Rusija i Srbija: Pisac i političar Eduard Limonov – u potrazi za olujom

Skoro nezapaženo, u Rusiji je prošle nedelje, 17. marta, preminuo pisac, pesnik i političar Eduard Limonov.

Imao je 77 godina.

Bio je poznat, duboko zaljubljen u samog sebe i neumoran protivnik kako opozicije, tako i aktuelne vlasti, sve do aneksije Krima.

Poslednje godine života Limonov nije proveo protestujući po trgovima, već gostujući u tok-šou emisijama na ruskim državnim kanalima. Ali, ni do poslednjeg dana nije izdao sopstvene principe.

• Putin otpustio „sivu eminenciju“ Surkova
• Radovan Karadžić osuđen na doživotnu kaznu
• Srebrenica – genocid, negiranje i razdor

Za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji 1990-tih, Limonov je često boravio na teritorijama pod kontrolom vojske Republike Srpske u Bosni i jedinica tadašnje Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.

Sa ratnim predsednikom RS Radovanom Karadžićem, Limonov je 1992. posetio srpske položaje tokom opsade Sarajeva. U jednom od kadrova iz BBC dokumentarca, vidi se kako Limonov iz snajpera ispaljuje rafale na Sarajevo sa položaja pod kontrolom vojske RS .

Snimak je izazvao međunarodnu pažnju, a Limonov je kasnije tvrdio da je namešten u montaži.

Osim sa Karadžićem, Limonov je u to doba ostvario prijateljske kontakte sa vođom paravojnih jedinica pod komandom Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan.

I Karadžić i Vasiljković kasnije su osuđeni za ratne zločine.

Ove i druge kontakte Limonov sam pominje u kolumni „Limonkom na Hrvate“ iz 1995. godine, napisanoj povodom akcije „Oluja“. Limonka je ruski sleng za ručnu bombu, dok je prezime koje Limonov koristi pseudonim.

U toj kolumni, Limonov piše da „postoje zli narodi, a Hrvati su jedni od njih“ i priseća se kako je za svoj rođendan 1993. godine kod sela Kašić u okolini Zadra pucao iz haubice ruske proizvodnje.

„Velikan je u zatvoru bio izmučen“

Sredinom leta 2002. godine, dobio sam poziv iz dnevnog lista Komersant, za koji sam tada radio, iz Saratova.

„Tamo kod vas sude Limonovu“, rekao je regionalni urednik.

„Ne znam ko je među nama fan Limonova, ali zadatak je jednostavan: treba da se ide na svako ročište i da se piše izveštaj“.

I tako sam proveo narednu godinu.

Odlazak na ročište bio je kao odlazak u pozorište, sa tom razlikom što je radnja nije bila uvežbana i predvidiva.

Federalna služba bezbednosti (FSB) optuživala je Limonova i još nekolicinu njegovih kolega iz Nacionalboljševičke partije – do danas, ova partija je u Rusiji na spisku ektremističkih pokreta , pa je samim tim zabranjena – za nabavku oružja i planiranje državnog udara na severu Kazahstana.

Optuženi su uporno tvrdili da su samo hteli da provedu zimu na Altaju, pa su, eto, zato kupili oružje.

Drski, samozaljubljeni optuženik Savenko, što je pravo prezime Limonova, poredio se sa Nikolajem Černiševskim i govorio, na primer, da će o „pravim razmerama njegovog lika i dela svedočiti istorija“.

Insistirao je često da ga američki magazin Tajm smatra „najvećim živim ruskim pesnikom i piscem“.

• Vasil Tupurkovski: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”
• Šta je policijski čas i šta znači ograničenje kretanja za stanovništvo
• Evropska prestonica popločana jevrejskim nadgrobnim spomenicima

Jedan od svedoka koji je, kako se ispostavilo, iskaz dao saradnicima ruske tajne službe FSB noću na nekom groblju, iskoristio je blagonaklonost sudije da se odrekne date izjave.

Drugi svedok je, na pitanje zašto nije bio na prošlom ročištu koje je sudija postavio uz dozu zgađenosti, ponosno odgovorio: „Bio sam u Pragu, poštovani sudija! Gađao sam generalnog sekretara (NATO) Džordža Robertsona paradajzom!“

Tokom sudskog procesa, Limonov je dane provodio u Kazneno-popravnoj jedinici 1 – glavnom zatvoru u Saratovu, gde je delio ćeliju sa bivšim ministrom kulture Saratovske oblasti.

„Koliko je taj čovek obrazovan!“, opisivao mi ga je Limonov.

Baš u tom zatvoru, Limonov je napisao poznatu pesmu koja se završava stihovima: „Velikan je u zatvoru bio izmučen i posle smrti detaljno proučen“.

