Ona ima samo jedan cilj, potpunu zabranu abortusa u Americi

Kad je Kristen Hokins imala 23 godine, počela je da spava u kancelariji.

Bilo je to mnogo godina pre nego što će njena organizacija, Studenti za život Amerike (SFLA), postati jedna od najvećih i najuticajnijih grupa za borbu protiv abortusa u zemlji.

A bilo je to i više od decenije pre nego što će stajati ispred američkog Vrhovnog suda kako bi radosno saopštila pristalicama da je pravo na abortus ukinuto.

• Vajoming postao prva američka država koja je zabranila pilule za abortus
• Žene koje rizikuju da bi abortirale: Poseta crnom tržištu pilula za pobačaj
• Međunarodni samit protiv abortusa u Beogradu, kakve mogu biti posledice

Ali još tada, 2008. godine, sedište SFLA bilo je u Arlingtonu, u Virdžiniji, a najbliži grad u kom su Hokins i njen muž mogli da priušte sebi kuću bio je 90 minuta vožnje odatle.

U početku je putovala na posao, polazeći od kuće u pet ujutro i vraćajući se u osam uveče.

Ali vožnje su postale previše naporne, a benzin preskup.

Zato je kupila jeftini dvosed u Ikei, računajući da će moći da obavi 30 sati posla za dva dana pre nego što se odveze kući da prespava.

Tuširala se u obližnjoj teretani, a na kauču je dremala.

Kad je Hokins otkrila da u kancelariji žive i bubašvabe, kupila je masku za oči i počela da spava s upaljenim svetlima kako bi ih oterala.

„Bilo je strašno, strašno“, kaže njen muž Džonatan dok govori o tom periodu, samo dve godine nakon njihovog venčanja.

Ali Hokins je bila nepokolebljiva.

Imala je misiju – da presudom u slučaju Rou protiv Vejda, bude ukinuto pravo na abortus u Americi, koje je postojalo skoro pola veka.

U junu prošle godine, to joj je i pošlo za rukom.

Zagovornici prava na izbor kažu da je njen aktivizam doprineo ukidanju pristupa abortusu za oko 20 miliona žena i doveo zemlju do krize javnog zdravlja.

Ali Hokins ima novi, ambiciozniji cilj: želi da učini abortus nezamislivim i nedostupnim širom Sjedinjenih Američkih Država.

U godini nakon što je poništena presuda u sudskom slučaju Rou protiv Vejda, Hokins je ubacila u petu brzinu, povećavši veličinu i domašaj SFLA-a.

Moć je iskoristila da izvrši pritisak na zakonodavnu vlast u saveznim državama da usvoje sve strože zabrane.

„To je kao zamajac, zar ne? Čitava Amerika gleda, pritisni gas do daske, baš sad“, kaže ona.

„Još, i još, i još, i još.“

Hokins, koja danas ima 38 godina, hrabrija je i nepokolobljivija od njenih prethodnika i pripada novoj generaciji aktivista koji se kreću ka svom konačnom cilju – federalnoj i potpunoj zabrani abortusa, od trenutka začeća.

„Ona je predstavnica zaokreta udesno u ovom pokretu… i koliko daleko taj pokret može da ide“, kaže Meri Zigler, profesorka prava sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisa i vodeća stručnjakinja za američku raspravu o abortusu.

„Kristen je veoma važna da bi se bolje razumelo šta sledi.“

Planovi Kristen Hokins u suprotnosti su većinskim mišljenjem, jer najveći deo Amerikanaca podržava legalnan pristup abortusu, a čak i neki republikanci tvrde da Hokins ide predaleko.

Međutim, ne tako davno, poništavanje presude u slučaju Rou protiv Vejda delovalo je predaleko.

A sada, godinu dana od ukidanja ove presude, Hokins veruje da pokret za borbu protiv abortusa može da ide u nove pobede.

