Dragan Vukelić ima 86 godina i živi na Novom Beogradu.

Penzionisani je oficir Jugoslovenske narodne armije, tako da 22. decembar za njega nije običan datum.

„To je bio izuzetan praznik, poštovan na svim vojnim nivoima – od najvećih struktura do najmanjih jedinica“, priseća se Vukelić u razgovoru za BBC na srpskom.

Jugoslovenska narodna armija nastala je 22. decembra 1941. godine u Rudom, osnivanjem Prve proleterske brigade Narodno oslobodilačkog pokreta.

Taj datum se u socijalističkoj Jugoslaviji, sve do 1992. godine, slavio kao Dan JNA.

„Bilo je druženja, priredbi, dolazile su škole, išlo se u posete raznim ustanovama, preduzećima… Uvek je to bilo veoma svečano“, ističe Vukelić.

JNA već dugo nema, kao ni čuvenih ispraćaja u vojsku ili tetovaža topova i druge artiljerije, ali ostale su uspomene, nešto prijateljstava, dosta anegdota i poneki mit.

Na čelu te kolone je priča o vojničkom pasulju kojem niko nije mogao da odoli.

„Kad sam 1954. bio pitomac u Kraljevu, bilo je slavlje kada je pasulj. To i čuvena Trumanova jaja (koja su bila deo humanitarne pomoći saveznika)“, kaže Vukelić, dodajući da se vojska „kasnije modernizovala“.

„Poslednjih 20 godina sam bio u kasarni na Banjici, gde se dnevno kuvalo i do 4.000 obroka, a standard je bio na visokom nivou što se tiče ishrane…

„Nije vojska bila željna ni krofne, ni šnicle“.

Ugled

Vukelić je u JNA bio od 1954. do 1989. godine i to kao vezista u Vazduhoplovstvu.

„Dosta vremena sam provodio na raznim čukama, širom SFRJ – sve planine sam obišao, tamo smo gradili vojne objekte, relejne stanice i održavali uređaje za komunikaciju“.

„U to vreme je naša vojska dosta sarađivala sa Libijom, tako da sam tamo proveo dve lepe godine, pune lepih uspomena. Tamo smo isto radili kao i ovde“.

Služenje vojnog roka u vreme bivše Jugoslavije bila je za porodice vojnika velika čast, pa se na ispraćaje dosta trošilo, dok je vojska imala veliki ugled u narodu.

„Jeste, jako visok status i poštovanje“, potvrđuje Vukelić, dodajući da je bila i „veoma moćna“.

„U uniformi se nije mogla nositi ni kesa za trgovinu, toliko se ona poštovala.

„Živelo se u uniformi i pre i posle podne. Danas toga nema. Mnogi u civilu rade“, kaže.

U jugoslovenskoj vojsci je bilo vojnika i oficira iz svih mogućih krajeva bivše Jugoslavije, čime se čuvao ondašnji „duh bratstva i jedinstva“.

Međutim, dok jedni smatraju da je JNA bila istinski multikulturni skup i prava škola „života, drugarstva i vrhunskog smisla za humor“, drugi ističu da su tamo izgubili vreme.

Yugotour vas na četiri točka vozi kroz istoriju Jugoslavije

„Uvek je bilo nezadovoljnih, ali veliki broj ljudi je bio zadovoljan vojskom.

„Kod mene u vazduhoplovstvu je bilo dosta inženjera koji su tu dolazili do izražaja.

„Bili su zadovoljni što se njihovo znanje cenilo, ali je vojska bila korisna i u drugim strukama – dosta ljudi iz ruralnih sredina je tamo naučilo zanat koji im je kasnije mnogo značio u životu“, navodi Vukelić.

Različito je i sećanje na nju u narodima bivše Jugoslavije.

JNA je za jedne ostala „aparat prisile“ i „spoj zatvora i ludnice“, a za druge je bila „respektabilna vojna sila“, „vaspitna ustanova“…

Kako vreme prolazi i ružna sećanja blede, ima onih koji se JNA prisećaju sa nostalgijom.

„Pamtim je po isključivo po lepim uspomenama“, kaže Vukelić.

Sećanja iz JNA

Predrag Vujić, novinar BBC-ja na srpskom

U JNA sam otišao u septembru 1991, sa 18 godina, neposredno pred krvavi sukob i raspad države.

