„Kad bi me neko pitao da li sam žensko ili muško, rekao bih ni jedno ni drugo, da sam van tih definicija.
„Ne vidim sebe ni kao pretežno muževno, ni ženstveno biće, imam karakteristike oba“, kaže 21-godišnji Vuk za BBC na srpskom.
- Prva u Latinskoj Americi: Argentina uvela lične karte za nebinarne ljude
- Zašto se više žena nego muškaraca identifikuje kao seksualno fluidno
- Međupolnost: „Moja borba da budem zakonski priznat kao muškarac“
Matija Stefanović iz organizacije Da se zna, koja pruža podršku LGBT ljudima, objašnjava da je nebinarnost termin koji označava ljude čiji je rodni identitet izvan kategorija muškog i ženskog.
„Ako bismo rodne identitete zamislili kao liniju na čijem se jednom kraju nalazi žensko, a na drugom kraju muško, nebinarne osobe funkcionišu negde između ta dva, ili sasvim izvan tih kategorija.
„Nebinarnom spektru pripadaju i ljudi koji ne žele rodno da se odrede, kao i svi koji ne žele da se svrstaju u bilo koju rodnu kategoriju“, navodi Stefanović za BBC na srpskom.
U Sjedinjenim Američkim Državama se u proseku 1,2 miliona pripadnika LGBT zajednice identifikuje kao nebinarno, pokazuje istraživanje Instituta Vilijams pri Pravnom fakultetu Univerziteta u Los Anđelesu iz 2021.
‘U nebinarnosti vidim slobodu’
Sava Kostić je u srednjoj školi shvatio da je nebinaran, ali je kaže da je kao dete znao da se ne uklapa ni u devojčice, ni u dečake.
To se, navodi, ogledalo u oblačenju, interesovanjima, igrama i ostalim rodnim ulogama.
„Uvek sam znao da sam rodno nebinaran, ali tek sa 15 ili 16 godina sam čuo za taj termin, bolje ga izučio i shvatio da sam našao definiciju za to kako se osećam“, kaže sada 21-godišnji Sava za BBC na srpskom.
On nebinarnost opisuje kao divan pojam kojim se prevazilazi koncept postojanja samo ženskog i muškog roda.
„Izvlači nas iz rodnih uloga i sistema gde se sve deli na muške i ženske poslove, osobine, energiju.
„Smatram da koncept roda ne može da opiše bilo kog čoveka, ali to nije ideologija koju volim da namećem drugima“, kaže.
Dodaje da je nebinarnost prihvatio kao nešto za sebe.
„U nebinarnosti vidim totalnu slobodu, pre svega slobodu razmišljanja, a samim tim i življenja“, kaže Sava.
‘Ja sam van definicija’
Poput Save, 21-godišnji Vuk kaže da je ceo život znao da je nebinaran, ali da ljudi ponekad ne nađu reči da to opišu.
„Nikad se nisam osećao kao da sam muško, a ceo život mi se serviralo da jesam.
„Znam da žensko nisam, a svi mi govore da sam muško“, tako Vuk opisuje njegovo odrastanje.
Kasnije je saznao da postoji čitav niz opcija koje mogu da definišu kako se oseća.
„Uhvatio sam se za reč koja me najbolje opisuje, ja sam demirodna osoba, što znači da se donekle poistovećujem i sa nekim karakteristikama koje su muževne i ženstvene, kako bi ljudi rekli.
„Ali za sebe ne bih rekao da sam 100 odsto muško ili žensko“, objašnjava Vuk.
On, ona, oni ili vi?
U engleskom jeziku, nebinarni ljudi najčešće koriste zamenicu they, odnosno oni/one/ona.
Dok je zbog gramatike engleskog jezika nebinarnim osobama mnogo lakše da ne koriste zamenice on ili ona, u srpskom jeziku je to teže.
Stefanović, koji je ujedno i student srpske književnosti i jezika, navodi da je srpski prilično rodno određen.
„U engleskom se sve završava na zamenicama, ali u srpskom jeziku se toliko različitih vrsta reči menja kroz rod.
„Ako hoćete da složite rečenicu, morate veoma da se pomučite da bude rodno neutralna“, navodi.
Ipak, dodaje da jeste izazovno, ali moguće, iako ne postoje idealno rešenje.
„Mnoge nebinarne osobe menjaju rod u kojem govore o sebi, malo u muškom, malo u ženskom, a u skladu sa tim im se obraća i njihovo okruženje“, kaže.
Slično rade i Sava i Vuk.
Oni su kroz razgovor za BBC naizmenično koristili zamenice u muškom i ženskom rodu.
„Nemam problem sa bilo kojim zamenicama“, navodi Sava.
- „Šta će reći komšije“: Autovanje u Srbiji i dalje tabu
- Da li će izbori promeniti prava LGBT zajednice u Srbiji
Vuk kaže da najviše koristi muške zamenice, iz navike, ali često upotrebljava i ženske.
„Većina nebinarnih ljudi koristi zamenice koje im u tom momentu odgovaraju“, tvrdi on.
Vuk kaže da mu znači kada ga neko pita koje bi zamenice trebalo da koristi u razgovoru sa njim.
„To je poštovanje mog identiteta.
„Navikao sam da ljudi za mene automatski misle da sam muško i koriste zamenice on, ali mnogo cenim kad me neko zapravo pita“, navodi Vuk.
Stefanović iz organizacije „Da se zna“ ističe da je obraćanje na željeni način veliki korak i pružanje prijateljske ruke nebinarnim ljudima.
