Prema prvim privremenim rezultatima, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je 63,35 odsto glasova birača na parlamentarnim izborima, saopštila je Republička izborna komisija (RIK).
Socijalistička partija Srbije dobila je podršku 10,67 odsto glasača. Privremeni rezultati objavljeni su nakon obrađenih 2,32 odsto biračkih mesta.
Srpski patriotski savez bivšeg vaterpoliste i predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića osvojio je 2,17, prema podacima RIK-a.
Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić izjavio je da su naprednjaci dobili više od dva miliona glasova, od 3,3 miliona ljudi koji su glasali.
„Večeras smo dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji“, rekao je Vučić u sedištu Srpske napredne stranke, gde su rezultati izbora dočekani uz trubače.
- Ko je ko na glasačkom listiću
- Sedam stvari koje možda niste znali o zgradi Vlade Srbije
- Od petokrake do svatova: Kako se koristi zastava Srbije
On je dodao da SPAS Aleksandra Šapića sigurno ulazi u parlament, prema podacima SNS-a.
Na osnovu 75 odsto obrađenog uzorka CESID i Ipsos su dali procene da tri stranke i koalicije ulaze u parlament – SNS sa 62,5, SPS sa 10,7 i Šapićev SPAS sa četiri odsto.
Lider SPAS-a Aleksandar Šapić čestitao je simpatizerima na „izvesnom“ ulasku u parlament.
„Neću zatvarati vrata ni pred kim, razgovaraću sa svima“, rekao je Šapić o mogućnosti sklapanja postizbornih koalicija.
Blizu granice od tri odsto je POKS sa 2,9 odsto glasova.
Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana, koji prema dostupnim podacima nije prešao cenzus, najavio je da će PSG nastaviti političku borbu.
„Ovo društvo je duboko bolesno, radićemo na tome da ga ozdravimo“, rekao je Trifunović.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da su izbori protekli u feri demokratskoj atmosferi, a da je bojkot dela opozicije „propao“.
„Ako je u državnom interesu da se nastavi koalicija [sa SNS], mi smo spremni“, rekao je Dačić novinarima u izbornom štabu SPS.
Procena je da će zbir mandata SNS i SPS, prema preliminarnim rezultatima, biti oko 210, što je najviše od uvođenja višestranačja.
Opozicija i manjinske stranke imaće manje od petine poslaničkih mesta, prve su procene analitičara.
Procena posmatračke misije CRTA je da je izlaznost 45,5 odsto, a CESID-a 44,9 odsto. Srpska napredna stranka saopštila je da je izlaznost 50,2 odsto.
U Srbiji su danas održavani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, prvi opšti u Evropi od izbijanja pandemije korona virusa.
Nešto više od 6,5 miliona birača imalo je priliku da glasa za 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine.
Na listiću je bilo ukupno 21 partija i koalicija, a blok opozicionih partija predvođenih Savezom za Srbiju bojkotuje izborni proces.
Predstavnici organizacija CRTA i CESID tvrde da je bilo nepravilnosti u izbornom procesu na više mesta širom Srbije.
Analitičari smatraju da je izlaznost otvoreno pitanje ovih izbora iz više razloga – zbog kampanje bojkota, epidemije korona virusa, pa i vremenskih prilika.
„Izvesnost izbora takođe može da se odrazi na izlaznost, jer jedan broj građana smatra da nema potrebe da glasa kada je ishod poznat“, ocenio je profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović za RTS.
„Iako je smanjen cenzus na tri odsto izgleda da je i to visok prag za stranke i koalicije okupljene da bi prešle cenzus“, dodao je Orlović.
Analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je večeras da je izlaznost na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima bila „apsolutno najmanja“ od izbora 2008. godine.
„Ni u najluđim snovima nije moguće da izlaznost na današnjim izborima dostigne 50 odsto ako je, po podacima RIK-a do 18 časova glasalo 40,82 odsto upisanih birača u Srbiji, pa da za dva sata glasa 9,8 odsto“, rekao je Milivojević za N1.