Na obuci za kuvara bio sam u Leskovcu, a potom sam tražio prekomandu, jer mi je šlem bio pretežak i poslali su me u Danilovgrad u Crnoj Gori.

U to vreme iz JNA su već bili izašli Slovenci, a ostalo je još nešto Hrvata, Makedonaca i Bošnjaka.

Po dolasku u kasarnu u Danilovgradu, još mlad i zelen, bio sam šokiran, jer sam zatekao veliki broj mobilisanih rezervista koji su šenlučili.

Prvog jutra sam krenuo u kuhinju, ali sam mogao da uđem tek kada sam prošao inicijaciju – morao sam da popijem vinjak. Neprijatno iskustvo, pogotovo u šest ujutru.

Jedna od uspomena na taj period je čuvena pita sa sirom ili krompirom, „krompiruša“.

U kuhinju bi povremeno stizala ograničena količina zamrznute pite. Svakog dana pravio bi se raspored koja jedinica prva dolazi na doručak, ručak ili večeru.

Kada bi se pročulo da će jedno od jela biti i pita, vojnici bi opsedali kuhinju u nameri da privole kuvare da im ostave parče pite.

Jednog dana je nastao haos ispred kuhinje, polomili su vrata, a ja sam uzeo pušku i repetirao je: „Ko prvi krene, pucaću“.

Bio je to jedini način da smirim vojnike, pre nego što je došao dežurni oficir, koji je zaveo red.

Četiri decenije od Titove smrti: Titov pokušaj da spoji Istok i Zapad

A zbog Partizana sam umalo završio u pritvoru.

Kada je Partizan igrao finalnu utakmicu košarkaškog Kupa evropskih šampiona bio sam raspoređen da budem noćni dežurni u kuhinji.

U kuhinji nije bilo televizora, pa sam samoinicijativno otišao da gledam prenos utakmice.

Dežurni oficir je u redovnom obilasku kasarne shvatio da u kuhinji nema nikoga, pa me je pozvao na raport. Bilo mi je svejedno šta će biti – Partizan je postao prvak Evrope.

Drugi put sam izbegao kaznu kada sam dvojici potporučnika koji su došli na ručak pre predviđenog vremena dao konzerve.

Na njihovo čuđenje rekao sam da je danas dan za „Suvi dnevni obrok“.

Pitali su me i kako da otvore konzerve. Odbrusio sam im replikom iz crtanog filma: „Uputstvo za otvaranje je unutra, u konzervi“.

Potporučnici su bili crveni u licu, ali se moj nadređeni oficir nasmejao i pozvao me u kuhinju kako bi me spasao eventualne kazne.

Vojni rok je, po meni, gubljenje vremena.

Da, bilo je zanimljivih, komičnih momenata, stekao sam zvanje kuvara, neko je naučio da vozi ili naučio neke veštine, ali vojni rok od 12 meseci je besmislen.

Eventualno, mesec, dva za nekakvu obuku, mada u vremenima kada se ratuje „na džojstik“, ne znam kakva bi obuka uopšte bila adekvatna.

Mali pojmovnik JNA

Od vremena JNA prošlo je nekoliko decenija i stiglo je neko novo doba u kojem se ne zna toliko šta tačno znači „Suvi dnevni obrok“ zbog kojeg Vujić umalo da nadrlja.

Zbog toga smo vam povodom Dana JNA pripremili mali pojmovnik koji je svaki vojnik znao

DRNČ

„Deterdžentski rastvarač naslaga čađi“, odnosno DRNČ, bio je izum hemijske industrije SFRJ, koji je služio za čišćenje ličnog naoružanja.

Taj izraz takođe se koristio kao naziv za kuvano jelo koja se u JNA pripremala tako što bi se u kazane trpalo razno povrće, a sve bi to plivalo u dva prsta ulja na površini.

„Drnč“ je postala omiljena reč vojnika za izražavanje nezadovoljstva nekom hranom ili pićem.

Na primer: „Nosi mi s očiju ovaj DRNČ!“.

VOJNIČKI PASULj

Svi koji su služili JNA i dan danas se sa sećaju vojničkog pasulja.

Pravi vojnički pasulj spremao se isključivo na velike količine, a bio je i ostao simbol kvaliteta, dobrog ukusa i gurmanskog zadovoljstva.

U čemu je tajna?

