Jedna od najstarijih grupa za ljudska prava u Rusiji, Memorijal, dobitnik je Nobelove nagrade za mir za 2022, uz Alesa Bjaljackog, aktiviste za ljudska prava iz Belorusije, i ukrajinskog Centra za građanske slobode.
Grupa se istakla u razotkrivanju zločina staljinističkog režima i očuvanju sećanja na žrtve logora prinudnog rada Gulag, gde su, kako se smatra, umrle desetine miliona ljudi.
Memorijal je nastavio da se bavi novijim kršenjima ljudskih prava, kao što su otmice i mučenje u ruskoj republici Čečeniji.
Šefica čečenskog ogranka Natalija Estemirova ubijena je 2009.
Međutim, odlukom Vrhovnog suda Rusije u decembru 2021. godine, rad Memorijala je zabranjen, što je izazvalo je veliko nezadovoljstvo u zemlji i svetu.
Vlasti su optužile organizaciju da radi na rušenju državnog poretka.
BBC na ruskom detaljno se bavio pitanjem zašto je Memorijal bio toliko važan.
- Surovo doba Staljinovih čistki – Rus traži istinu o pogubljenom pradedi
- Gladomor u Ukrajini: Deset činjenica o tragediji velike gladi koja je ubila milione ljudi
- Moderni Gulag – kako izgledaju zatvori u Rusiji
Više od 30 godina, Memorijal je radio na otkrivanju sudbine žrtava sovjetske političke represije.
Razotkrivao je i kršenja ljudskih prava u današnjoj Rusiji.
Njihov rad se nikada nije dopadao vlastima.
Prvi put su bili upozoreni 2006. godine, a 2014. godine su dodati na spisak „stranih agenata“ – listu organizacija i pojedinaca za koje vlada tvrdi da se finansiraju iz inostranstva.
Ova etiketa potresan je podsetnik na masovnu represiju 1930-ih u SSSR-u (Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika).
Tada su mnoge žrtve bile nepravedno optužene da su strani agenti, izdajnici i neprijatelji naroda.
Da ironija bude veća, Memorijal, organizacija koja obelodanjuje šta se desilo sa optuženima da su strani agenti pre skoro jedan vek, završila je obeležena istom etiketom.
Izgovor za zatvaranje grupe bio je njen propust da obeleži neke svoje objave na društvenim mrežama odrednicom „strani agent“, što se zakonom zahteva od nje.
Advokatica Memorijala Tatjana Gluškova ističe da je grupa obeležila većinu svojih objava i onlajn stranice baš kao što se traži, a da je platila novčanu kaznu kad to nije učinila.
Grupa i njeni sledbenici tvrde da je optužba samo formalni izgovor da se zatvori organizacija koja glasno govori neprijatne istine
Saharovljeva zaostavština
Memorijal je osnovan 1987. godine – u vreme reformi koje je uvela Perestrojka Mihaila Gorbačova – i isprva ju je predvodio Andrej Saharov, slavni sovjetski disidentski naučnik i laureat Nobelove nagrade za mir.
Saharov i ljudi iz njegovog bliskog okruženja želeli su da se usredsrede na razotkrivanje pravih razmera represije koja se sprovodila pod Josifom Staljinom – sovjetskim liderom na vlasti između 1929. i 1953. godine.
Smatra se da su tokom tog perioda u radnim logorima nestale desetine miliona ljudi.
Tim iz Memorijala je 1990. godine otputovao u kamp Solovki na severu Rusije, nekada najozloglašenijem logoru u Gulagu.
Vratili su se sa spomen-kamenom koji su želeli da postave u centru Moskve.
Kamen sa Solovetskih ostrva sada se nalazi na Trgu Lubjanka, preko puta velelepne zgrade ruske tajne službe FSB (nekada NKVD, kasnije KGB).
Njegova svrha je da podseti na mračnu rusku istoriju.
Memorijal je istraživao i skorija kršenja ljudskih prava u Rusiji i drugim bivšim sovjetskim republikama.
Centar za zaštitu ljudskih prava osnovan je kao poseban ogranak ove organizacije 1991. godine.
On pruža pravnu i drugu pomoć onima koji se smatraju političkim zatvorenicima i njihovim porodicama.
Jan Račinski, predsedavajući Memorijala, kaže da je ironično što je organizacija ugašena u godini kada se obeležava stogodišnjica od rođenja Andreja Saharaova.
Šta je bio Gulag?
- Državna mreža zatvoreničkih logora u Sovjetskom Savezu, ime Gulag dobila je od ruskog akronima Glavnoye Upravleniye Lagerei, ili glavna uprava za logore.
- Isprva osnovan pod prvim sovjetskim vođom Vladimirom Lenjinom, on je narastao pod Josifom Staljinom, pre nego što ga je ukinuo Nikita Hruščov, Staljinov naslednik, 1960. godine.