Većina zagovornika zabrane abortusa imaju priču o tome šta je na njih uticalo – o trenutku za koji kažu da ih je privoleo misiji da se „bore za pravo na život“.

Za Hokins, taj trenutak se dogodio kad je imala 15 godina.

Kod kuće u Zapadnoj Virdžiniji, ona je započela volonterski rad u kriznom centru za trudnice, vrsti ustanove koja odgovara žene od abortusa pružajući im savete u vezi sa pravom na život, ultrazvuk i materijalnu pomoć kao što su pelene i vlažne maramice.

Pre nego što joj je dozvoljeno da započne sa radom, Hokins je morala da nauči šta je to abortus, da zaista shvati kako on izgleda.

Neko na klinici joj je dao video kasetu „Tihog vriska“, kontroverznog propagandnog filma protiv abortusa iz 1984. godine, koji je navodno prikazivao fetus na ultrazvuku koji oseća bol tokom abortusa u 12. nedelji.

Film, koji su u međuvremenu aktivisti za pravo na abortus proglasili za prevaru, suprotan je nalazima vodećih naučnika, koji kažu da fetus ne oseća bol pre 24. nedelje trudnoće.

Ali Hokins je bila u neverici, zgrožena.

Prema njenom mišljenju, upravo je prisustvovala najvećem zločinu protiv čovečnosti našeg doba: rutinskom ubijanju „nerođenih beba“ – što je izraz koji ona redovno koristi kada govori o fetusima.

„Sećam se tog prvog dana u centru za trudnice, kako sam izašla napolje i rekla: ‘Kako život može normalno da se odvija kao da se ovo ne dešava?'“, rekla je ona u jednom intervjuu iz maja.

„I to je sve promenilo.“

Nakon leta provedenog na klinici, Hokins je osnovala mesnu grupu za borbu protiv abortusa pod nazivom Tinejdžeri za život.

Učlanila se u lokalni ogranak Prava na život, kao i u ogranak Republikanske stranke.

„Bila sam najmlađa članica u skoro četiri decenije“, kaže ona.

Nakon što je diplomirala, kratko je radila za Republikanski nacionalni odbor i Ministarstvo zdravlja, a onda je 2006. regrutovana da vodi Studente za život, tada organizaciju u povoju sa grupama u 180 kampusa.

Imala je 21 godinu.

Pogledajte video: Kako poništavanje presude Rou protiv Vejda utiče na žene širom sveta

Sedamnaest godina kasnije, Hokins je opsesivna, sklona slanju tekstualnih poruka i mejlova kolegama u svako doba dana.

Njen dnevni raspored, ukucan u ajfon, prava je noćna mora – više od dvadesetak sastanaka i obaveza složenih u preklapajućim intervalima.

U obavezama je povremeno prekidaju pozivi njenog lajf kouča.

„Pokušava da me natera da pijem više vode“, kaže ona.

„Uvek se šalim da su Studenti za život nastali na mineralnoj vodi.“

Ona i Džonatan žive u kamperu sa svoje četvoro dece tako da čitava porodica može da joj se pridruži na njenim čestim ekskurzijama sa SFLA.

Džonatan, bivši nastavnik, podučava decu kod kuće.

„Samo se prepuštam struji, to je sve što možete da uradite“, rekao je Džonatan tokom porodične ekskurzije u Pitsburški zoološki vrt prošlog meseca.

„Mislim da ti je muka od reči abortus“, rekla mu je Kristen kasnije toga dana.

„Kad je izgovorim ponekad, kunem ti se da mogu da vidim kako se trzneš.“

Kad je gledate sa sledbenicima i donatorima, Hokins je sarkastična i često poseže za humorom, što je ponekad neočekivana navika od žene koja se zalaže za potpuno ukidanje abortusa.

Ona takođe mnogo psuje i vrpolji se dok govori.

Nema prijatelje, kako kaže, „u tradicionalnom smislu“.

