Freya the walrus swims in Frognerkilen bay, in Oslo, Norway July 20, 2022.

Reuters

Sredinom jula, ženka morža teška 600 kilograma, koja je dobila ime Freja, pojavila se u blizini glavnog grada Norveške u fjordu Oslo.

Ubrzo je postala slavna, pošto su snimci na kojima se vidi kako se nespretno i polako penje na čamce postali viralni.

Međutim, manje od mesec dana pošto je prvi put viđena, Freja je uspavana po odluci lokalnih vlasti, koje su procenile da je opasna po javnost.

I to nije dobro prošlo – neki su otišli toliko daleko da su optužili Norvešku za „ubistvo“ sisara, dok je u onlajn kampanji prikupljanja sredstava za bronzanu statuu sakupljeno skoro 24.000 evra za nekoliko dana.

Gnev se proširio daleko izvan granica Norveške, pa je čak i premijer zemlje bio primoran da reaguje, rekavši da je uspavljivanje Freje „prava odluka“.

Ali ljudi se i dalje pitaju: da li je Freja mogla da bude spasena?

Turistička atrakcija

Frejino putovanje ka Oslu je najverovatnije počelo na Arktiku, ali izgleda da je tokom prošle godine krenula na evropsku turneju, pošto je viđena u vodama Velike Britanije, Holandije, Danske i Švedske.

Gde god je prošla, privlačila je pažnju, ali u Norveškoj su zvaničnici postajali sve zabrinutiji.

Ljudi su se masovno okupljali na priobalju, tik uz Freju.

U međuvremenu, u lokalnim medijima pojavili su se izveštaji kako je Freja jurila ženu u vodu, dok je jedan kajakaš opisao „strašan susret“ sa životinjom kada je prišla previše blizu njegovom plovilu.

The walrus, with a crowd of people very close to her.

Norwegian Directorate of Fisheries
The fisheries ministry released a picture of people gathered very close to the walrus

„Morževi su nepredvidivog ponašanja“, kaže Erik Born, viši naučnik sa Grenlandskog instituta za prirodu.

„Savršeno su sposobni da uhvate foku između prednjih peraja i izbodu je na smrt“.

Kako se ženka morža približavala ljudima – ili ljudi njoj – pojavila je očigledna opasnost.

„Pola tone težak morž oštrih kljova koji pliva među ljudima je prilično rizično“, kaže Born.

Štaviše, poznato je da morževi napadaju ronioce i male čamce, iako su ovi slučajevi retki.

Meds Frost Bertlsen, iz Zoološkog vrta u Kopenhagenu, kaže da to nije iznenađujuće.

Morževi obično žive u udaljenim područjima, što znači da ne dolaze često u kontakt sa ljudima. Zato je statistika incidenata niska, ali, ističe Bertlsen, sposobni su da nanesu „ozbiljnu štetu“.

Da li bi profesor Bertelsen doneo istu odluku kao i Ministarstvo ribarstva?

Kaže da bi.

Krivica, međutim, nije na Freji, kaže Džef Higdon, biolog za arktičke morske sisare iz Kanade koji ima iskustva u radu sa morževima.

„Ljudsko ponašanje značajno je povećalo rizik u ovom slučaju“, kaže on, pitajući zašto zdrav razum nije prevladao među posetiocima.

„Svi koji su se okupljali u blizini životinje doveli su sebe i svoju decu u opasnost i doprineli nesrećnom ishodu.

Ali ne slažu se svi da je rizik neizbežno trebalo da dovede do Frejine smrti.

Freya climbs on board a boat

Reuters
Freja kao se penje na čamce u julu

„Rizik je bio potencijalan, ali nije bio očigledan“, tvrdi Fern Vikson, profesorka na Arktičkom univerzitetu u Norveškoj.

Ona kaže da nivo rizika koji je predstavljala Freja nije bio veći od onih koje „redovno tolerišemo u našem društvu i svakodnevnom životu“.

„To što je vlada odlučila da oduzme Frejin život umesto da pokuša da upravlja ovim potencijalnim rizikom primenom efikasnijih mera za upravljanje ponašanjem ljudi bilo je iznenađujuće i razočaravajuće“, kaže Vikson.

Alternativne metode

Norveška Direkcija za ribarstvo je prvo pozvala stručnjake na konsultacije o mogućim rešenjima, osim uspvaljivanja Freje.

Među stručnjacima su bili i članovi Instituta za istraživanje mora.

Ali ishod nije bio pozitivan.

Kako navodi ovaj institut, stručnjaci su savetovali da se Freji ne daje anestezija, jer bi ona „tada najverovatnije potražila sigurnost u vodi i udavila se pod dejstvom anestetika“.

Pokušaj da se životinja imobiliše lekovima kako ne bi mogla da otpliva i da se udavi, nosio bi i drugee rizike, upozorava biolog Higdon.

„Imobilizacija, hvatanje i pomeranje divljih životinja može dovesti do fiziološkog stresa, a u ekstremnim slučajevima i smrti“, kaže on.

Uprava se složila, ukazujući na ogromnu veličinu morža, ograničen pristup krvnim sudovima i „teške respiratorne i cirkularne probleme“ usled davanja anestezije.

Ali uspavljivanje nije bila jedino rešenje. Institut za istraživanje mora je takođe razmatrao postavljanje mreže ispod čamca kako bi uhvatili Freju.

„Ovo bi takođe povlačilo relativno visok rizik, jer bi se morž lako mogao zaplesti u mrežu, uspaničiti i udaviti“, objašnjavaju iz instituta u saopštenju.

„Najnežnija“ odluka bila bi kavez sa otvorenim poklopcem koji bi virio iz vode. Freja bi mogla da uđe, kavez bi se zatvorio i ona bi bila odneta na bezbedno mesto.

„Da je to usvojeno, bile bi male šanse da se životinja zaglavi pod vodom ili da ošteti uređaj“, objasnili su stručnjaci ovog instituta.

Freya the walrus on a boat

Getty Images

Međutim, iz instituta suotkrili da nisu preporučili ovi rešenje, a Uprava za ribarstvo donela je konačnu odluku o Frejinoj sudbini.

Njihov zaključak je bio da zbog visokog rizika od povređivanja ili ubistva morža i „značajnog korišćenja sredstava“ i troškova potrebnih za premeštanje, Freju nije izvodljivo prebaciti na pučinu.

U njihovoj izjavi se navodi da su sve veće gužve oko dokova dom posetioci ignorišu upozorenja, što je izazivalo opasnost da Freja ili ljudi u blizini mogu da dožive povrede.

„I ponašanje morža i ljudi su se nedavno promenili. Zbog toga smo odlučili da je eutanazija prava mera“, rekli su iz Uprave za BBC.

Kako je rekao Rod Dauni, glavni savetnik Svetskog fonda za prirodu za polarne regione: „Freja je predstavljala opasnost za javnost, i javnost je predstavljala opasnost za Freju“.

Ali Frejino putovanje nije sasvim završeno.

Iz Insituta za istraživanje mora su saopštili da će Norveški institut za veterinarstvo nad njom obaviti obdukciju za koju kažu da bi mogla da pruži dragocene informacije o životinji.

Morževi su na crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode.

Međutim, nekoliko stručnjaka je istaklo da će Frejina smrt imati mali uticaj na brojnost morževa.

„Populacija atlantskog morža nije ugrožena i gubitak ove životinje, iako je nesrećan, nije briga za očuvanje vrste“, kaže Higdon.

U međuvremenu, profesor Bertelsen je želeo da naglasi da postoje hitnija pitanja.

„Šira slika je globalno zagrevanje i zagađenje mora“, kaže on.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.