Rusija i Ukrajina: Nezalečene rane u Buči dve godine kasnije

U martu 2022. godine, ruske snage zauzele su ukrajinski grad Buča nadomak Kijeva, ostavivši za sobom trag smrti i razaranja koji je šokirao svet.

Dve godine posle njihovog odlaska, BBC-jeva dopisnica iz istočne Evrope Sara Rejnsford vratila se da vidi kako njegovi istraumirani stanovnici pokušavaju da se vrate normalnom životu.

• Masovna ubistva civila u Buči – šta je poznato a
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči

Kad su ruski vojnici ubili Ljudmilinog muža, morala je da ga umota u ćebe i sahrani ga u pozadi u vlastitom vrtu.

Potom je pobegla iz Buče sa ćerkom.

Bilo je to u martu 2022. godine i Rusi su okupirali ovaj mali grad nadomak Kijeva i zauzeli starački dom.

Vojnici su ušli tenkom u njihovo dvorište i koristili kuću preko puta kao štab.

Dve godine kasnije, Ljudmila je konačno podigla mermerni nadgrobni spomenik na Valerijevom grobu sa njegovom fotografijom.

Nakon što su se ruske snage povukle iz Buče, uspela je da ga ponovo sahrani kako treba na lokalnom groblju.

Njihov dom, uništen u borbama, polako se ponovo gradi i Ljudmila je počela da sadi cveće jarkih boja u dvorištu.

Ali kad kuća bude bila završena, ona će tamo živeti sama.

Gradnja je sastavni deo napora da se rekonstruiše Buča iz ruševina koje su ostavili ruski vojnici posle povlačenja.

Kad su ukrajinski snage povratile grad, otkrile su tela svuda po ulici Jablunska gde su ljudi ubijeni.

To je bilo prvi put da je spoljni svet saznao za užase koje je Buča pretrpela tokom 33 dana okupacije.

„Imamo moralnu obavezu da pružimo podršku porodicama koje žive u toj ulici zato što je više od 70 civila brutalno ubijeno i mučeno tamo“, objašnjava gradonačelnik mesta Anatolij Fedoruk.

Ulica Jablunska i oblast oko nje su očišćeni, ulepšani i na nekim mestima nanovo izgrađeni.

Ali Rusi su zauzeli „skoro svako dvorište ili kuću“, prema gradonačelniku, koji procenjuje da su ukupni troškovi obnove 1.6 milijardi evra.

„Naravno da nemamo tu sumu. Ali činimo sve što možemo da vratimo ljude u njihove kuće.“

• „Da li može da se napravi roze proteza sa cvetićima” – priče preživelih iz Buče
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“

Samo nekoliko koraka od ulice Jablunska, Ljudmilin novi dom je i dalje samo prazna ljuštura.

Graditelji su obećali da će je završiti do leta, ali ih ona nije videla danima.

Bez krova nad glavom dve godine, uz njen veliki lični gubitak, Ljudmila ne može da dočeka da se useli.

„Pokušavam da se izborim sa svime, ali moj krvni pritisak je visok, što nikad nije bio pre rata“, kaže ona, vodajući me po gradilištu.

„Dobijam skenove srca, znakove problema. Sve je to od stresa. Od uspomena.“

Tokom 2022- godine, videla sam spaljene ruševine Ljudmilinog starog doma nedugo nakon što su se Rusi povukli.

U dvorištu je i dalje bila hrpa boca od alkohola i omotača njihovih vojnih sledovanja hrane.

Bilo je to smeće ljudi koji su pucali Ljudmilinom mužu u glavu kad je na trenutak promolio nos iz podruma u kojem su se njih dvoje skrivali.

Ona je pronašla Valerijevo telo kasnije te noći, kako leži licem prema dole na njihovom tremu.

Istraga o njegovoj smrti još je otvorena, jedan od stotinu potencijalnih slučajeva ratnog zločina u Buči.

Ljudmilu je nedavno pozvala policija koja je pronašla nove snimke sa sigurnosnih kamera i nadala se da će ona moći da identifikuje vojnike na snimku.

Pogledajte video:

„Možda mogu biti optuženi u odsustvu. Znam da ih Rusija nikad neće izručiti“, kaže Ljudmila, realistična po pitanju šansi da bilo ko odgovora za to ubistvo.

„Lično bih volela da ih uhvatim za gušu i zahtevam od njih da mi kažu zašto su dolazili ovamo“, kaže ona, najednom živnuvši.

„Oni su ništarije.“

Iza belih zidova crkve Svetog Andreja, gde su mnogi sahranjeni u masovnoj grobnici tokom okupacije, sada postoji memorijalni zid sa metalnim spomen-pločama.

Za sada su na njima 509 imena.

Neke pločice su još prazne jer ima više od 100 neidentifikovanih tela na gradskom groblju, iskopanih iz plitkih grobova širom Buče i ponovo sahranjenih.

Prvo su uzeti njihovi uzorci DNK, u nadi da će neko jednog dana doći da ih traži.