Analitičari ocenjuju da je izlaznost od 50 odsto „neka vrsta psihološke granice“.
„Ipak, parlament na osnovu 50 odsto birača koji su glasali nije reprezentativan“, kaže novinar Zoran Panović, dodajući da se tako ne rešavaju protivrečnosti u društvu.
Preliminarni rezultati, prema kojima vladajuća SNS ima više od 60 odsto glasova, pokazuju „uništenje parlamentarizma u Srbiji“, kaže novinarka Vesna Mališić.
„To znači da će u parlamentu biti samo vladajuće stranke i možda još jedna. Smanjivanjem cenzusa pokušali su da naprave privid pluralizma i nisu uspeli, SNS je uništio politički život u Srbiji“, rekla je Mališić za N1.
Glasanje i mere zaštite od korone
Na 71 odsto biračkih mesta članovi biračkih odbora koriste zaštitnu opremu (maske i rukavice) dok na 25 odsto sporadično, saopštila je CRTA.
Birači koriste maske na 53 odsto biračkih mesta, a na 44 odsto sporadično.
Portal Glas Šumadije objavio je da je njihova novinarska ekipa, iznenađena velikim odzivom na jednom biračkom mestu, u razgovoru sa okupljenima shvatila da se ne radi o biračima, već o pacijentima koji su došli u lokalnu Kovid-19 ambulantu.
Kako je agenciji Beta rečeno u domu zdravlja, ambulanta ima odvojeni ulaz, te su birači koji dolaze da glasaju u drugi deo iste zgrade Doma zdravlja, gde su specijalističke službe, potpuno bezbedni.
Nepravilnosti na glasačkim mestima
Iako je RIK objavio da na dosadašnjem izbornom procesu nema većih nepravilnosti, iz različitih delova Srbije stižu prijave da je ipak bilo problema.
Do 19 časova zabeležene su nepravilnosti na pet odsto biračkih mesta, što je više nego na parlamentarnim izborima 2016. godine i predsedničkim 2017. godine, saopštila je posmatračka misija Crte.
U poslednjem satu glasanja na dva biračka mesta došlo je i do fizičkih incidenata.
Na jednom biračkom mestu na Novom Beogradu, gde je bila prisutna posmatračica Crte, upala je grupa momaka i počela da snima telefonom. Slučaj je prijavljen policiji.
Na biračkom mestu u Čačku došlo je do tuče na biračkom mestu prilikom prebrojavanja glasova.
Crta je tokom dana policiji prijavila tri slučaja takozvanog bugarskog voza – dva u Zrenjaninu i jedno u Požarevcu.
Uz kašnjenje sa otvaranjem, biračkih mesta, gužvi, loše postavljenih paravana, primećeni su i problemi sa kontrolnim listićama koji uopšte nisu ubačeni u glasačku kutiju.
Iz organizacije CESID kažu da izborne komisije na pojedinim mestima nisu proveravale lične karte, nanosile sprej, niti proveravale prst glasača UV lampama.
CRTA navodi da je na jednom biračkom mestu u Zrenjaninu zabeležen slučaj „bugarskog voza“ i slučaj je prijavljen policiji.
„Prijavili su policiji u Zrenjaninu slučaj ‘bugarskog voza’, utvrdili da se kontinuirano događalo da birači dolaze na jedan punkt pre i posle glasanja, gde dolazi do razmena nekakvog materijala, sada je na policiji“, kazao je Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije CRTA.
U Kragujevcu se biračko mesto nalati u zgradi gde je i Kovid ambulanta, ali nadležni navode da ona ima odvojeni ulaz, prenosi agencije Beta.
U mestu Rakita tokom noći su nepoznati počinioci obili prostorije biračkog mesta i ukrao glasačke kutije, prenose Južne vesti.
Ispred ulaza na jedno biračko mesto na Novom Beogradu došlo je tuče dvojice muškaraca, ali su obojica brzo privedena u policijsku stanicu.
