vійsьkovі rf

Getty Images

U jeku ukrajinske kontraofanzive na istoku zemlje, ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je delimičnu vojnu mobilizaciju koja počinje danas, a američki predsednik Džozef Bajden optužio je Rusiju za „nepromišljene nuklearne pretnje“ i „besramno kršenje Povelje UN“.

U obraćanju naciji, Putin je rekao da je potrebno preduzeti hitne korake kako bi se zaštitio ruski narod u „oslobođenim oblastima“.

On je dodao da će „biti mobilisani samo građani koji se trenutno nalaze u rezervnom sastavu, oni koji su već odslužili vojni rok i imaju posebne vojne veštine i odgovarajuće iskustvo“.

U danu kada je Putin objavio delimičnu mobilizaciju, Bajden je govorio pred Generalnom skupštinom UN, rekavši da je „rat u Ukrajini je rat jednog čoveka“.

„Rusiji niko nije pretio, samo je Rusija tražila sukob. Cilj Rusije u ratu je da Ukrajini i Ukrajincima oduzme pravo da postoje kao narod.

„Ako se zemljama dozvoli da ostvare svoje imperijalističke ciljeve bez posledica, ključne vrednosti UN će biti ugrožene“, rekao je Bajden.

Dodao je i da SAD žele da se rat u Ukrajini završi pod poštenim uslovima.

Zapad je ranije osudio planove Moskve da održi hitne referendume u delovima Ukrajine koji su trenutno pod ruskom kontrolom i poručio da nikada neće priznati rezultate.

„Narodni saveti“ samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i proruske administracije Hersonske i Zaporoške oblasti, istovremeno su doneli odluku o održavanju „referenduma“ o priključenju Rusiji 23-27. septembra.


Dan 210.

  • Predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio je delimičnu mobilizaciju koja počinje danas – više o tome pročitajte ovde
  • Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da će pozvati 300.000 rezervista, ali da neće biti mobilisani studenti
  • Američki predsednik Bajden rekao je da je „rat u Ukrajini rat jednog čoveka“ i optužio Putina za „besramno kršenje Povelje UN“
  • Lideri otcepljenih ukrajinskih regiona, samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i proruske administracije Hersonske i Zaporoške oblasti, raspisali su referendume o pripajanju Rusiji
  • Zapadne zemlje poručuju da rezultate referenduma neće priznati
  • U oslobođenom Izjumu ekshumirano 146 tela, većinom civila, navode lokalni zvaničnici
  • Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan povodom ruske invazije izjavio da Putin želi da okonča sukob što pre – više o tome pročitajte ovde
  • Ukrajinski Generalštab tvrdi da Moskva planira da deo trupa iz Sirije prebaci u Donbas jer je pretrpela velike gubitke tokom povlačenja sa severoistoka
Delovi Ukrajine pod kontrolom ruske vojske

BBC

Šta kaže ruski ministar odbrane?

Posle Putinovog govora, javnosti se obratio i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu koji je izjavio da će pozvati 300.000 rezervista.

Takođe je potvrdio da će biti mobilisani samo oni koji imaju vojno iskustvo.

„Nema mobilizacije studenata“, rekao je Šojgu.

Prema njegovim rečima regrute neće slati ni na front.

„Sada smo u ratu ne toliko sa Ukrajinom koliko sa kolektivnim Zapadom“, dodao je on.

Šojgu je saopštio i da je u Ukrajini poginulo 5.937 ruskih vojnika, što je prvi put od marta da je Moskva izašla sa brojem žrtava.

BBC na ruskom vodi spisak žrtava ruskih vojnika u Ukrajini zajedno sa publikacijom Medijazona i timom dobrovoljaca i do 16. septembra povrdili su podatke o 6476 poginulih vojnika i oficira.

Koliko nuklearnog oružja ima Rusija?

U obraćanju, Putin je optužio Zapad da ucenjuje Rusiju.

„Iskoristićemo sva raspoloživa sredstva za odbranu našeg naroda“, istakao je predsednik Rusije.

Dodao je da ne blefira.

