Pripadnici palestinskog esktremističkog krila Hamasa lansirali su desetine raketa na Izrael pošto su izraelske snage ubile više komandante i srušili višespratnicu u Gazi.
Zbog eskalacije borbi u poslednjih nekoliko dana, Ujedinjene nacije strahuju od „rata u punom obimu“.
Od početka sukoba, ubijeno je najmanje 67 ljudi u Gazi i sedam ljudi u Izraelu.
Oružani sukob je istovremeno pokrenuo talas uličnog nasilja u gradovima u Izraelu između Jevreja i izraelskih Arapa.
Politički lideri apelovali su na smirenost.
Borbe su izbile u ponedeljak posle porasta napetosti između Izraelaca i Palestinaca u istočnom Jerusalimu, koje su kulminirale sukobima na svetom mestu koje poštuju i muslimani i Jevreji.
- Sukobi u pojasu Gaze: Deca preplašena, žene se kriju u ormanima
- Kako žive srpski državljani u Izraelu i šta su poručili Palestinci u Beogradu
- Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
- Hoće li Izrael izvršiti aneksiju delova Zapadne obale
Tajms of Izrael navodi da će Generalštabu izraleskih odbrambenih snaga danas biti predstavljeni planovi za moguću kopnenu invaziju na pojas Gaze.
Palestinski ekstremisti ispalili su iz Gaze od ponedeljka više od 1.500 raketa, najviše na Tel Aviv, saopšteno je u Izraelu.
Sa druge strane, Izrael je izveo snažne vazdušne udare, srušivši u utorak dva solitera u Gazi.
Ministarstvo zdravlja u Gazi, pod vođtvom Hamasa, saopštilo je da je tamo više od 400 ljudi povređeno od početka sukoba, pored 67 poginulih.
Izraelski Arapi takođe su organizovali nasilne proteste u mnogim izraelskim gradovima.
U grad Lodu, blizu Tel Aviva, izraelske vlasti proglasile su vanredno stanje posle velikih nereda.
Premijer Izraela Bejamin Netanjahu rekao je da su izraelske vlasti spremne da upotrebe silu da zaštite Izrael kako od spoljnih neprijatelja, tako i od pobunjenika u zemlji.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je „veoma zabrinut“ zbog novog nasilja.
Sukobi u gradovima u Izraelu sa mešovitim stanovništvom
Drugog dana zaredom bilo je nasilja u gradovima u Izraelza sa mešovitim jevrejskim i arapskim stanovništvom.
Više od 374 ljudi je uhapšeno, a 36 policajaca povređeno, saopštila je izraelska policija.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu poručio je u sredu kasno uveče da planira da pošanje i vojne snage kako bi pomogle policiji da održava red u tim gradovima.
Nemire u tim gradovima okarakterisao je kao „anarhiju“.
„Ništa ne može da opravda napad arapske rulje na Jevreje i ništa ne može da opravda napad Jevreja na Arape“, rekao je on u video izjavi, a preneo Tajms of Izrael.
Šta se dešava u Gazi?
Ekstremisti u Gazi su u ponedeljak uveče počeli da ispaljuju rakete na Izrael koji je odgovorio na napade.
U sredu je izraelska vojska saopštila da je usmrtila visok zvaničnika Hamasa u Gazi, kao i da su u napadima bile ciljane lansirne rampe.
Izraelska vojska u sredu je saopštila da su napadi na Gazu najžešći od sukoba 2014.
„Ovo je samo početak. Zadaćemo im udarce kakve nisu mogli ni da sanjaju“, rekao je Netanjahu.
Hamas, ekstremistička grupa koja upravlja Gazom, potvrdila je smrt jednog od komandanata, kao i drugih „ratnika“.
„Hiljade vođa i vojnika će nastaviti da korača njihovim stopama“, navodi se u saopštenju Hamasa koje je prenela agencija Rojters.