U mestu Kucura kod Vrbasa u opštinskoj izbornoj komisiji uložen je prigovor zbog javne isplate novca za glas u kafani koja se nalazi u strogom centru, prenosi Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Stranački poster na ulazu u biračko mesto, više ljudi iza paravana i osoba koja je ispred biračkog mesta grupi ljudi govorila za koga treba da glasaju – neke su od nepravilnosti prijavljene u leskovačkom selu Turekovac, prenose Južne vesti.
Kako kaže Miloš Stevanović iz Gradske izborne komisije, sve nepravilnosti su otklonjene i neće uticati ishod izbora
Sukob u Demokratskoj stranci
U danu kada se glasa u Srbiji, došlo je do sukoba na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke koja bojkotuje izbore.
Pet sati pošto je potpresednica Demokratske stranke Dragana Rakić na Tviteru saopštila da joj neformalno „obezbeđenje“ ne dozvoljava da uđe na sednicu Glavnog odbora stranke, saopšteno je da je izveštaj lidera demokrata Zorana Lutovca usvojen jednoglasno.
Pored koškanja pred ulazom i sporenja koji je spisak učesnika validan i da li postoji kvorum u sali u zgradi Madlenijanuma u beogradskoj opštini Zemun, političku pobedu odnela je struja okupljena oko Lutovca.
Na drugoj strani su nekadašnji stranački funkcioneri Balša Božović, Radoslav Milojičić Kena i drugi, koji su se protivili da se današnja sednica održi jer je na dnevni red stavljena i smena sekretara stranke Dragana Jajića.
Demokrate predvođene Božovićem i Milojičićem najavile su novu bitku – sazivanje izborne skupštine.
Glumac i jedan od demokrata Branislav Lečić optužio je Lutovca da „deli stranku“.
Biračka mesta, njih 8.433, otvorena su u sedam ujutru, a biće zatvorena u 20 časova, kada se završava i izborna tišina.
Nešto više od 6.5 miliona birača ima priliku da glasa za 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine.
Na listiću je ukupno 21 partija i koalicija. Blok opozicionih partija predvođenih Savezom za Srbiju bojkotuje izborni proces.
U februaru 2020, cenzus za ulazak u parlament snižen je sa pet na tri odsto, osim za stranke nacionalnih manjina.
Izbori bi trebalo da budu održani i na 90 biračkih mesta na Kosovu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Od međunarodnih organizacija, izbore u Srbiji prati ograničena posmatračka misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Evropska mreža za organizacija za nadgledanje izbora (ENEMO).
Evropski parlament ovaj put nije poslao posmatrače u Srbiju, a kao razlog se navodi pandemija korona virusa.
Od domaćih posmatrača izbore nadgledaju predstavnici vladine Agencije za borbu protiv korupcije i nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID).
CRTA je saopštila da je obučeno više od 1.700 posmatrača koji će na izborni dan biti raspoređeni na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 500 biračkih mesta.
Republička izborna komisija dužna je da zvanične rezultate saopšti najkasnije do 25. juna u 20 časova.
Šta kažu stranci?
Evropski poslanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, posrednici u međustranačkom dijalogu o poboljšanju izbornih uslova uoči glasanja su pozvali su na „kredibilne transparentne i mirne izbore“ koji su, kako su rekli, ključni za evropske integracije zemlje.
„Nadamo se da će rezultati tačno odraziti demokratsko takmičenje gde učesnici mogu da imaju ravnopravne uslove“, navode evropski poslanici.
Oni su pozvali i „sve učesnike da poštuju zdravstvene i bezbednosne mere uvedene na dan izbora“.
Ursula Gaček, šefica Misije ODIHR istakla je da je važno da proces glasanja ne ugrozi zdravlje ljudi s obzirom na pandemiju i pozdravila je „konstruktivan pristup Srbije prema izbornom procesu“.
Preporuke za glasanje u doba pandemije
Iako poslednjih dana u Srbiji raste broj zaraženih Kovidom-19, zvaničnici nisu uveli obavezne zaštitne mere za sve uključene u izborni proces.
Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je za agenciju Beta rekla da se preporučuje držanje distance od jednog metra, zadržavanje na biračkom mestu ne duže od 15 minuta, kao i korišćenje maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava.
Dodatnu zabrinutost izazvala je i činjenica da se oko 40 biračkih mesta u Beogradu nalazi u vrtićima u koje će deca doći već u ponedeljak ujutru, samo 12 sati po zatvaranju biračkih mesta.
Roditeljski portal Bebac apelovao je na nadležne da se zbog zdravstvene bezbednosti dece izmeste biračka mesta iz vrtića.
Slavko Gak, gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu tvrdi da će svi vrtići na kojima su biračka mesta biti detaljno dezinfikovani tokom noći.
„Zbog specifičnosti situacije izazvane epidemijom sve spoljašnje i unutrašnje prostorije i površine vrtića koje se budu koristile biće dezinfikovane pre povratka dece po preporuci Gradskog zavoda za javno zdravlje“, rekao je Gak.
Bojkot
Današnje izbore bojkotuje deo opozicionih stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju u kojem se nalaze Stranka slobode i pravde, pokret Dveri i Narodna stranka.
Kao razloge za bojkot ono su naveli „loše izborne uslova u kojima građani nemaju mogućnost da budu informisani i da glasaju slobodno i bez pritisaka.“
Pored toga, opozicione partije koje bojkotuju izbore navode da izlazak na glasanje u ovom trenutku predstavlja zdravstveni rizik za birače.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da bojkot nije dobra ideja, jer su „izbori značajan test demokratije, a političari moraju da iznesu političke platforme i da razgovaraju o viziji za budućnost“.
Tanja Fajon je izrazila žaljenje zbog odluke Saveza za Srbiju da bojkotuje izbore.
„Veoma je važno da posle izbora u parlamentu postoji istinski dijalog. A do te situacija se neće doći kada je opozicija na ulici ne radi u skupštini“, kazala je ona za BBC.
„Srbija je duboko podeljeno društvo – veliki broj ljudi se plaši da izrazi stav“, dodala je ona.
Kako se biraju poslanici i vlada?
Od 1990. i ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji, ovo su tek treći redovni parlamentarni izbori.
Mnogo češće – osam puta – Srbija je imala vanredne izbore.
Poslanici se biraju kroz sistem proporcionalnog predstavljanja na listi stranaka.
To znači da političke partije prave liste kandidata za poslanice. Birači na izborima glasaju za cele liste, a ne za pojedinačne kandidate.
Po objavljivanju konačnih rezultata parlamentarnih izbora, predsednik Srbije daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova.
Novi saziv parlamenta Srbija bi trebalo da dobije do 25. jula – 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.
Zakonski rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja parlamenta.
Kandidat za mandatara vlade na sednici skupštine poslanicima iznosi program i predlaže sastav vlade.
Članovi parlamenta se zatim izjašnjavaju o predlogu za sastav nove vlade, a da bi ona bila izabrana potrebno je da za glasa barem 126 poslanika i poslanica.
Na pokrajinskim izborima u Vojvodini bira se 120 poslanika, takođe po proporcionalnom izbornom sistemu.
Glasači mogu da biraju između devet stranaka i lista.
Na lokalnim izborima, birači biraju predstavnike lokalnih samouprava i skupština u većini opština u Srbiji – sem u nekoliko u kojima su u poslednje tri godine održani vanredni izbori.
Izborna tišina i nepravilnosti tokom glasanja
Od petka u ponoć na snazi je izborna tišina koja traje do nedelje u 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda, održavanje predizbornih skupova na javnim mestima i objavljivanje procene izbornih rezultata.
Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.
Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje se na tom izbornom mestu ponavlja.
Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da Republičkoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava, i to u roku od 24 časa od trenutka kada je došlo do nepravilnosti.
Republička izborna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati i, ukoliko je usvojen, poništava osporenu odluku ili radnju odnosno rezultate glasanja na biračkom mestu.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