Prema istraživačkom centru Federacije američkih naučnika, Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava – uređaja koji pokreću nuklearnu eksploziju – iako je u ovaj broj uključeno i oko 1.500 koje su zastarele.

Od preostalih oko 4.500, većina se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama.

Ranije je američki predsednik Džozef Bajden poručio Putinu da ni ne pomišlja da upotrebi ovakvo naoružanje.

Rusija i Ukrajina: Koji su nuklarni kapaciteti Rusije
The British Broadcasting Corporation

Proruske oblasti na istoku i jugu Ukrajine raspisale referendume o pripajanju Rusiji

„Narodni saveti“ samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i proruske administracije Hersonske i Zaporoške oblasti, istovremeno su doneli odluku o održavanju „referenduma“ o priključenju Rusiji 23-27. septembra.

„Referendumi“ su se dugo očekivali, ali su najavljeni tek sada u trenutku ukrajinske kontraofanzive na okupiranim teritorijama.

Ruski državni mediji tvrde da će ljudi moći da glasaju lično ili na daljinu.

Tri dana pre invazije na Ukrajinu, lideri otcepljenih ukrajinskih regiona, DNR i LNR zatražili su od Putina da prizna njihove samoproglašene republike.

Putin je to uradio i potom je započeo rat.

Rusija je anektirala Krim 2014. godine i od tada kontroliše poluostrvo.

Međunarodna zajednica nikada nije priznala aneksiju, ali je odavno jasno da Rusija namerava da na isti način zapečati preuzimanje drugih okupiranih regiona.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da „lažni ‘referendumi’ neće ništa promeniti“ i da će Ukrajina nastaviti da oslobađa svoje teritorije.

Pripajanje dodatnih delova ukrajinske teritorije omogućilo bi Kremlju da tvrdi da je i sama Rusija na udaru NATO oružja.

Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao je u utorak da bi održavanje glasanja u istočnim regionima Donjecka i Luganska, koji zajedno čine veliki region Donbas, ispravilo „istorijsku pravdu“.

„Posle ustavnih amandmana, nijedan budući lider Rusije, nijedan zvaničnik, neće moći da poništi ove odluke“, rekao je Medvedev.

Vlasti koje je postavila Rusija u ovim oblastima mesecima su pokušavale da održe takozvane referendume, ali su postojale sumnje u slobodno ili pošteno glasanje.

Dok je veći deo Luganska u ruskim rukama od jula, veći deo Donjecka je i dalje pod kontrolom Ukrajine, iako je Rusija zauzela obalni pojas duž Azovskog mora.

Iako su ruske snage brzo zauzele Herson na početku rata, ukrajinske snage su povratile određenu teritoriju, a vlasti koje je postavila Rusija suočene su sa ponovljenim napadima.

Raniji pokušaji da se tamo održi glasanje su odloženi.

Veći deo Zaporožja je i dalje pod kontrolom Ukrajine, između ostalog i istoimena prestonica regiona.

Ukrajinske snage su nedaleko od grada Donjecka, a gradonačelnik kojeg podržava Rusija optužio ih je u ponedeljak za granatiranje grada kada je poginulo najmanje 13 ljudi.

Svaki pokušaj daljeg pripajanja suverene ukrajinske teritorije sigurno će razbesneti lidere u Kijevu i uništiti svaku nadu u rešenje putem pregovora.

Savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane Aleksij Kopitko sugerisao je da je plan o održavalju referenduma „znak histerije“ u Moskvi.

Predsednik Vladimir Zelenski rekao je u ponedeljak uveče da su „okupatori očigledno u panici“.

Ugledna ruska analitičarka Tatjana Stanovaja ovaj potez vidi kao „nedvosmislen ultimatum“ Rusije Ukrajini i Zapadu.

Ona je rekla da će Rusija, ukoliko ne reaguju na odgovarajući način, u potpunosti mobilisati oružane snage za rat.

Aneksija bi dala predsedniku Putinu pravo, kako on to vidi, da upotrebi bilo kakvo oružje na zaštićenoj teritoriji za koju Moskva smatra da je ruska.

Sve su glasniji pozivi sa nekih strana u Rusiji na punu mobilizaciju oružanih snaga.