To je primer u kojem autora i lirski subjekat dele suštinske razlike. Na moje pitanje ne pribojava li se da će se njegova pesma ispostaviti proročkom, pesnik je kratko odgovorio: „Neću ja to dočekati“.

On i njegova ekipa nacionalboljševika oslobođeni su po svim tačkama optužnice, osim nabavke oružja.

Ubrzo je izašao iz zatvora i sa advokatom pošao na kupanje u Volgi. Upravnik kolonije, vrste zatvora u Rusiji u udaljenom delu zemlje, daleko od naseljenih mesta, na moje pitanje o ponašanju zatvorenika Savenka je odgovorio: „Nećemo plakati za njim“.

Negde na polovini sudskog procesa, Limonovu je izašla knjiga U zatočeništvu među mrtvacima. Kupio sam je i zamolio ga za autogram.

Limonov mi je napisao: „Andrej, nikada nemojte da idete u zatvor“.

• „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
• Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu
• Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi

„Potrebna nam je druga Rusija!“

Stati u redove opozicije početkom 2000-tih u Rusiji je bio svojevrstan podvig – čule su se otprilike iste parole protiv Vladimira Putina kao i sad, ali nije bilo toliko demonstranata. Miting na kome se okupi 500 ljudi smatrao se uspešnim.

Demokrate Ujedinjenog građanskog fronta su 2005. godine započele protestne šetnje na kojima su učestvovali i levičari i desničari. Međutim, sve se zakuvalo kada su se priključili nacionalboljševici Limonova.

Tih godina, oni su bili jedini zaista progonjeni opozicionari. Slali su ih u zatvor za pokušaj preuzimanja kabineta predsednika i Ministarstva zdravlja. Napadali su ih navijači bliski sa prokremljevskim pokretima.

A oni su bili sve besniji.

Slogan „Potrebna nam je druga Rusija“ bio je sve glasniji na protestima. Nakon što je Nacionalboljševička partija zabranjena, Limonov je promenio naziv partije u Druga Rusija.

On bi jedva dočekao da stane na čelo svih tih protestnih šetnji na kojima je učestvovalo četiri do pet hiljada građana – neverovatno velik broj za to vreme.

U tome ga je sprečavala viša sila. Po pravilu, policija ga je pritvarala svakog jutra na dan protesta.

Ti nastupi su imali efekat prirodne katastrofe: nastajao je pravi haos, masa je jurišala na kordon policije, koja je odgovarala pendrecima i hapšenjima.

Demonstranti bi pošli na jednu stranu, a već sledećeg minuta bežali na drugu sa upaljenim bakljama, blokirajući saobraćaj.

U toj masi, zajedno su bili potpuno različiti ljudi, ni po čemu bliski: Aleksej Navaljni i Sergej Udaljcov, Viktor Šenderovič i Mihail Kasjanov, Boris Njemcov i Viktor Anpilov.

Ponekad su protestne šetnje zabranjivane, a demonstrante svejedno niko ne bi kaznio što su bili napolju; ili su dozvoljavane, a njih su svejedno tukli i hapsili.

Demonstrati su ponekad zauzimali čitav Trg Nevski u Sankt Peterburgu, a ponekad stenjali pod pendrecima u Nižnjem Novgorodu, koji je potom dugo nosio nadimak Omonsk-Siti. OMON je posebno odeljenje ruske policije, slično specijalnim jedinicama u drugim zemljama.

Naravno, na protestnim šetnjama je posle nekog vremena bilo sve manje ljudi, a povrh svega, razni lideri demonstracija su pokušavali da povuku svaki na svoju stranu i izvuku korist radi sopstvenih interesa.

Po izlasku iz zatvora, Limonov se zahvalio svima koji su ga podržavali i obećao da će biti tolerantniji prema onima drugačijih političkih stavova.

A zapravo, Limonov nije izdržao da bude tolerantan ni jedan jedini dan.

• Obični ljudi prave svet desničarskijim
• Krađa podataka – mračni svet u kojem je sve na prodaju
• Plavi kit: Šta je istina o onlajn „samoubilačkom izazovu“

„Poštovani građani, ometate prolaz drugih građana“

Danas, posle nekoliko godina, može se reći da ideja Limonova iz koje je nastao pokret Strategija-31 – koji se bori za zaštitu slobode okupljanja garantovanu članom 31 Ustava Ruske Federacije i predviđa protestna okupljanja svakog 31. mesecu – praktično nije imala mana.

Godina ima sedam meseci od 31 dan. Set ruskih zakona o mitinzima, koji se manje ili više ne podudaraju sa Ustavom, predviđa održavanje protestnih akcija uz prethodnu dozvolu vlasti.

Pitanje je da li će i ovog 31. u mesecu izaći na ulicu i iskušavati strpljenje vlasti.

U leto 2009. godine, na jednom takvom protestu okupilo se svega 10 ljudi, koji su svi do jednog ubrzo pohapšeni.

