Ko će ubuduće voditi glavni grad Srbije još nije jasno, a konačni rezultati biće objavljeni nakon ponovljenih izbora na nekim biračkim mestima.
Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da se rokovi za proglašenje konačnih rezultata izbora odlažu zbog ponovljenog glasanja.
U saopštenju RIK-a navedeno je da, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, lokalne izborne komisije imaju rok do četvrtak u 20.00 časova da utvrde zbirne izveštaje o rezultatima glasanja.
Opozciona lista Ujedinjeni za pobedu Beograda podnela je 258, a lista Ajmo, ljudi 102 prigovora RIK-u.
Prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije, najbolji rezultat na lokalnim izborima postigla je vladajuća Srpska napredna stranka – osvojila je 48 mandata u Skupštini grada Beograda.
Opoziciona koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda osvojila je 26, a opoziciona koalicija Moramo 13 mandata.
Socijalistička partija Srbije dobija osam mandata, opoziciona koalicija NADA sedam, a po četiri mandata Srpska stranka Zavetnici i koalicija Dveri/POKS.
Skupština Beograda ima 110 odbornika, za vlast je neophodno najmanje polovina – 56 odbornika.
Nijedna od stranaka i koalicija ne može samostalno da formira vlast, ali bi SNS sa socijalistima imala potrebnu većinu.
Opozicione liste navode da je zasad izjednačen rezultat i da je odnos mandata 55 prema 55.
Ovi podaci poklapaju se sa procenama posmatračkih organizacija CRTA i CeSID.
Koalicija „Ajmo ljudi“ koju predvodi bivši predsednik Srbije Boris Tadić osvojila je 2,8 odsto glasova i nije prešla cenzus, kao ni Suverenisti sa 2,2 odsto i Srpska radikalna stranka sa 1,6 odsto.
Cenzus nisu prešle ni liste „Nemanja Šarović – za sav normalan svet“ sa 0,6 odsto i Ruski manjinski savez sa 0,4 odsto osvojenih glasova.
- Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
- Izbori 3. aprila – za šta sve glasa Srbija
- Kako je Živorad Milosavljević 32 godine opstao na čelu opštine Sopot
„U gradu imamo mnogo opcija koje se pružaju, ali to nije priča koja će se znati za dan, dva, 15 ili 20.
„I tu će SNS biti najveći“, poručio je lider SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju uveče, komentarišući buduću vlast u prestonici.
Prema podacima CRTE, izlaznost je bila 57,2 odsto.
Opozicione liste podnele prigovore
Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde, izjavio je za televiziju Nova S da je lista Ujedinjeni za pobedu Beograda predala prigovore za 258 biračkih mesta.
On je dodao da je na nekim biračkim mestima bilo viška listića, da je GIK juče „na čudan način menjala rezultate na 128 mesta“ i da ima velikih problema.
Zoran Alimpić, član GIK-a isped liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, rekao je u gostovanju na televiziji N1 da od 133 biračka mesta o kojima je raspravljano na sednici GIKa.
Zapisnici sa 128 izbornih mesta usvojeni su preglasavanjem, navodi Alimpić.
Opozicija veruje da će na ostalih 5 spornih biračkih mesta u Beogradu glasanje biti ponovljeno.
Osim liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, i lista Ajmo, ljudi koje predvode Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke, i Dušan Vujošević, trofejni trener košarkaškog kluba Partizan iz Beograda, predali su 102 prigovora.
„Naša lista je prešla cenzus, to ćemo i dokazati, a vlast u Beogradu biće smenjena“, izjavio je nakon predaje prigovora Konstantin Samofalov, generalni sekretar SDS-a.
Potpisujem 102 prigovora za poništavanje biračkih mesta u Beogradu koje predajemo GIK-u večeras do 20h. Nakon toga, sutra ulazimo u džakove sa listićima na 79 BM. Odbranićemo izbornu volju građana, oslobodićemo Beograd! pic.twitter.com/JsxDamMUIV
— Konstantin Samofalov (@KoleSamofalov) April 6, 2022
Moguća promena beogradske vlasti posle ponovljenih izbora
Iako je bilo različitih poruka u danu posle izbora, predstavnici svih opozicionih snaga u glavnom gradu sastali su se u u utorak 5. aprila.
Na sastanku – kome su prisustvovali predstavnici lista Ujedinjeni za pobedu Beograda, kolicije NADA, Moramo, Dveri-POKS, Ajmo ljudi i Srpske stranke Zavetnika – dogovoreno je formiranje gradske vlasti, ukoliko opozicija dobije više od 55 mandata posle ponovljenih izbora na određenom broju biračkih mesta u Beogradu.
Verovatno je da će na 20 odsto biračkih mesta biti ponovljeno glasanje, rekao je predstavnik Ujedinjenih za pobedu Dragan Đilas, pozivajući se na podatke Gradske izborne komisije.
„Postoji mogućnost da na ponovljenim izborima opozicija dobije većinu od 56 ili 57 mandata i možemo očekivati da opozicija preuzme vlast u Beogradu“, rekao je Đilas.
Lista „Ajmo, ljudi“ dobila je 2.8 odsto i ukoliko pređe cenzus za gradski parlament, računica opozicionara je da imaju većinu, rekao je lider ove opcije Boris Tadić.
Iz Srpske stranke Zavetnici prethodno su rekli da su spremni da razgovaraju sa svima, a posle opozicionog sastanka kažu da su spremni da dogovor sa opozicijom.
„Opozicija trenutno nema većinu za formiranje vlasti, ali postoje realne šanse da do toga dođe i mi ćemo da se dogovorimo sa ostalim opozicionim listama da preuzememo vlast u Beogradu“, rekli su iz Zavetnika nakon sastanka.