„Nemam prijateljice sa kojima idem na branč… o čemu bih i pričala sa njima sem o zabrani abortusa?“

Misija Kristen Hokins, rođena onog dana u centru za trudnice, preuzela je čitav njen život, čega je ona bolno svesna.

Pokušala je da nauči svoj tim načelima NBČ-a – ne budi čudak – što je šifrovani izraz za: ne plaši ljude.

„Moraš da znaš kad smeš da iskažeš strast“, kaže ona.

„Ako nosate okolo sa sobom sveščicu sa eksplicitnim slikama dece koja su abortirana i vadite to za večerom, neki ljudi će biti prilično ljuti na vas.“

Jednog vlažnog junskog dana u Vašingtonu, između grupica tinejdžera na školskim ekskurzijama i turističkih grupa u identičnim majicama, šest pripadnika Studenata za život probija se do Kapitol Hila, spremni za lobiranje.

Svi nose crveno, polovina u brendiranoj odeći sa oznakama SFLA – „Generacija za pravo na život GLASA“ ispisano na njihovim grudima kao veselo upozorenje.

Jedna od njih nosi par visećih minđuša, sićušna zlatna stopala, koja po veličini imitiraju stopala fetusa u 12. nedelji.

„To je slika i prilika njihove humanosti“, kaže ona.

Grupe kao što je ova mogu se svake nedelje naći po državnim zakonodavnim telima i kampusima koledža širom SAD.

Pod rukovodstvom Kristen Hokins, SFLA je izrasla u više od 1.400 kampuskih grupa u 50 saveznih država, koje vodi 80 plaćenih članova osoblja.

Od 2006. godine, obuku u SFLA završilo je više od 160.000 aktivista.

Stručnjaci kažu da njena konkretna moć leži u sposobnosti da navede ljude da se pojave – aktivisti SFLA sada su uobičajen prizor na demonstracijama protiv abortusa širom zemlje.

„Osnovali smo SFLA da bude post-Rou generacija“, kaže ona.

„Želeli smo da imamo obučenu vojsku.“

I posle poništavanja sudske presude u slučaju Rou protiv Vejda prošle godine, ta vojska bila je mobilisana, pomažući u provlačenju desetina predloga zakona protiv abortusa kroz savezna državna zakonodavna tela.

Do sada je 13 saveznih država koje kontrolišu republikanci zabranilo abortus.

• Zbog antibebi pilule mogla je da umre
• Kontroverzno nasleđe „majke kontrole rađanja“

Zabrane u još najmanje šest država su u limbu zbog pravnih začkoljica.

Skoro jedna trećina Amerikanki u godinama za rađanje sada živi u saveznim državama u kojima je abortus nedostupan ili značajno ograničen, prema Institutu Gutmaher, istraživačkoj grupi koja se bori za pravo na izbor.

U poslednjih godinu dana, pojavile su se priče o očiglednim posledicama tih zabrana – desetogodišnjoj žrtvi silovanja uskraćen je abortus u njenoj rodnoj državi Ohajo, 13 žena iz Teksasa tvrdi da im je uskraćen abortus uprkos komplikacijama u trudnoći koje su im ugrozile život, dodatno ojačavši podršku za pristup abortusu.

„Ono što SFLA i druge grupe za zabranu abortusa promovišu je najgora, najštetnija, najkriminalnija politika“, kaže Anđela Vaskez-Žiro, potpredsednica organizacije NARO za pravo na izbor u Americi.

„Kristen je otelotvorenje ekstremnosti tog pokreta.“

„Čine nebezbednim da budete trudni u SAD“, kaže ona.

Ali veliko je pitanje u kom pravcu će ići pokret protiv abortusa sada kad je poništena sudska presuda u slučaju Rou protiv Vejda.

Hokins i većina drugih lidera i dalje dele objedinjujuću filozofiju: fetus je osoba koja ima prava.

Oni dele i zajednički cilj: zabrana abortusa na federalnom nivou.