Kao znak da se Kremlj sprema da podrži takozvane referendume, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je Rusija od početka „specijalne vojne operacije“, kako u Moskvi nazivaju invaziju na Ukrajinu, želela da stanovnici ovih oblasti sami odlučuju.

„Cela trenutna situacija potvrđuje da oni žele da budu gospodari njihove sudbine“, rekao je on.

Donji dom ruskog parlamenta – Državna Duma – po hitnom postupku je donela izmene Krivičnog zakona. kojima se pooštravaju kazne za niz dela u ratnim vremenima.

Nove odredbe predviđaju kazne do 15 godina zatvora za dezerterstvo tokom perioda mobilizacije, vanrednog stanja ili rata.

Trupe koje se predaju neprijateljskim snagama ili budu uhvaćene u pljački na osvojenoj teritoriji takođe će se suočiti sa kaznama.

Poruke zapadnih lidera: Lažne referendume nećemo priznati

Prve reakcije lidera zapadnih zemalja na „referendume“ bile su očekivane.

„Lažni referendumi nemaju legitimitet“, napisao je na Tviteru generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, „i ne menjaju prirodu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“.

Jake reči, takođe, iz Bele kuće.

„Ako se ovo desi, Sjedinjene Države nikada neće priznati ruske pretenzije na bilo koje navodno aneksirane delove Ukrajine“.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da zemlja neće priznati njihove rezultate, a poljski predsednik Andžej Duda kaže da „referendumi koji organizuje Rusija ne vrede ništa“.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da referendumi „neće imati pravne posledice“, nazivajući proces „parodijom“.

„Da ideja o referendumu u Donbasu nije tako tragična, bila bi smešna“, rekao je Makron novinarima i dodao da je ideja o referendumu „cinična“.

Kaže da će narednih dana razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Pošto Rusija promoviše lažne referendume na okupiranim teritorijama Ukrajine, dozvolite mi da kažem jasno i glasno: mi ih nikada nećemo priznati“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas.

Kakva je situacija na terenu?

Rusija je u prvim mesecima rata uspela da zauzme velika područja na jugu, istoku i severoistoku Ukrajine.

Ali poslednjih nedelja ukrajinske snage su brzo napredovale i ponovo zauzele teritoriju u istočnom regionu Luganska, koji je od jula u potpunosti okupirala Rusija.

Gradovi Izjum i Kupijansk, za koje Ukrajina kaže da su ponovo zauzeti 10. septembra, bili su ključna čvorišta snabdevanja ruskih snaga.

Kao takvi, oni predstavljaju važne strateške pobede za Kijev.

Rusija je potvrdila da su se njene snage povukle iz dva grada, rekavši da je to bilo strateško povlačenje radi „pregrupisavanja“.

Uprkos kontraofanzivi Ukrajine, u ovom trenutku ruske snage i dalje drže oko petinu zemlje – oblasti na jugu Ukrajine, kao i poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2014. i delove istočnog regiona Donbasa.


Generalštab Ukrajine: Rusija prebacuje trupe u Donbas iz Sirije

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine u svom dnevnom izveštaju tvrdi da je ruska vojska pretrpela velike gubitke tokom povlačenja.

„Medicinske ustanove u gradu Gorlovka su pretrpane teško ranjenim vojnicima okupacionih snaga“, navodi se u saopštenju Generalštaba na Fejsbuku.

„Pored toga, iz 1. armijskog korpusa ruskih oružanih snaga sa teritorije Hersonske oblasti na privremeno okupiranu teritoriju Donjecke oblasti prebačena su dva velika vozila sa telima poginulih. Brojke se preciziraju“.

Prema ukrajinskom Generalštabu, Moskva planira da deo trupa prebaci u Donbas iz Sirije.

„Vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije donelo je odluku o povlačenju jedinica 217. vazdušno-desantnog jurišnog puka sa teritorije Sirijske Arapske Republike i započne pripreme za njihovo prebacivanje na teritoriju Ukrajine“, tvrdi ukrajinski Generalštab.


Šest meseci rata

Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata
The British Broadcasting Corporation

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.