Kako sam greškom otišao u džihadiste

Više od trista ljudi sa Kosova se pridružilo islamistima u „svetom ratu“ u Siriji i Iraku, što je evropski rekord u odnosu na broj stanovnika. Međutim, ne uklapaju se svi u opštu predstavu o džihadistima, kao što je otkrila naša reporterka Helen Nianias kad se u prištinskom kafiću srela sa mladićem nalik na hipstera.

Momak zbunjenog lica sa kratkom bradom i tamnosivom mornarskom jaknom zove me za sto u modernom kafiću. Sedam, a on deluje pomalo postiđeno dok mu kelner donosi veliku šolju kafe sa ogromnom kuglom šlaga na vrhu.

Zove se Aljbert Beriša. Ima trideset jednu godinu, a pre pet godina je bio u ratu u Siriji.

„Znam da zvuči neverovatno, ali tako je bilo“, priča Aljbert o devet dana koje je proveo sa raznim ekstremističkim grupama. Govori razložno i jasno, kaže da je glavni razlog što je otišao u Siriju bio da se bori protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada.

On kaže da je u rat otišao „greškom“ i da je naizmenično bio u neprijatnim i zastrašujućim situacijama. Tvrdi da ga je tokom ovog kratkog ali burnog perioda, zamalo mobilisala Al Nusra (ogranak Al Kaide), ali da su ga pustili. Onda se pridružio grupi Albanaca, ali je otkrio da nameravaju da pređu u „Islamsku državu“, pa je i njih napustio.

Aljbert kaže da je pobegao tokom bitke sa Kurdima, a zatim se pridružio Ahrar el Šamu, koaliciji islamista i salafista koja nije na listi terorističkih organizacija. Naučio je kako da rasklopi, očisti i sklopi automatsku pušku, ali tvrdi da nije učestvovao u borbama. Nakon samo pet dana u Siriji shvatio je da stvarnost ne odgovara romantičnoj slici o pravednoj oslobodilačkoj revoluciji.

„Mogao sam, poput mnogih drugih, da slažem da sam išao da delim humanitarnu pomoć“, kaže on. „Zaista sam mislio da ću završiti obuku i da će me odmah potom poslati na front. Nije mi bila namera da se pridružim teroristima“.

Pošto je rastao na Kosovu, gde se dve godine vodio rat sa Srbijom, Aljbertu nije bila strana ideja o oružanoj borbi. Prema njegovoj priči, on nije bio ekstremista, već naivan – pre nego što je stigao u Siriju skoro sve što je znao o toj zemlji naučio je gledajući video snimke na internetu.

„Nisam znao da među borcima protiv Asada ima kriminalaca“, kaže. Tvrdi da je mislio da su u opoziciji „samo dobri ljudi koji hoće da pomognu narodu“.

Umesto toga, video je surove sukobe između raznih islamističkih frakcija u kojima su često stradali i civili. Nakon što je komandiru svoje jedinice rekao da je prekršio jedno od osnovnih pravila – nije pitao majku za dozvolu – otpustili su ga iz Ahrar el Šama i vratio se kući. Na putu je proveo ukupno dve nedelje. Majka nije ni znala da je bio u Siriji.

Saznala je tek kad je jedne zore 2014. policija upala u porodičnu kuću i odvela ga. Optužen je za terorizam i osuđen na tri i po godine zatvora. Podneo je žalbu, ali ako ona bude odbijena moraće pravo u zatvor.

Kosovo zbog velikog broja izvezenih boraca zovu i „evropska prestonica džihada“. Tamo je to veoma osetljiva tema. Kada sam je pokrenula pred jednim državnim funkcionerom, odmah je prekinuo intervju uz reči da je „sve to ruska i srpska propaganda“.

Nakon kraha kalifata „Islamske države“ na Bliskom Istoku, postavlja se pitanje šta da se radi sa borcima koji se vraćaju kući. Za razliku od nekih zemalja, poput Velike Britanije, koje džihadistima oduzimaju državljanstvo, premijer Kosova Ramuš Haradinaj kaže da je spreman da ih primi.

Aljbert je sa svojim prijateljem Arberom osnovao organizaciju „Institut za bezbednost, integraciju i deradikalizaciju“. Pokušavaju da ubede sunarodnike da ne idu u rat i da se suprotstave propagandi džihadista na društvenim medijima. Nude pomoć povratnicima da se reintegrišu, ali nisu sigurni u kojoj meri su bivši borci spremni da se se odreknu radikalnih stavova.

Ako viši sud potvrdi kaznu, Aljbert će imati 34 godine kad izađe iz zatvora.

„Kad sam bio mlad, svi su mi govorili da ću biti političar – a sad me mediji prikazuju kao osumnjičenog za terorizam“, kaže sa žaljenjem.

Aljbert je u jednoj stvari u pravu: njegova priča zvuči neverovatno.

Ko zna šta je bilo u Siriji pre pet godina, ali danas ga je teško zamisliti sa puškom u ruci, a kamoli kao borca ogranka Al Kaide ili „Islamske države“.