Protest koalicije Moramo u Beogradu: „Tražimo javno prebrojavanje svih glasova“
Iako su uoči izbora govorili da će imati kontrolora na svakom biračkom mestu u Beogradu i da ne postoji šansa da neko krivotvori volju građana, opoziciona koalicija Moramo sumnja u regularnost.
Radomir Lazović, jedan od lidera Ne davimo Beograd i koalicije Moramo, pozvao je celu opoziciju na „dogovor o smeni vlasti u Beogradu“.
U izjavi za portal Nova, Lazović je izrazio sumnju u podatke CeSID-a.
„Naši timovi rade na proveri i smatram da će rezultat biti drugačiji.
„Mislim da SNS i SPS nemaju većinu u gradu i da će odlučivati jedan ili dva odbornika“, rekao je on.
Dan posle izbora, koalicija Moramo organizovala je protest ispred Republičke komisije u centru Beograda, izražavajući sumnju u rezultate izbora.
Predstavnici te koalicije su se okupili ispred RIK-a oko 19.30 sati.
Sedište RIK-a je u nekadašnjoj Skupštini Srbije, odmah prekoputa Predsedništva Srbije.
Sa megafonom u rukama, jedan od lidera koalicije Aleksandar Jovanović Ćuta okrenuo se ka zgradi Predsedništva i poručio predsedniku države Aleksandru Vučiću da se „više ne igra sa voljom naroda“.
„Na svakom mestu gde je prekršena izborna volja građana moraće da se ponove izbori, a tražimo i da se na Javnom servisu RTS prebroji svaki glasački listić“, rekao je Jovanović.
Nekoliko stotina okupljenih je uzvikivalo: „Gde su rezultati?“.
Posle jednočasovnog protesta, predstavnici koalicije su pozvali na novo okupljanje u utorak do kada će, kako su rekli, prikupiti dokaze o svim nepravilnostima i izneti konkretne zahteve.
Jedan od lidera koalicije Aleksandar Jovanović Ćuta objavio je zahteve pic.twitter.com/mjExqy2BF9
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) April 4, 2022
U izbornoj noći, šef gradskog izbornog štaba koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije Branimir Kuzmanović izjavio je da „opozicija ima većinu u Beogradu.“
„Kad kažem opozicija, mislim na našu koaliciju, koaliciju Moramo i koaliciju NADA“, saopštio je Kuzmanović.
Koaliciju Ujedinjeni za pobedu čine Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića, Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija.
Koaliciju Nada čine Demokratska stranka Srbije, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana, dok je Moramo zeleno-leva koalicija predvođena pokretom Ne davimo Beograd.
Rezultati izbora u Beogradu u poslednje dve decenije
U poslednje dve decenije vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u Beogradu ne samo četvrtina ukupnog broja birača, već i politički, administrativni, kulturni, ali i turistički centar Srbije.
To se lakše razume kroz jezik novca – Beograd raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.
Ukupan republički budžet za 2022. godinu iznosi 1,516 milijardi dinara, a budžet Beograda je 160 milijardi.
O tom novcu odlučivaće buduća vlast u prestonici.
19. septembra 2004. U Beogradu su održani prvi neposredni izbori za gradonačelnika.
Čelnik prestonice nije odabran u prvom krugu, a u drugi su ušli Nenad Bogdanović ispred Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada kao predstavnik Srpske radikalne stranke.
Pobedio je Bogdanović i vodio Beograd do smrti 2007. godine.
Izlaznost je u prvom krugu 34,6, a u drugom 32 odsto.
11. maj 2008. Gradonačelnik Beograda nije biran direktno, već preko odbornika u Skupštini grada, kao i danas.
Na tim izborima pobedio je današnji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, tada kao kandidat DS sa osvojenih 38,9 odsto glasova i on postaje gradonačelnik.
Na drugom mestu je ponovo bio radikal Aleksandar Vučić sa 34,7 odsto podrške.
U Skupštinu grada ušle su i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, sa 11 odsto podrške, Liberalno demokratska partija sa 6,8 odsto i SPS-PUPS-JS 5,2 odsto.
Izlaznost je bila 59,6.
6. maj 2012. Pobedu odnosi DS Dragana Đilasa sa 36,7 odsto osvojenih glasova, a na drugom mestu je ponovo bio Vučić, ali ovog puta kao predstavnik koalicije okupljene oko nove Srpske napredne stranke.
SNS u Beogradu tada osvaja 26,8 odsto glasova, a cenzus su prešli i socijalisti sa 9,5 odsto podrške i DSS sa 7,8 odsto glasova.
Izlaznost je bila 54,18.
- Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
- Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
- SPS – „način života“ ili „stranka devedesetih“
- Demokrate i socijalisti – dva lica srpskih stranaka
16. marta 2014. Zajedno sa vanrednim parlamentarnim, održani su i vanredni lokalni izbori u Beogradu.
Tada je pobedila lista SNS predvođena Zoranom Mihajlović osvojivši 43,6 odsto glasova, na drugom mestu je bio DS Dragan Đilasa sa 15,7 odsto podrške, a na trećem socijalisti sa 11,4 odsto glasova.
U odborničke klupe te godine seli su i DSS Aleksandar Popovića koji su osvojili 6,39 odsto glasova.
Izlaznost je bila 50,68.
4. marta 2018. Naprednjaci su zabeležili najubedljiviju pobedu sa osvojenih gotovo 45 odsto glasova.
Na drugom mestu ponovo je bila lista predvođena Đilasom sa 18,9 odsto glasova, zatim grupa građana na čelu sa vaterpolistom i političarem Aleksandrom Šapićem sa 9,04 odsto.
Cenzus je tada prešla još samo koalicija SPS-JS sa 6,13 odsto podrške.
Izlaznost je bila 51 odsto.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