Ali, postoji izvesna neslaganja oko toga kako ta zabrana treba da izgleda i kako, tačno, stići do nje.

„Pokret je istinski podeljen“, kaže Meri Zigler sa Kalifornijskog univerziteta.

„Ne postoji konsenzus.“

SFLA se zalaže za, kako ga nazivaju, „model ranog abortusa“, izrađujući i zagovarajući zakon koji zabranjuje abortus u začeću ili, u najmanju ruku, nakon što je otkrivena rana srčana aktivnost, obično oko šeste nedelje trudnoće.

Organizacija Kristen Hokins, drugim rečima, napustila je inkrementalizam koji je oblikovao rane iteracije pokreta za borbu protiv abortusa, što je strategija koju još uvek podržavaju neke kolege SFLA-a.

Amerika za pravo na Život Suzan B. Entoni (SBA) jedna je takva grupa.

Moćno i dugovečno prisustvo u pokretu za borbu protiv abortusa, liderka SBA Mardžori Danenfelser kaže da će istupati protiv svakog predsedničkog kandidata koji ne podrži nacionalnu zabranu abortusa u 15. nedelji, što je prag koji podržava 44 odsto Amerikanaca, prema skorašnjoj anketi.

To nije dovoljno dobro za Hokins.

Kandidati moraju da se obavežu na podršku federalnoj zabrani u šestoj nedelji ako žele podršku SFLA.

Hokins priznaje postojanje tog trvenja.

„Mardžori je insajderka… a ja sam osoba koja dolazi i kaže, ‘Ko ga šiša, mi ćemo samo uraditi ono što znamo da je ispravno'“, kaže Hokins, opsovavši usput.

„Mi se ne svađamo.“

• Sve više Amerikanaca pribegava trajnoj kontroli rađanja
• Volonteri dopremaju kontraceptivne pilule za žrtve silovanja u Ukrajini

Hokins je takođe glasnija i naglašenije konzervativna po pitanju drugih tema vezanih za abortus.

Ona se protivi i izuzecima u slučaju silovanja i incesta.

Protiv je i nekoliko oblika kontrole rađanja, uključujući oralna kontraceptivna sredstva, što je stav koji je druga liderka borbe protiv abortusa nazvala „odmaganjem“.

„Ono što se izmenilo je da su oni spremni da kažu taj prećutni deo naglas“, kaže Elizabet Smit, direktorka za državnu politiku pri Centru za reproduktivna prava, grupe koja se zalaže za slobodu izbora.

„Oni su spremni da budu javno ekstremni.“

Beskompromisni pristup Kristen Hokins brine čak i neke republikance.

Političari su prisiljeni da biraju da li će razočarati Hokins i njene saveznike ili će otuđiti mnogo umereniji deo glasačkog tela.

„Republikanci su politički u mnogo defanzivnijem položaju od demokrata zato što stalno govore o ograničavanjima koje ne podržava većina Amerikanaca“, kaže Džon Fijeri, bivši republikanski kongresni čelnik.

Predviđeni crveni talas na izborima za Kongres 2022. godine činilo se da je u suprotnosti sa naletom podrške za pravo na abortus, što je dovelo demokrate do neočekivanih pobeda u nizu važnih izbornih trka.

Prošle godine su glasači za pravo na izbor odneli pobedu u svih šest izbornih pitanja vezanih za abortus, uključujući u konzervativnim državama kao što su Kanzas i Kentaki.

„Žene pažljivo motre republikance posle poništavanja sudske presude u slučaju Rou protiv Vejda i bilo šta što je nije saosećajna strategija za povraćaj naklonosti prigradskih žena i pridobijanje glasača jako će se loše odraziti na pokret za pravo na život i stranku u celini“, kaže za BBC u saopštenju Nensi Mejs, jedna od nekoliko republikanaca u Predstavničkom domu koja je javno pozvala na mnogo veću fleksibilnost kad je u pitanju abortus.