Stanovnici u Gazi upozoreni su da napuste zgrade pre vazdušnih udara, ali zdravstveni zvaničnici su saopštili da ima još poginulih civila.
Pet članova jedne porodice ubijeno je u vazdušnom napadu u utorak, među kojima i dva dečaka, navodi novinska agencija AFP.
„Smejali smo se i igrali kad je odjednom počelo bombardovanje.
„Sve oko nas bilo je u plamenu“, rekao je njihov 14-godišnji rođak Ibrahim, koji je u suzama govorio o poginuloj braći.
U međuvremenu, milioni Izraelaca bili su u skloništima u sredu uveče pošto su se oglasile sirene kao znak upozorenja od mogućih napada.
Šta je pozadina sukoba?
Izrael je okupirao istočni Jerusalim posle rata na Bliskom istoku 1967. godine i čitav grad smatra svojom prestonicom, mada to veći deo međunarodne zajednice ne priznaje.
Palestinci tvrde da je istočni Jerusalim buduća prestonica njihove nezavisne države kojoj se nadaju.
UN su saopštile da bi Izrael trebalo da otkaže iseljavanje Palestinaca i da primeni „maksimalno ograničenje u upotrebi sile“ protiv demonstranata.
Kako su sukobi počeli?
Palestinski demonstranti sukobili su proteklog vikenda sa izraleskom policijom ispred džamije Al Aksa u Jerusalimu uoči najavljenog marša jevrejskih nacionalista.
Lokalni mediji tvrde da je povređeno više od 300 ljudi.
Demonstranti su policiju gađali kamenicama, a ona je uzvratila šok-bombama, suzavcem i gumenim mecima.
Prethodno je policija zabranila Jevrejima da dođu u deo grada oko džamije Al Aksa tokom marša povodom Dana Jerusalima – dana kada je izraelska vojska 1967. godine zauzela istočni Jerusalim.
Tog dana mladi cionisti – jevrejski nacionalisti – obično organizuju marš uglavnom kroz delove Jerusalima u kojima žive muslimani.
Mnogi Palestinci ovakve manifestacije smatraju namernim provokacijama.
Amos Gilad, bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane, ocenio je da je ove godine marš trebalo da se otkaže ili da se makar promeni ruta.
„Bure baruta je već zapaljeno i može da eksplodira u svakom trenutku“, rekao je Gilad za Vojni radio.
- Izrael je jevrejska nacionalna država
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu – zašto je to važno
- Jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu ilegalna, kažu SAD
Šta se desilo ispred džamije Al-Aksa?
Izraelska policija saopštila je da su se hiljade Palestinaca tokom noći zabarikadirale u kompleksu u kojem se nalazi i džamija i da su tamo napravili zalihe kamenica i Molotovljevih koktela kako bi gađale učesnike marša.
Policajci su u ponedeljak ujutru dobili naređenje da uđu u kompleks kako bi „rasterali demonstrante“.
Prethodno su demonstranti kamenicama zasuli policijski kontrolni punkt na obližnjem putu.
Duže od jednog sata policija je ispaljivala šok bombe u pravcu palestinskih demonstranata koji su je gađali kamenicama i drugim predmetima.
U jednom video snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako su šok bombe, koje je policija ispalila kao odgovor na napad demonstranata, pale u džamiju.
Izraelska policija saopštila je da je povređeno devet njenih pripadnika, od koji je jedan primljen u bolnicu.
Tokom sukoba, jedan automobil je udario u čovek pošto su prethodno demonstranti zasuli vozilo kamenicama.
Najnoviji talas sukoba Palestinaca i izraelske policije počeo je u petak uveče na Hramovnoj gori gori u Jerusalimu, svetom mestu kako za muslimane, tako i za Jevreje.
Napetosti rastu zbog potencijalnog iseljavanja Palestinaca sa zemlje za koju jevrejski naseljenici tvrde da na nju polažu pravo.
