Svet ove godine pogađa jedna od najrasprostranjenijih suša koja je zabeležena u poslednjih nekoliko decenija, kažu naučnici.
Dodaju da se u nekim oblastima obaraju rekordi, a sve su češće i kratkotrajne suše.
„Ovo je prilično izuzetna godina za sušu širom severne hemisfere.
„Rekordne suše istovremeno pogađaju Severnu Ameriku, Evropu, Mediteran i Kinu“, kaže Bendžamin Kuk, viši naučnik Američke svemirske agencije (NASA) i istraživač suše.
Stručnjaci kažu da je suša pogodila i druge regione, poput istočne Afrike, Južne Amerike, nekoliko regiona Azije i neke delove Australije.
Afrički rog je među najpogođenijim regionima gde su četiri uzastopne sušne sezone izazvale „najveću sušu u poslednjih 40 godina“, kako je rekao Nur Mohamud Šek, portparol regionalnog trgovinskog bloka (IGAD).
Dodaje da se to odražava na dostupnost hrane za oko 50 miliona ljudi.
- Naučnici: Ovakvu sušu Evropa nije doživela u poslednjih 500 godina, presušio i kineski Jangce
- „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
U izveštaju Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNNCCD) navodi se da je Afriku suša pogađala češće nego bilo koji drugi kontinent.
Od 2000. fo 2019. zabeleženo je 134 suša, a gotovo polovina pogodilo je istočnu Afriku, piše u istom izveštaju.
Vanredno stanje zbog suše proglasila je Kina.
U ovoj državi visoke temperature isušile su neke reke, među njima i delove Jangce.a
Ova reka je treća najveća na svetu po dužini.
Hidroenergetska proizvodnja u provinciji Sečuan značajno je opala što je dovelo do nestanka struje, obustavljen je saobraćaj na nekim plovnim putevima i pogođeno je više od dva miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u šest provincija, navode zvaničnici.
Rekordno male količine padavina zabeležene su u zapadnoj Evropi, prema podacima Kopernikove službe za praćenje atmosfere, dok zemlje centralne Azije, poput Avganistana i Irana, već više od godinu dana doživljavaju teške uslove suše.
Na južnoj hemisferi, Južna Amerika je teško pogođena poslednjih godina.
Sušni periodi doveli su do pada žetve žitarica od 2020. do 2021. za gotovo tri odsto, dok je u centralnom Čileu 13-godišnja „mega suša“ – najduža u regionu u ovom milenijumu, navodi se u izveštaju UN-a.
U istom dokumentu piše i da „višegodišnja suša u basenu Parana-La Plata, najgora od 1944. pogađa centralni i južni Brazil i delove Paragvaja i Bolivije“.
Pogledajte video: Hoće li ovo biti budućnost Evrope?
„Blic suše“
Naučnici kažu da su se suše nekada razvijale godinama, a da se danas u mnogim mestima to menja.
Mala količina padavina i ekstremne vrućine zajedno izazivaju suše koje brzo počinju, kao što se vidi u nekim oblastima ovog leta na severnoj hemisferi.
„Ono što sada vidimo je ono što smo nazvali ‘blic sušama’.
„One mogu da traju između jednog i tri meseca, ali i da budu razarajuće ako se pojave na vrhuncu sezone kada ugrožavaju useve ili kada ima više rizika od požara“, kaže Rodžer Pulvarti, viši naučnik američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
Mesta sklona naglim sušama postoje u Brazilu, Sahelu, Velikoj rasednoj dolini, Indiji, centralnoj delu SAD-a, jugozapadnoj Rusiji i severoistočnoj Kini, dodaje istraživač.
Naučnici kažu da je još rano tvrditi da li će 2022. biti gora u odnosu na 2012. koja se smatra najgorom godinom u novijoj istoriji kada je reč o sušama.
Savremeni izveštaji i zapisi nisu dovoljno precizni, te je teško reći gde se tačno koja godina nalazi na tabeli dugoročnih suša, ali naučnici mi kažu da je ovo godina sa najrasprotranjenijim sušama.
Naučnici nisu optimistični kada je reč o budućnosti.
Istraživači su godinama upozoravali da će globalno zagrevanje povećati rizik od suša u određenim regionima, usled smanjenih padavina i vlažnosti vazduha.
Oni očekuju da će sušni periodi biti sve češći.
Ako globalno zagrevanje dostigne tri stepena Celzijusa do 2100. kao što se predviđa, ukoliko se trenutni nivo emisije ugljen-dioksida ne smanji – ekonomske posledice suše mogle bi da budu pet puta veće nego danas, navodi se u izveštaju Suša u brojkama, koji je ranije ove godine objavio UNCCD.
„Bez obzira na to kako klimatske promene utiču na ovogodišnje specifične suše za ovakve događaje treba da se pripremamo dok nastavljamo da se krećemo ka toplijoj budućnosti“, kaže Kuk iz NASA.
Možda vam ova priča bude zanimljiva:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