Pogledajte video: Prinudna kontrola rađanja na Grenlandu

Ali Hokins ne doživljava Republikansku stranku kao vlastiti problem.

Ona ima vrlo malo strpljenja za političare koje smatra nedovoljno opredeljenim za pravo na život, preteći uskraćivanjem podrške na partijskim izborima republikancima koji ne podržavaju rane zabrane.

Meri Rip, savezna senatorka iz Nebraske koja je ove godine glasala protiv zabrane abortusa u šestoj nedelji trudnoće, „vrlo uskoro odlazi u penziju“, kaže Hokins.

Tri republikanske senatorke u Južnoj Karolini koje su se suprotstavile potpunoj zabrani abortusa suočavaju se sa istom pretnjom.

Dve su podržavale zabranu abortusa u šestoj nedelji trudnoće, ali to nije bilo dovoljno za Hokins.

Obe su početkom godine dobile plastičnu kičmu veličine kičme novorođenčeta od SFLA, sa porukom da nađu malo integriteta.

„Mislim da je to razlika između nas i drugih organizacija koje se zalažu za pravo na život“, kaže Hokins.

„Zaista me ne zanima ako taj-i-taj u Vašingtonu nije zadovoljan mnome. To mi čak ne donosi nikakve poene u mojoj demografskoj grupi.“

Taj pristup – agresivan, beskompromisan – obezbedio joj je dominaciju među aktivistima za borbu protiv abortusa, od kojih sada svi skreću udesno u odsustvu presude u sudskom slučaju Rou protiv Vejda.

„Pokret u celini kreće se sve više ka zahtevima za ekstremnijim zabranama“, kaže Zeli Martin, istraživačica iz laboratorije za propagandu na Univerzitetu u Teksasu, specijalizovanoj za američku raspravu o abortusu.

„Oni smatraju da, sada kada nemamo presudu u slučaju Rou protiv Vejda koja štiti abortus, zašto bi se suzdržavali? I ja mislim da je Kristen Hokins veliki deo toga.“

Koliko daleko će Hokins tačno stići – koliko blizu zabrani abortusa – ostaje otvoreno pitanje.

„Ne mogu da zamislim trenutak u američkoj istoriji u kojoj će Amerikanci želeti apsolutnu zabranu abortusa“, kaže Zigler.

„Nema naznaka toga.“

Ali Hokins i drugi istražuju načine da zaobiđu i javno mnjenje i politički otpor, objašnjava Zigler.

Jedan možda najodrživiji jeste zatražiti od Vrhovnog suda koji naginje konzervativizmu da prema Ustavu prizna fetusu ličnost.

Deluje nemoguće, ali to su procentualne šanse na koje je Hokins navikla.

• Klara Cetkin, feministkinja i komunistkinja čiji je uticaj obojio Jugoslaviju
• Kako je Simon de Bovoar inspirisala feministkinje na Balkanu

Prošlog meseca u Nortvilu, u Mičigenu, Hokins je stajala u maloj konferencijskoj sali na prvom spratu, dok je čitav red potencijalnih donatora uredno sedeo ispred nje.

Ona je započela govor anegdotom koja joj se desila rano u karijeri.

Njen mentor koji se zalagao za pravo na život dao je Hokins dobronamerni savet: prestani da govoriš „kad“ presuda u slučaju Rou protiv Vejda bude poništena.

Pretpostavljajući da će doći do poništenja presude u slučaju Rou protiv Vejda, upozorio ju je on, zvučiš „suviše nezrelo, suviše naivno“.

Hokins ga je ignorisala.

Ona je poručila svom osoblju da uloži dvostruko veći napor, da pojača prenošenje poruka koje obećavaju da će poslati presudu u slučaju Rou protiv Vejda na „smetlište istorije“.

„Uvek govorim svom timu: pobednici mogu živo da zamisle pobedu.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]