- Knjiga Aleksandra Solženjicina Arhipelag Gulag rasvetlila je život unutar sovjetskog zatvorskog sistema. U njoj se procenjuje da je kroz radne logore između 1918. i 1956. godine prošlo 50 miliona ljudi.
- U SSSR-u su se ilegalno štampali primerci ove knjige bivšeg političkog zatvorenika i dobitnika Nobelove nagrade i delili od kraja šezdesetih.
Memorijal, moj pradeda i ja
Saša Lavut (15) jedan je od najmlađih Memorijalovih volontera.
Započeo je rad pre nekoliko godina, deleći letke i sveće na ulici na godišnjoj komemoraciji žrtava sovjetske represije.
Kasnije je preuzeo staranje o TikTok nalogu grupe i drugim društvenim mrežama.
Saša je ime dobio po pradedi, Aleksandru Lavutu, bivšem političkom zatvoreniku i jednom od urednika Hronike tekućih dešavanja, istaknute sovjetske tajne publikacije, koja je beležila kršenja ljudskih prava u SSSR-u sedamdesetih i osamdesetih.
Aleksandar je zbog aktivizma proveo sedam godina u zatvoru, a potom živeo u izgnanstvu, pre nego što se pridružio Memorijalu.
„Ako ne postignemo ono za šta se on borio – poštovanje ljudskih prava u Rusiji – onda ćemo morati da nastavimo s onim što je započeto u mnogo težim uslovima.
„Memorijal doživljavam kao deo mog pradede i stoga kao deo sebe“, kaže njegov praunuk.
https://www.instagram.com/p/CYD-a6KK5i3/
„Najbolji posao koji sam ikada imala“
Roman Petriščev (29), koji je sanjao da radi u grupi za zaštitu ljudskih prava od studija na fakultetu, pridružio se Memorijalu 2020. godine kao član njegovog stalnog tima i naziva to „poslom iz snova“.
Teško mu je palo kad je čuo da će organizacija morati da bude zatvorena.
Njegova koleginica Nataša Sekretareva (29) u Memorijalu se oseća isto.
„To je najbolji posao koji sam imala, sa najboljim ljudima.
„Konačno sam pronašla svoju zajednicu“, kaže ona.
I Roman i Nataša rade za ogranak organizacije koji se bavi ljudskim pravima, što znači da ne istražuju represiju iz prošlosti, već pomažu onima koje opisuju kao aktuelne političke zatvorenike Rusije.
Nataša se bavi slučajevima koje Memorijal iznosi pred Evropski sud za ljudska prava.
- Pronađena masovna grobnica u Ukrajini iz Staljinove ere
- Oni koji se nisu vratili: Sudbina Rusa nestalih u Drugom svetskom ratu
- Pet razloga zašto se raspao SSSR
Patriotski narativ
Meri Straters iz Amnesti internešenela opisala je odluku da se zatvori Memorijal kao „tešku uvredu za žrtve Gulaga“.
„Memorijal je osnovan u vreme Perestrojke kad je izgledalo da se Sovjetski Savez više nikad neće vratiti, kad je izgledalo da se hapšenja više nikad neće vratiti“, kaže Zoja Svetova, borkinja za ljudska prava i publicistkinja, za BBC na ruskom.
„Ali sada vlada osećanje da bi sve te stvari mogle ponovo da se vrate u naše živote.“
Istorija i nostalgija igraju ključnu ulogu u načinu vladavine Vladimira Putina.
U decembru 2021. je žalio nad padom Sovjetskog Saveza i smrću onoga što je opisao kao „istorijskom Rusijom“.
„Ono što je građeno više od 1.000 godina uglavnom je izgubljeno“, izjavio je on.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu nedavno je definisana u ustavu zemlje, a „širenje neistina o aktivnostima SSSR-a“ u ratu može biti kažnjeno novčanim ili čak zatvorskim kaznama.
A opet represija iz sovjetskih vremena, iako nije otvoreno prihvaćena, nije ni zvanično istražena.
Sledbenici Memorijala kažu da je organizacija otkrivala delove ruske istorije koje sadašnje vlasti ne žele da se razotkriju jer se ne uklapaju u njihov patriotski narativ.
„Oni koji su proučavali prošlost svojih porodica i videli sovjetske arhive verovatno će nastaviti da pružaju otpor mitovima o ‘izgubljenom sovjetskom raju'“, kaže advokat Danil Petrov.
On smatra da je Memorijalov rad služio kao „inokulacija protiv propagande“.
Olga je jedna od onih koja je došla da pruži podršku Memorijalu tokom konačnog ročišta i bila je slomljena kad je saznala da će on morati da se zatvori.
„Moj deda je pogubljen 1937. godine, nikad nisam uspela da saznam za šta je tačno bio optužen.
„Memorijal je bio jedino mesto koje je u tome moglo da mi pomogne, a sada je ta nada umrla“, rekla je ona.
Kako je Staljinova banja u Gruziji postala dom za mnoge izbeglice:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
