U Južnoj Aziji se masiranje beba primenjuje vekovima. Sada naučnici otkrivaju njegov potencijal za spasavanje života.
Jedne hladne oktobarske večeri, Renu Saksena donela je novorođenu ćerku kući iz bolnice u južnom indijskom gradu Bengaluruu.
Beba joj je delovala izuzetno krhko, sa tankim venama koje su se presijavale kroz providnu kožu.
Rođena je ranije, u 36. nedelji, i bila je teška svega 2,4 kilograma.
Saksenina porodica ju je požurivala da odmah krene sa vekovnim indijskim lekom koji pomaže novorođenčadi da napreduju: dnevnim masiranjem bebe.
Ali njeni lekari su bili oprezniji i savetovali su je da sačeka da beba malo dobije na kilaži pre nego što krene sa masažama.
Saksena je napravila kompromis i odlučila da odloži masiranje za dve nedelje.
Tokom tog vremena, njena ćerka jedva da je dobila na težini, manje od 100 grama nedeljno, i spavala je veoma nemirno.
Tek kad je Saksena angažovala penzionisanu babicu i od nje naučila veštinu tradicionalne masaže beba, stvari su krenule na bolje.
Njena ćerka ne samo da je počela da spava dobro, već je i dobila na težini.
- Dojenje na javnom mestu u Srbiji: Beba bira gde i kada
- Četiri stvari o dojenju koje nisam znala
- Dodir brata „spasio život“ prevremeno rođene bebe
Saksenino iskustvo, koje je daleko od toga da je izolovani uspeh, sada potkrepljuje sve veći korpus dokaza o iznenađujućoj koristi od južnoazijske masaže beba, među kojima i onih prerano rođenih.
Studije su pokazale da masaže uljem, kada se rade kako treba, mogu da pospeše napredovanje beba, spreče bakterijske infekcije i smanje stopu smrtnosti novorođenčadi i do 50 odsto.
Roditelji zainteresovani za ovu tehniku, međutim, treba o tome prvo da se posavetuju sa lekarom, da bi bili sigurni da je bezbedno i prikladno za njihovo dete.
Kada je reč o porodicama koje neguju ovu praksu svojih predaka, naučna otkrića samo potvrđuju njihove vlastite opservacije.
Saksena, bivša direktorka u advertajzingu, potekla je iz severne indijske države Utar Pradeš, poznate po tradicije masiranja i majki i novorođenčadi odmah posle porođaja.
Njena šira porodica pridržava se ovog običaja generacijama.
„Dok smo odrastali, moja majka bi mi uvek govorila kako se oporavila mnogo brže kad je rodila mene, svoje treće dete, i kako sam lepo napredovala, zato što je odmah po dolasklu kući posle porođaja započela svakodnevnu masažu“, kaže Saksena.
Babica joj je pokazala kako da zagreva ulja, koristeći na smenu čisto kokosovo i bademovo ulje, i bezbedno ih nanosi na kožu ćerke u svakodnevnim polusatnim sesijama, posle kojih je sledila topla kupka.
„Krenuli smo nežnim potezima u obliku srca na bebinom stomačiću i polako se proširivali i na druge delove tela“, kaže ona.
„Onda smo nežno vežbali udove, dodirujući čelo vrhovima nožnih prstiju da bismo otpustili bilo kakve zatočene gasove.“
Masiranje novorođenčadi može da im donese koristi u zdravlju koje će potrajati sve do njihovog odraslog doba, kažu istraživači.
„Koža je najveći organ tela, ali mi često umanjujemo značaj nege kože po celokupno zdravlje“, kaže Geri Darmštat, profesor medicine novorođenčadi i razvoja sa Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Stenford.
Pogledajte video: Zašto imamo potrebu da zgnječimo slatke bebe
U ranim putovanjima po Bangladešu i Indiji, Darmštat je posmatrao kako porodice, pogotovo majke i bake, provode mnogo vremena masirajući svoju novorođenčad.
„Bio sam zaintrigiran kad sam saznao da se to radi vekovima i tada sam počeo to da proučavam“, kaže on.
U studiji iz 2008. sprovedenoj na 497 prerano rođenih beba koje su dobijale dnevne masaže u bolnici u Bangladešu, Darmštat i njegovi saradnici pokazali su da ovaj drevni običaj može da spasi živote.
„Uverili smo se u 40 odsto smanjenja rizika od infekcije i 20-25 odsto smanjenja rizika od smrtnosti, što je značajna mera“, kaže on.
Putem zasebnih testiranja, tim je otkrio da redovne masaže pomažu da se izgradi bebin mikrobiom – sloj bakterija koji se nalazi na koži i u crevima.
Mikrobiom igra ključnu ulogu u povećanju imuniteta, funkcionišući kao efikasna barijera koja sprečava infekcije.
„Neuhranjene bebe masirane uljima razvile su mikrobiome koji su bili mnogo raznovrsniji“, kaže Darmštat.
„Ulja su popravila funkciju kože kao barijere, što je otežalo bakterijama da se probiju kroz kožu, uđu u krvotok i izazovu infekcije opasne po život.“
Ovi nalazi bili su posebno važni za negu prerano rođenih beba.
„Kod prerano rođenih beba, kožna barijera ne funkcioniše tako dobro i obično imate gubitak vode kroz kožu.
„Voda isparava iz tela veoma brzo, a sa njom odlazi i toplota. Lako je za bebu da postane hipotermična“, kaže on.
Kad telesna temperatura padne suviše nisko, to može da ugrozi život.