Kuvari u vojsci znaju da se takav ukus dobija zbog kuvanja u kazanima i ogromnim količinima – pogotovo ako su kazani na drva) – govedini, onda zaprška, plus dodaci, poput suvog mesa, kobasica, slanina…

SDO – SUVI DNEVNI OBROK

„Suvi dnevni obrok“ (SDO) je upotrebljavan prilikom vežbi na terenu ili kada je taj dan u kasarni na jelovniku „suvi meni“, tj. sređuje se kuhinja i vojnički restoran.

SDO je bio zapakovan u kockastu kartonsku kutiju, veličine cigle, u kojoj se nalazio i papirić sa uputstvom za konzumiranje.

Sastojao se od konzerve mesnog nareska, zatim malo veće konzerve sa glavnim jelom – popularni „Kviz“, koji kad otvorite nikad ne znate tačno šta jedete – konzerve polumasnog čvrstog sira, tzv. „Černobilca“, četiri komada dvopeka, dva pakovanja voćnih bombonica i kesice čaja u prahu, popularnog „Močvarka“.

Bilo je i onih koji su krajem osamdesetih jeli konzerve gulaša ili legendarnog „rizi-bizija“ iz šezdesetih i njihova reakcija je bila: „Odlično!“.

Vraćanje obaveznog vojnog roka

Srbija je 2011. godine dobila profesionalne vojnike, uz mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka za one koji to žele.

Dobrovoljni život u vojsci traje nekoliko meseci i može se služiti u četiri roka – u martu, junu, septembru i decembru.

Ipak, tema ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka ni u jednom trenutku nije u potpunosti nestala iz javnosti i, poput bumeranga, vraća se svake godine.

U nedavnom istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku više od 70 odsto građana se izjasnilo da podržava taj korak.

Marija Ignjatijević, istraživačica BCBP-a, izjavila je za Danas da građani koji se zalažu za vraćanje vojnog roka to ne čine ne zbog odgovora na moguću spoljnu pretnju, već da bi se mladi disciplinovali i poštovali tradiciju.

„Građani posmatraju služenje vojnog roka kao nekakvu vaspitnu meru za mlade ljude, verovatno pod uticajem nasleđa iz prošlosti i mita o vojsci kao životnoj školi.

„Među onima koji podržavaju ponovno uvođenje vojnog roka najbrojniji su stariji građani, koji svakako ne bi bili obuhvaćeni ovim obavezom, pa postavlja pitanje da li bi se podržali i entuzijazam za služenje vojnog roka održali i u praksi“, ističe Ignjatijević.

TETOVAŽA „JNA“

Ove tetovaže bile su tokom šezdesetih i sedamdesetih veoma popularne kod mladih.

Tetovaže „JNA“ imali su čak i oni koji nisu bili sposobni za vojsku, a najomiljeniji motiv bio je – JNA (godina služenja vojnog roka), u kombinaciji sa nekim ženskim imenom, slikom tenka, sidra, puške, topa…

U gotovo svakoj klasi vojske bio je po jedan samouki „tatu majstor“.

Alat je bila šivaća igla iz osnovnog vojničkog kompleta, popularni IKOM (igla, konac, ogledalo, maramica), koja se omotavala koncem kako bi ušla u kožu koliko je potrebno, ali ne previše.

Korišćena je boja iz hemijske olovke.

BROM

Jedna od najmisterioznijih priča i legendi iz JNA vezana je uz supstancu brom, koja se navodno tajno sipala u hranu i čaj vojnika, kako bi se „suzbila njihova seksualna želja“.

Upotreba te svojevrsne „antivijagre“ nikad nije dokazana.

Brom je hemijski element iz grupe halogenih metala koji su po toksičnosti na samom vrhu, pa je njegova svakodnevna upotreba nad ljudima pod velikim upitnikom.

SVE PO „Pe-eS-u“ (PS)

Pe-es (PS) skraćenica je za „Pravilo službe“, svojevrsno vojničko „sveto pismo“, knjigu u kojoj su precizno definisani prava i dužnosti, lični izgled vojnika, postupak prilikom javljanja starešini…

Zbog popularnosti služenja vojnog roka u doba SFRJ, ova kovanica prebacila se i u svakodnevni govor.

ATOMSKI ZDESNA!

Jedna od komandi prilikom obuka vojnika.

Zahtevala je momentalno bacanje na zemlju, i to na suprotnu, levu stranu.

Objašnjenje je bilo da kada atomska bomba eksplodira sa vaše desne strane, a vi se bacite na tu istu stranu, sigurno ćete nastradati.