Sud je trebalo u ponedeljak da održi ročište po žalbama palestinskih porodica, ali je ono odloženo i novi datum biće određen u sledećih 30 dana.
Kompleks džamije Al-Aksa u starom gradu Jerusalima jedno je od najpoštovanijih mesta u islamu, ali ovo je i najsvetije mesto u judaizmu, poznato kao Hramovna gora (Har HaMoriah).
Česta je tačka sukobljavanja i nasilja.
Sukobi su ponovo izbili kada su se hiljade ljudi okupile na tom mestu da bi obeležile poslednji petak muslimanskog svetog meseca Ramazana.
Izraelska policija je saopštila je da je upotrebila silu kako bi „uspostavila red“ zbog „nereda hiljada vernika“ posle večernjih molitvi.
Hamas, organizacija koja kontroliše Gazu, saopštila je da je branila džamiju Al-Aksa u Jerusalimu od „agresije i terorizma“ Izraelaca, pošto je u okolini ovog lokaliteta, svetog i za muslimane i za Jevreje, došlo do sukoba između izraelske policije i Palestinaca u kojima je povređeno nekoliko stotina ljudi.
Sukobi ovakvog intenziteta nisu zabeleženi u Jerusalimu od 2017.
Nasilje je usledilo posle rastućeg besa Palestinaca zbog pretnji iseljenja porodica iz njihovih domova u okupiranom istočnom Jerusalimu koje su zauzeli jevrejski naseljenici.
Napetost je već bila na vrhuncu posle meseci tinjajućih sukoba između demonstranata i policije u većinski arapskom delu grada.
Otvorena rana nerešenog sukoba
Analiza Džeremija Bovena, urednika za Bliski istok
Osnovni razlog za obnovljeno nasilje se nije promenio. To je otvorena rana nerešenog sukoba između Jevreja i Arapa koja razara i okončava živote generacija Palestinaca i Izraelaca.
Poslednja epizoda otpočela je nasiljem u Jerusalimu, najbolnijem delu sukoba. Sveta mesta u Starom gradu su nacionalni i verski simboli. Krize oko njih često izazivaju nasilje.
Ovog puta je podsticaj nasilju bila oštra akcija Izraelaca tokom Ramazana i kontroverzni napori u izraelskim sudovima da isele Palestince iz njihovih domova.
Ali i drugi događaji mogli su da izazovu isti efekat. Ovo je kriza koja je tinjala i spremala se za eksploziju u sukobu koji je, još jednom, prepušten gnojenju.
Lideri na obe strane usredsređeni su na očuvanje sopstvenih položaja.
Najveći izazov, postizanje mira, nije ozbiljnije razmatran već godinama.
Kakve su reakcije iz sveta?
Entoni Blinken, američki državni sekretar, rekao je da Hamas mora da odmah da prekine raketne napade.
„Obe strane moraju da pristupe smanjivanju napetosti“, poručio je.
Džen Psaki, portparolka Bele kuće, rekla je da je predsednik Amerike Džo Bajden ozbiljno zabrinut zbog nasilja.
Dominik Rab, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, napisao je na Tviteru da raketni napadi „moraju da stanu“ i pozvao na „prestanak napada na civile“.
Đozep Borelj, šef diplomatije EU, rekao je da „značajan porast nasilja“ na Zapadnoj obali, kao i u Gazi i Istočnom Jerusalimu „mora odmah da prestane“.
„Ispaljivanje raketa iz Gaze na civile u Izraelu je potpuno neprihvatljivo i to pothranjuje dinamiku eskalacije nasilja“, rekao je portparol.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u ponedeljak je održao hitan sastanak posle kojeg nije izdato saopštenje.
Ali u izjavi za novinsku agenciju AP, jedan diplomatski zvaničnik rekao je da UN, Egipat i Katar, koji često posreduju između Izraela i Hamasa, rade na okončanju borbi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