„Novorođenče gubi mnogo energije boreći se protiv tog gubitka toplote.
„Energije koja bi inače mogla da se troši na rast i druge aspekte telesnih funkcija“, dodaje on.
U novoj studiji koju tek treba da objave Darmštat i njegov tim, istraživači su pratili 26.000 beba, i ne samo prerano rođenih, u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš.
Polovina je bila masirana suncokretovim uljem, a druga polovina uljem slačice.
Istraživači su primetili poboljšanje rasta kod svih beba.
„I iako nije bilo velikog uticaja na stopu smrtnosti kod beba sa normalnom težinom, među manjim bebama (sa težinom pri rođenju manjom od 1,5 kilograma), došlo je do ogromnog smanjenja rizika od smrtnosti od 52 odsto“, kaže on.
Drugi istraživači pronašli su slične koristi.
Jedna studija sugeriše da masaža stimuliše pneumogastični živac, dugi živac koji povezuje mozak sa abdomenom, što dovodi do boljeg varenja i apsorpcije hranljivih materija.
To zauzvrat može da pomogne bebi da dobije na težini.
Svakodnevno masiranje stomačića može isto tako da smanji stres i bol, što opet može da bude posebno važno za prerano rođene bebe koje provode duge, usamljene mesece u bolnici.
Pogledajte video: Kako da beba prestane da plače
„Predlažemo da roditelji počnu da masiraju novorođenčad odmah posle rođenja“, kaže Tifani Fild, profesorka pedijatrije, psihologije i psihijatrije sa Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Majamiju.
Ona je izvršila pregled studija o masaži prerano rođenih beba iz različitih zemalja i zagovara ovu praksu, istovremeno podsećajući roditelje da je prava tehnika ključna.
„Morate da ‘pomerate kožu’ primenjujući umereni pritisak, ali suviše nežni potezi mogli bi da golicaju bebu.
„Većini beba se to ne dopada i nije terapeutski“, kaže ona.
Darmštat takođe preporučuje umeren pristup: „Ono što ne želimo da radimo, naročito kod prerano rođene bebe, jeste da je trljamo suviše snažno“, kaže on.
„Možete da oštetite kožnu barijeru, a to može da bude štetno.“
Ulje mora pažljivo da se izabere i nanese, a tradicija nije uvek najbolji vodič za to.
Studija iz 2013. sprovedena na 194 bebe u južnoj Indiji, od kojih su skoro sve masirale njihove majke, pokazala je da je više od polovine majki nanosila ulje na uši i u oči beba.
Istraživači upozoravaju da to može da izazove infekcije.
„Potrebna nam je široko rasprostranjena kampanja da bismo izbegli ovo i primenjivali prave tehnike“, kaže Nitin Džozef, vanredni profesor specijalizovan za medicinu zajednice na Medicinskom koledžu Kastruba blizu Mangalora, u Indiji, i jedan od ključnih istraživača u studiji.
Pogledajte video: Trenutak kad beba prvi put začuje majčin glas
Najveće su koristi od suncokretovog, kokosovog i susamovog ulja, prema istraživanju koje su sproveli Darmštat i njegov saradnik Piter M. Elijas, profesor dermatologije sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.
„Ova ulja sadrže visoke nivoe linolne kiseline, koje vaše telo ne može da pravi“, kaže Darmštat.
„A postoje receptori na koži koji se vezuju za te masne kiseline konkretno, tako da ih obradi metabolizam.
„Postoje dokazi koji sugerišu da masne kiseline u ulju mogu i da stimulišu i pojačaju imunu funkciju kože.“
Međutim, ulje slačice, koje se naširoko koristi u indijskoj državi Utar Pradeš, sadrži erukinsku kiselinu, koja može da dovede do upale i povrede kožne barijere, kaže Darmštat.
Za porodice, ovaj običaj može da bude i prilika da se učvrste generacijske veze.
Prandžali Bonde, spisateljica iz grada Pune u zapadnoj Indiji, masira 14-mesečnu bebu Samar dva puta dnevno.
Započela je sa tim odmah po rođenju.
Prva četiri meseca joj je pomagala njena majka. Bila je to aktivnost u kojoj su obe uživale.
Danas, kada masira sama, Bonde voli da održi kontakt očima sa bebom tokom masaže, i da joj peva i recituje.
„Naša veza je tako postala jača“, kaže ona.
„I videla sam da mu redovna masaža popravlja san i kožu.“
Masaža uljem može da pomogne i starijim članovima porodice.
„Otkrili smo da to koristi i starijima. Koža postane krhkija kako starite“, kaže Darmštat.
Suva koža je sklona sitnim pucanjima, koje mogu da propuste bakterije, a ulje pomaže da se to spreči tako što kožu održava elastičnom.
Za Saksenu, poštovanje severnoindijske tradicije njene porodice popravilo je ne samo zdravlje njene ćerke, već i njeno vlastito.
Prvi put kao majka u 40. godini, ona je dobila gestacijski dijabetes i morala je rodi ćerku putem zakazanog carskog reza.
„Spavala je četiri sata bez prestanka posle masaže, što se nije desilo nikad pre“, kaže ona, prisetivši se koliko je njena beba uživala u toj prvoj sesiji.
„To je i meni omogućilo da se odmorim. I tako sam shvatila da bi redovne masaže mogle da budu ključne za zdravo detinjstvo.“
Pogledajte i ovaj video: Kako izgleda život beba rođenih u zatvoru
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