Ovu naredbu najčešće su koristili desetari, zaduženi za vođenje obuka, kako bi napakostili regrutima i namerno ih terali da se bacaju u neku baru, blato ili životinjski izmet.

Ovaj izraz se potom ustalio u žargonu kod muškaraca, kada bi videli neku zgodnu devojku i upozorili društvo u kom pravcu da gledaju.

„GUŠTEROV LET“

Svakog jutra obavezne fizičke aktivnosti.

Red trčanja, red vežbi.

„Gušterov let“ je vežba koja se u JNA praktikovala zbog jačanja mišića u nogama, mada je u stvari to bila jedna od najpopularnijih kazni za neposlušne vojnike.

Izvodi se tako što vojnik čučne, noge raširi prema napred i nazad, i tako se skače uvis, usput menjajući noge i mlatarajući rukama poput ptice.

Zašto gušterov let?

Zato što su oni mladi vojnici, regruti, nazivani „gušterima“ (novajlije), a let zato što je izgledalo kao da u skoku lete.

Plavi voz je krenuo u novi život. Zavirite u Titovo omiljeno prevozno sredstvo.

OSTAV!

Omiljena komanda, uglavnom desetara, koja znači da vojnici neku radnju treba da ponavljaju.

Ova komanda bi služila da se vojnici kazne zbog nediscipline.

Ostav se najčešće davao zbog pričanja u stroju, loše očišćene puške, neobrijane brade, nepravilnog pozdravljanja oficira, nedovoljno uglancanih čizama…

IZRAZI

Ima ih dosta, ali najpoznatiji su „ćebovanje“ i „biciklica“.

U oba slučaja, drugi vojnik bi spavao, a njegovi saborci iz spavaonica bi ga budili tako što bi mu stavili delove dušeka na telo i skakali po njemu – to je ćebovanje.

Ili bi mu između nožnih prstiju stavljali papiriće i zapalili ih šibicom, a kada bi osetio da mu gori pod nogama, mlatarao bi njima kao da vozi bicikl – to je biciklica.

A izrazi „lambada“ i „dajc“ korišćeni su kada bi se čistili hodnici, spavaonice i druge prostorije.

Na staru ćebad stala bi dva vojnika – uglavnom novajlije – i potom, kao da igraju popularnu igru „lambadu“, vrteli kukovima kako bi se hodnik glancao.

„Dajcovanje“ je bilo nešto složenija verzija.

Na ćebad bi se stavile vojničke kasete – ormarići i onda bi vojnik vukao ćebe po hodniku, kao da vozi kamion – „dajc“.

Za starije vojnike, one koji su bili pri kraju vojnog roka koristio se izraz „džomba“, a kada je nekome ostalo malo do kraja u prolazu bi novajlijama urlao na uvo „sitnooo“.

Takođe, pre svakog obroka, poput rituala, neko bi u trpezariji viknuo: „Prijatno septembar – mart, jun ili decembar“ – pozivajući ostale vojnike iz njegove klase da mu odgovore.

Sneg i pesak

Avanture iz vojske, naravno, ima i Vukelić.

„Na planini Bjelašnici sam sedam dana proveo u objektu gde smo bili zavejani“, priseća se.

„Da bismo izašli morali smo jednog vojnika kanapima da spuštamo kroz prozor kako bi on oslobodio vrata od snega da izađemo“.

Posle su se kaže, na kartonima i rančevima spuštali sa planine, jer vozila po tako dubokom snegu nisu mogla da prođu.

„Tu me je sneg zavejao, a u Libiji – gde su putevi bili jako dobri – nam je automobil u jednoj pustinji naišao na put prevejan peskom.

„Tamo sneg, ovde pesak… Bilo je raznih doživljaja“, kaže.

Vezista Vukelić je odavno u penziji, ali se i dalje bavi komunikacijom – doduše, isključivo sa unučićima.

„Zbog beneficiranog staža sam rano otišao u penziju, u 53. godini, ali sam se do 80. bavio raznoraznim poslićima oko vode struje, kućnih aparata i slično, tako da mi nije bilo dosadno.

„Dvadeset godina posle mog odlaska sa Banjice su nas penzionere 22. decembra zvali na te proslave i lepo se provodilo, ali se to kasnije zapustilo“, kaže sa setom u glasu.

„Sećate li se često JNA“, pitam ga.

„Da“, odgovara kao iz topa.

„Vrlo često“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.