„Time šaljemo poruku da priznajemo njihov identitet, da ih poštujemo i da smo na njihovoj strani“, objašnjava.
Muško, žensko, nebinarno
Nebinarnost je termin koji se vezuje za rodni identitet, bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Ali Matija Stefanović navodi da se nebinarni ljudi suočavaju sa istim poteškoćama i preprekama kao i cela LGB zajednica.
„Onog trenutka kada neko ne ispunjava heteronormativnu ulogu u društvu, u skladu sa polom koji je toj osobi pripisan na rođenju, doživljava diskriminaciju“, navodi Stefanović.
Kaže da nebinarni ljudi, za razliku od transrodnih, nisu prepoznati u procesu pravne i medicinske tranzicije.
„Oni nemaju opciju da u dokumentima promene oznaku pola, koja može da bude samo muško ili žensko.
Vuk kaže da razume da u medicinskoj dokumentaciji mora da stoji pol, ali smatra da bi u dokumentima trebalo da postoji mogućnost da se ljudi izraze rodno nebinarno.
„Jedna mogućnost je da za rod stoji opcija neutralno, a druga da umesto roda stoje preferirane zamenice ili način identifikovanja, odnosno nebinarno umesto samo žensko ili muško“, navodi Vuk.
Sava kaže da bi voleo da kada radi ankete ili popunjava obrasce gde se označava rod, vidi opciju rodno nebinarna osoba.
„S druge strane, smeta mi kada od ponuđenih mogućnosti stoji muško, žensko i drugo.
„Drugo nema dobar prizvuk“, navodi.
Šta znače boje na nebinarnoj zastavi
Nebinarna zastava je nastala 2014. godine.
Čine je četiri pruge, a svaka predstavlja različiti deo identiteta.
Žuta je za one čiji rod postoji izvan binarne podele na muško i žensko i bez ikakvih osvrta na njih.
Bela predstavlja one koji imaju mnoge, ili sve, rodove.
Ljubičasta odaje poštu onima koji predstavljaju jedinstvenost i fluidnost nebinarnih osoba.
Crna pruga predstavlja one koji nemaju rod.
Izvor:Sajt Univerziteta Kolorado
‘Ljudi rodnost ne shvataju ozbiljno’
Savin utisak je da društvo u kojem živi još nije spremno za razumevanje svih termina, podela i pojmova koji se tiču LGBT zajednice.
„Kroz odrastanje mi je veći problem pravila seksualnost i kako je objasniti.
„Priču o rodnosti ljudi možda ne shvataju dovoljno ozbiljno da bi je uopšte razmatrali“, opisuje Sava njegova iskustva.
Kaže da na osnovu izgleda ljudi više preispituju njegovu seksualnost nego rodnost.
„Ja sam u njihovim očima muškarac koji se malo drugačije oblači i ima različit stil.“
Dodaje da je to „kompromis s kojim trenutno živi i ne smeta mu“.
S vremena na vreme čuje stavove koji mu zasmetaju.
„Nekad imam potrebu da objasnim celu situaciju, ali onda shvatim da je to previše složena priča i zaobiđem tu temu.“
Međutim, Vuk ističe da nebinarni ljudi nailaze na prepreke čak i unutar LGBT zajednice.
„Često su me ljudi eliminisali kao potencijalnog partnera ili druga pošto im kažem da sam nebinaran“, tvrdi.
Nebinarnost kroz istoriju
Pre deset godina, spisateljica naučne fantastike Katje van Lun objavila je blog u kojem je navela da bi trebalo da postoji međunarodni dan priznavanja nebinarnih ljudi.
Van Lun je rekla da bi on trebalo da se obeležava 14. jula, tačno između Međunarodnog dana žena i Međunarodnog dana muškaraca.
Taj datum je i zvanično postao Međunarodni dan nebinarnih ljudi, a tokom poslednje decenije Argentina, Nepal i Holandija su promenile zakone i uvele nebinarne identitete u zvanična dokumenta.
Međutim, Stefanović ističe da je jedan od najvećih problema taj što društvo i dalje ne uviđa postojanje nebinarnih ljudi.
„Nekada na to gledaju kao na izmišljotinu, ne shvataju rodne identitete ozbiljno, ili to vide kao zapadnjačku novotariju“.
Ali u istoriji čovečanstva, kaže, postoje dokazi o nebinarnim rodnim ulogama u različitim kulturama širom sveta i kao primere navodi severnoameričke starosedelačke kulture, kao i Aboridžina u Australiji i neke zajednice u Indiji.
Rodna fluidnost u prošlosti :
‘Neznanje je najveći izazov’
Na pitanje kako prevazići prepreke u društvu, svi su dali isti odgovor – obrazovanjem.
Stefanović ističe da je to prvi korak ka razumevanju nebinarnih ljudi.
„Mislim da je neznanje o nebinarnosti u ovom trenutku najveći izazov za ljude koji se tako osećaju“, navodi.
Ali to nije jedno.
„Osim što ćemo mi kao pojedinci poštovati rodni identitet svake osobe i obraćati joj se na način na koji ona želi, takođe ne treba da budemo gluvi i slepi na diskriminaciju koju nebinarni ljudi doživljavaju u društvu“, kaže Stefanović.
Vuk navodi da bi svi trebalo da budu više otvoreni ka ovoj temi.
„Najbolje što možete da uradite jeste da saslušate nebinarne ljude“, kaže.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