Druge spomen-ploče na komemorativnom zidu nemaju datum smrti, samo mesec mart dok je Buča još bila pod ruskom okupacijom.

Preko puta je znak na kom se navode desetine imena ljudi koji se još vode kao nestali.

Među tim imenima je Bogdan Kostarenko, čija žena Natalija i ja smo se prvi put sreli. 2022. godine.

Istraživala sam ubistvo petorice muškaraca iz Buče čija su tela pronađena ispod dečjeg letnjeg kampa.

Natalijinog muža su odveli ruski vojnici i ona se plašila da bi on mogao da bude jedan od mrtvih.

Ali nije bio.

„Odveli su ga u Belorusiju, potom u Pritvorni centar broj dva u Brijansku, u Rusiji“, kaže Natalija podelivši sa mnom najnoviju vest – posle više meseci traženja, konačno je pronašla Bogdana u zatvoru u Rusiji.

Preko drugih Ukrajinaca razmenjenih za ruske ratne zarobljenike, saznala je da je u ustanovi u Tuli, južno od Moskve.

„Rusija je zvanično potvrdila da je on njihov zatvorenik, ali morala sam da ga nađem preko vlastitih kontakta“, kaže mi ona.

„Treba samo da vrate civile, ali oni to ne čine.“

Bogdan se penzionisao iz vojske 2019. godine sa post-traumatskim stresnim poremećajem.

Kao civilni zatvorenik, Natalija se plaši da su mu šanse za razmenu zarobljenika male, jer je samo vrlo malo neboraca vraćeno do sada.

„Mnogo je civila iz Buče koji se još vode kao nestali – ljudi za koje znamo da su u zatvoru, ali Rusi to nisu potvrdili.“

„Makar su zvanično priznali da drže Bogdana.“

Natalija se nije direktno čula sa mužem otkako je odveden.

Ali ona zna od drugih koji su držani u Brijansku da su oni bili mučeni.

„Kažu da je bilo jako teško – nisu ih hranili, brutalno su ih tukli, uz pomoć elektrošokova i cevi“, kaže mi ona.

„Sad ne znam šta više da radim. Ne mogu da ga oslobodim. Ne mogu da nađem načina da to uradim.“

• Kako psiholozi pomažu ukrajinskoj deci da se izbore sa ratnim traumama
• Jezivi dokazi ukazuju na ratne zločine počinjene na putu za Kijev
• Da li Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u Ukrajini

Sama Natalija je poreklom Ruskinja.

Oba njena roditelja su iz zemlje koja sada drži njenog muža protivpravno u zatočeništvu i optužena je za njegovo zlostavljanje.

Ljude kao Natalija je Vladimir Putin koristio kao izgovor za invaziju na Ukrajinu.

On je tvrdio da mora da ih spase od brutalnog tretmana „nacističke“ vlade u Kijevu.

Dok razgovaramo u dvorištu, deca igraju fudbal, smeju se i viču.

Većina predratnog stanovništva Buče se vratila, među njima mnogi koji su pobegli u Ukrajinu kao izbeglice.

Ali Natalija se brine da bi stvari ponovo mogle da pođu po zlu.

„Vidite šta Putin smera, okrivljuje Ukrajinu za moskovski teroristički napad“, kaže mi ona.

„Mislim da želi totalni rat. Totalnu mobilizaciju.“

Na drugom kraju grada, i Ljudmila ja zabrinuta, naročito skorašnjom učestalošću ruskih napada projektilima.

Ona nastavlja da posećuje svoju kuću da vidi kako napreduje i da bude bliže uspomenama iz perioda pre okupacije.

Ona hrani Murku, mačku lutalicu koju je Valerij nekada voleo da fotografiše, a tu je i baštovanstvo koje joj skreće misli kad sve postane preteško.

„Kakve su samo to ruševine, širom Ukrajine! Oni ponovo grade ovde u Buči i to je velika radost. Ali nema mira, nema stabilnosti.“

Ljudmila mi pokazuje ljubičaste šafrane i zumbule u urednim redovima i zelene izdanke belih rada.

Potom me vodi pored trema na kojem je ubijen Valerij, kroz drvenu kapiju, na parče zemlje na kom je morala da ga sahrani.

„Pogledajte samo koliko je lala niklo!“, pokazuje Ljudmila prema tom mestu, koje je sada ponovo samo negovana leja.

„Nekada je ovde bilo tako lepo. Uskoro ćemo ponovo imati cveće, svuda oko kuće.“

Moskva je odmah odbacila navode o ratnim zločinima njenih vojnika, tvrdeći da je „sve iscenirano“.

Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, u više navrata je rekao da Moskva traži nezavisnu istragu o onome što se dogodilo u Buči.

„Tražili smo istragu, jer takav zločin ne može da ostane bez istrage. Niko nam ništa nije odgovorio“, rekao je Lavrov u intervjuu ruske državne medije u decembru 2023.

Isto je ponovio i ove godine, rekavši da je tražio od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da se formira nezavisni istražni tim i da se identifikuju ljudi čija su tela pokazana u Buči.

„Ništa nije usledilo“, rekao je Lavrov.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]