Za taj protest su novinari mogli da čuju od nacionalboljševika na uobičajen način: da se sretnu sa aktivistom ovlašćenim da daje informacije, te da obojica izvade baterije iz telefona.

Tek tada bi im aktivista šapatom preneo vreme i mesto, bez drugih detalja.

Na sledeći protest je izašlo 20 ljudi, a Limonov je čak uspeo da ostane na slobodi čitavih deset minuta.

Na treći protest, izašlo je 100 ljudi.

I tako je sve počelo.

Trijumfalni trg u Moskvi na koji je Limonov obično zvao na proteste zagrađivan je i ograđivan sa svih strana, zatvaran zbog renoviranja, čak su tamo navodno prođene i nekakve iskopine od vrhunske arheološke važnosti.

Monoton policijski refren „Poštovani građani, ometate prolaz drugih građana“ i onda hapšenja, kog za ruke kog za noge i pravac marica.

Limonov, kojeg su već uhapsili, pozira fotografima kroz rešetke policijskog kombija.

U nekom trenutku, kolege i ja smo se šalili da nema potrebe za izveštavanjem sa sledećeg protesta – dovoljno je da uzmemo stari tekst i promenimo datume – sve se do te mere ponavljalo.

Međutim, ipak smo dolazili i mogli smo da vidimo sve više ljudi.

I policiju kako hapsi slučajne prolaznike koji su baš tada išli u Pozorište satire, odmah iza ugla.

Na proteste su počeli da dolaze ljudi koji po stavovima nisu bili ni blizu nacionalboljševicima, političari i borci za ljudska prava.

Limonov je zbog toga penio i zahtevao da se njihova imena ne pominju u istoj rečenici sa njegovim, ističući da je to njegov lični protest.

„Ovaj protest hoćemo da pretvorimo u uzavrelu lavu narodnog protesta“, rekao je Limonov u jednom komentaru za list Komersant.

Jednom prilikom, Limonov je došao ispred zgrade Ustavnog suda i tamo je nastupio, kako je sam rekao, „kao koncertni klavir u garsonjeri“.

Formalno, zahtev mu je ispunjen: Ustavni sud je minimalno smekšao Zakon o masovnim okupljanjima.

Tokom protesta 2011-2012, Limonov se definitivno posvađao sa preostalom opozicijom posle legendarne diskusije o tome na kom trgu treba da se protestuje.

Nije on godinama protestovao na Trijumfalnom trgu, da se sad dogovara.

„Pamtite li zvuke bugi-vugija pedesetih na jugu“

Iz nekog razloga, smatra se da je Limonov izdao opoziciju time što je podržao aneksiju Krima i vojna dejstva u Donbasu.

Međutim, to nije tako: jednostavno, Kremlj je konačno uradio ono na čemu su nacionalboljševici insistirali sve vreme.

Još u pesmi „Krim“ iz 1968. godine, Limonov sa prezirom kaže: „Pamtite li zvuk bugi-vugija, pedesetih na jugu, kada je Krim odjednom postao ukrajinski, jer je [Nikita] Hruščov tako rekao, jer je Nikituška tako rešio“.

Bugi-vugi je u SSSR doživeo ekspanziju posle Drugog svetskog rata i smatrao se simbolom mladalačkog bunta.

Slogan „Sevastopolj je Rusija“ mogao se čuti na protestima nacionalboljševika u Moskvi na samom početku 2000-tih.

Nacionalboljševici u Kijevu, Harkovu i Donjecku tukli su se s nacionalistima još 2003-2004.

U statutu partije iz 1994. godine stoji da treba napraviti rusku imperiju od Vladivostoka do Gibraltara.

Limonov uopšte nije promenio svoja ubeđenja, nego je vlast koju je godinama prezirao uradila nešto što se preklopilo sa njegovim interesima.

Tako je on dospeo u tok-šou emisije na kanalima sa nacionalnom frekvencijom, a njegovi partijski saborci u rovove oko Donjecka i Luganska.

Limonov u tome nije video ništa neobično.

Znalo se da je Limonov teško bolestan, a i sam je prošle godine pričao kako je jedva preživeo posle operacije tumora na mozgu. Sve ređe je postovao na društvenim mrežama, gde je sa besom i prezirom pisao kako o živima, tako i o mrtvima.

Pet dana pre smrti, Limonov je neočekivano i za njega atipično jednostavnim i direktnim jezikom napisao: „Potpisao sam ugovor za novu knjigu. Knjiga se zove ‘Starac putuje’ i već je napisana.

„Prava je kupila izdavačka kuća Individuum. Došla su lepa, mlada deca, dečko i devojka. Dopali su mi se. Ugovor je potpisan juče. To bi bilo to.“

U pisanju ovog teksta pomogla je Ana Puškarska

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]