ukrajina, ranjeni — Ranjeni ukrajinski vojnik

Višemesečne borbe za Bahmut, grad u Donbasu na istoku Ukrajine i dalje traju, a obe strane tvrde da su nanele velike gubitke neprijatelju.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je u poslednjih nekoliko dana ubijeno više od 1.100 ruskih vojnika, kao i da je mnogo teško ranjenih.

Rusija je saopštila da je u poslednja 24 sata ubila više od 220 ukrajinskih vojnika.

BBC nije u mogućnosti da potvrdi brojeve koje iznose zaraćene strane.

Zauzimanje grada bi Rusiji približilo cilju da ceo region Donjecka, jedan od četiri regiona u istočnoj i južnoj Ukrajini koje je Rusija pripojila prošlog septembra, posle međunarodno osporenog referenduma.

NATO je ranije saopštio da je Rusija kod Bahmuta izgubila pet puta više vojnika nego Ukrajina.

Dok se borbe posebno na istoku Ukrajine nastavljaju, majke i supruge mobilisanih ruskih vojnika žale se da su njihovi bližnji poslati u prve borbene linije, posle četiri dana obuke i da su sad na frontu kao „topovsko meso“.

U video poruci objavljenoj na Mobilizaciji, Telegram kanalu Novosti, žene navode da su mobilisani najpre bili obučavani za artiljerce.

Zatim su u decembru poslati u ratnu zonu, gde su dva meseca čekali na oružje.

Sada, kako žene kažu, nespremne brigade daju „kao topovsko meso“ – po pet njih „na 100 dobro naoružanih ljudi“, prenosi BBC na ruskom.

Na ovakve pritužbe koje se poslednjih nedelja pojavljuju skoro svakodnevno, nadležni obično imaju isti odgovor – prvo negiraju da se mobilisani koriste u napadima, a zatim one koji se žale povlače sa prve linije fronta.

Dan 383.

Ukrajina i Rusija prijavljuju velike guibitke druge strane u borbama za Bahmut
Rusija je kod Bahmuta izgubila pet puta više vojnika nego Ukrajina, tvrdi NATO
Majke i supruge mobilisanih ruskih vojnika boje se da su njihovi bližnji poslati u prve borbene linije, bez dovoljno obuke
Papa spreman da pregovara sa Putinom o miru

Šta se događa u Bahmutu?

Ruske snage više meseci pokušavaju da osvoje Bahmut, strateški važan grad za kontrolu Donbasa.

Zaraćene strane iznose podatke o velikom broju ubijenih i teško ranjenih vojnika, ali BBC nije u mogućnosti da potvrdi te informacije.

„Za manje od nedelju dana, počevši od 6. marta, uspeli smo da ubijemo više od 1.100 neprijateljskih vojnika samo u sektoru Bahmuta“, rekao je Zelenski u najnovijem video obraćanju.

Dodao je i da je 1.500 ruskih vojnika teško ranjeno i da nisu sposobni za borbu.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage ubile „više od 220 ukrajinskih vojnika u poslednja 24 sata“.

Komandant ukrajinskih kopnenih snaga, general-pukovnik Oleksandr Sirski, rekao je da ruska plaćenička grupa Vagner napada njegove trupe iz nekoliko pravaca u pokušaju da probije odbranu i napreduje ka centralnim delovima grada.

Paravojna organizacija je predvodnik ruskog napada na Bahmut.

Njen vođa, Jevgenij Prigožin, rekao je u nedelju da je situacija u gradu „veoma teška“ i da se „neprijatelj se bori za svaki metar“.

U Bahmutu je pre invazije živelo oko 70.000 ljudi, ali ih je ostalo samo nekoliko hiljada.

Grad je nekada bio najpoznatiji po rudnicima soli i gipsa i ogromnoj vinariji.

Poput Rusije, i Ukrajina je Bahmutu dala politički značaj, a Zelenski ga je proglasio simbolom ukrajinskog otpora.

Zapadni zvaničnici procenjuju da je između 20.000 i 30.000 ruskih vojnika do sada ubijeno ili ranjeno u Bahmutu i okolini.

Prigožin je ranije rekao da mesečno ta ofanziva košta milijardu dolara.

Odgovarajući na pritužbe plaćenika da nema dovoljno municije za bitku u Bahmutu, Prigožin je rekao da za napredovanje oružanih snaga treba „oko 10.000 tona mesečno“.

„Kilogram municije košta 50 dolara, 10.000 tona košta 500 miliona dolara.

„Ako se dodaju ‘visoko precizni’ tenkovi, mitraljezi, rakete i bilo koje drugo đubre – dobijate još 500 miliona. Ukupno, milijarda „, podelio je Prigožin proračune.

Šta je poručio papa?

U intervjuu za švajcarski RSI, papa Franja je istakao da iza rata u Ukrajini stoje interesi ne samo Rusije, već nekoliko modernih imperija.

Poglavar Katoličke crkve je izrazio spremnost da pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o uspostavljanju mira.

„Razgovarao bih s njim otvoreno kao što govorim u javnosti. On je obrazovan čovek. Drugog dana rata otišao sam u rusku ambasadu pri Svetoj stolici da kažem da sam spreman da idem u Moskvu ako Putin bi mi dao priliku da pregovaram“, izjavio je poglavar Katoličke crkve.

Papa je rekao da mu se Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, zahvalio na ponudi uz obrazloženje da „sada nije vreme“.

„Putin zna da sam dostupan. Ali postoje imperijalni interesi, ne samo Ruske imperije, već i drugih imperija.

„Za imperiju je tipično da stavi nacije na drugo mesto“, rekao je on.

„Putin planira da odugovlači“

Direktorka američke nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns ocenila je da predsednik Putin možda planira da odugovlači rat godinama, ali da Rusija nije dovoljno jaka da pokrene nove velike ofanzive ove godine.

Sukob u Ukrajini nazvala je „ratom u kome nijedna strana nema definitivnu vojnu prednost“.

„Ne predviđamo da će se ruska vojska dovoljno oporaviti ove godine da bi ostvarila velike teritorijalne dobiti, ali Putin najverovatnije računa da vreme ide u njegovu korist.

„Smatra da bi produžavanje rata, uključujući potencijalne pauze u borbama, moglo biti njegov najbolji put do konačnog obezbeđivanje ruskih strateških interesa u Ukrajini, čak i ako su za to potrebne godine“, rekla je ona.

Hejns smatra da bi se Rusija mogla okrenuti odbrani teritorija koje sada zauzima, dodajući da će joj biti potrebna dodatna „obavezna mobilizacija i izvori municije od trećih strana“ kako bi održala postojeći nivo operacija u Ukrajini.