca Bertija Fogsta, kojeg je nasledio na kormilu.

Početkom 2018. preuzeo je nacionalnu selekciju Bosne i Hercegovine, s kojom je napravio uspeh u prvom takmičenju koje ga je čekalo – osvojio je B Ligu nacija i odveo „zmajeve“ u A Ligu.

Izjednačio je tada i rekord Safeta Sušića po broju uzastopnih mečeva bez poraza (10), ali naredni ciklus, kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020. nije bio tako uspešan, pa je novembru 2019. napustio klupu BiH, ostavivši nasledniku, Dušanu Bajeviću, osiguran plej-of za EP.

Bosna ipak nije uspela, izgubila je u polufinalu penalima od Severne Irske.

Prosinečki je i prvi trener nekoliko klubova – Crvene zvezde sa kojom je u dve sezone osvojio trofej u Kupu Srbije, potom turskih Kajzerispora i Denizlispora, ljubljanske Olimpije i hrvatskog Rudeša.

Na klupi Crne Gore, Prosinečki će debitovati 21. marta u prijateljskom meču protiv Belorusije u Antaliji, dok ga četiri dana kasnije očekuje test meč i sa Severnom Makedonijom.

Na jesen počinju takmičenja u Ligi nacija, a Crna Gora je u B ligi.

Šta može Crna Gora sa Prosinečkim?

Prosinečki ima trenersko i selektorsko iskustvo, ali ni na jednom dosadašnjem poslu nije ostvario značajne rezultate.

Najveća imena crnogorske ekipe nesumnjivo su iskusni defanzivac, 33-godišnji Stefan Savić i godinu dana stariji plejmejker i napadač Stevan Jovetić, nekadašnji fudbaleri beogradskog Partizana.

Međutim, obojica su u kategoriji veterani.

Jovetić ima impresivnu biografiju, igrao je za italijanske Fiorentinu i Inter, engleski Mančester siti, špansku Sevilju, a sada je u atinskom Olimpijakosu.

Povrede su omele ovog izuzetno nadarenog igrača da ostvari mnogo bolju karijeru.

Uz Jovetića i Savića, koji je takođe igrao za Fiorentinu i Mančester siti, a već gotovo deceniju je član Atletiko Madrida, Crna Gora ima još jednog vanserijskog igrača, Nikolu Krstovića koji blista u Italiji, ali joj nedostaju još nekoliko da bi bila konkurentna u Evropi.

Prosinečki jeste bio veliki igrač, fudbaler čije su „lopte imale oči“, ali će mu za neki značajniji rezultat sa Crnom Gorom biti potrebna i trenerska magija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]