Rusija i Ukrajina: Rusija preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti UN, u Ukrajini besni

U danu kada je Rusija preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, ukrajinske vlasti su ogorčene, nazivajući to „najgorom prvoaprilskom šalom svih vremena“.

Iz Kijeva su kategorički odbacili poziv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za uspostavljanjem momentalnog primirja, poručujući da tako nešto nije moguće sve dok ruske snage ne oslobode zauzete teritorije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je četvorogodišnji kreditni program za Ukrajinu u vrednosti od 15,6 milijardi dolara, prenela je novinska agencija Rojters.

Prvi deo novca je namenjen podmirivanju hitnih potreba zemlje i održavanju stabilnosti, a drugi je finansijska podrška strukturnim reformama i evropskim integracijama.

• Nemačka i Amerika šalju tenkove ukrajinskoj vojsci
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Ne smiruje se situacija oko Kijevsko-pečerske lavre, sedišta Ukrajinske pravoslavne crkve, posle naloga kijevskih vlasti da se sveštenstvo iz nje iseli.

Služba bezbednosti Ukrajine predala je mitropolitu Ukrajinske pravoslavne crkve Pavlu Lebedu optužnicu u kojoj se, kako je on rekao, navodi da se tereti za „saradnju sa Rusijom i međureligijsko huškanje“.

Mitropolit je rekao novinarima da mu je „ukratko“ objašnjeno za šta je optužen.

„Kažu i da sam opsovao predsednika. Nisam nikoga psovao. Izgovorio sam reči Jevanđelja da naše suze neće pasti na zemlju, već će pasti na glave onih koji su izazvali ove nemire“, rekao je on.

Pozivajući se na izvor u Službi bezbednosti, BBC ukrajinski servis izvestio je da je mitropolit Pavle saslušan i da je izvršen pretres njegove kuće.

Optužen je za kršenje Krivičnog zakona Ukrajine po članovima koji se odnose na „opravdavanje i negiranje oružane agresije Rusije na Ukrajinu“, kao i na „diskriminaciju građana u zavisnosti od njihove nacionalnosti, verskog ubeđenja“, odnosno raspirivanje mržnje.

Policijske snage su raspoređene oko Lavre.

Više o ovom slučaju i o Kivejsko-pečerskoj lavri pročitajte ovde.

Dan 402.

• Rusija od 1. aprila prededava Savetom bezbednosti UN, u Kijevu ogorčeni
• Ukrajinski predsednik Zelenski proglasio Buču gradom-herojem
• MMF odobrio Ukrajini najveći kredit do sada
• Zemlje OEBS-a pokrenule su novu istragu o kršenju prava ukrajinskih civila
• Putin naredio prolećnu regrutaciju
• Turska odobrila ulazak Finske u NATO
• Amerikanci procenjuju da je u dosadašnjem toku rata koji traje više od godinu dana ubijeno ili ranjeno 220.000 ruskih vojnika
• U Rusiji uhapšen novinar američkog Volstrit džornala, osumnjičen da je špijunirao u korist Amerike – više pročitajte ovde
• I dalje je neizvesno šta će biti sa Kijevsko-pečerskom lavrom i Ukrajinskom pravoslavnom crkvom koju vlasti u Kijevu optužuju da je bliska Moskvi – više o tome pročitajte ovde
• Međunarodni olimpijski komitet preporučio je da sportisti iz Rusije i Belorusije učestvuju na međunarodnim takmičenjima, ali samo oni koji nisu podržali rat. Ruski sportski zvaničnici su se već usprotivili takvim uslovima – više o tome pročitajte ovde
• Ukrajinske vlasti zabranile svojim sportistima da učestvuju u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu naredne godine ako u njima ima ruskih i beloruskih sportista – više pročitajte ovde
• Ruskim i beloruskim teniserima odobreno da igraju na ovogodišnjem Vimbldonu, jednom od najvećih svetskih turnira – više pročitajte ovde
• Obe strane u ratu su kršile ljudska prava i ubijale ratne zarobljenike, kaže Posmatračka misija UN
• Prema podacima Posmatračke misije UN za ljudska prava, u Ukrajini su zabeležene 133 žrtve seksualnog nasilja, među kojima 85 muškaraca, 45 žena i tri devojčice

Rusija predsedava Savetom bezbednosti UN, Kijev ogorčen

Rusija je preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti UN uprkos tome što je Ukrajina pozvala članice da to spreče.

Svaka od 15 članica saveta preuzima predsedavanje na mesec dana, po principu rotacije.

Poslednji put kada je Rusija bila predsedavajuća, februara 2022, pokrenula je invaziju na Ukrajinu.

Ovo sada praktično znači da Savet bezbednosti vodi država za čijim predsednikom je raspisana međunarodna poternica zbog navodnih ratnih zločina.

Međunarodni krivični sud, koji nije institucija UN, izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina prošlog meseca.

Uprkos pritužbama Ukrajine, Sjedinjene Države su rekle da ne mogu da blokiraju Rusiju, stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, da preuzme predsedavanje.

Ostali stalni članovi saveta su Velika Britanija, SAD, Francuska i Kina.

Uloga je uglavnom proceduralna, ali je moskovski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao za rusku novinsku agenciju Tass da planira da inicira nekoliko debata, među kojima i o kontroli naoružanja.

Rekao je da će se razgovarati i o „novom svetskom poretku“ koji će, kako je poručio, „zameniti unipolarni“.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba nazvao je rusko predsedavanje „najgorom prvoaprilskom šalom svih vremena“ i „značajnim podsetnikom da nešto nije u redu sa načinom na koji međunarodna bezbednosna arhitektura funkcioniše“.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da je taj potez „još jedno silovanje međunarodnog prava“.

„Zemlja koja vodi agresivan rat, krši norme humanitarnog i krivičnog prava, gazi Povelju UN, zanemaruje nuklearnu bezbednost, ne može da vodi ključno svetsko telo bezbednosti“, kaže on.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao je prošle godine na reformu Saveta bezbednosti ili da se „raspusti“, optužujući ga da nije preduzeo dovoljno akcija da spreči rusku invaziju.

Pozvao je i da se Rusiji izbriše status članice SB UN.

Ali SAD su rekle da su im ruke vezane jer Povelja UN ne dozvoljava uklanjanje stalnog člana.

„Nažalost, Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti i ne postoji izvodljiv međunarodni pravni put da se ta realnost promeni“, rekla je novinarima sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer.

Ona je dodala da SAD očekuju da Moskva „nastavi da koristi mesto u Savetu za širenje dezinformacija“ i da opravdava postupke u Ukrajini.

Savet bezbednosti UN je međunarodno telo odgovorno za održavanje mira.

Pet nacija je stalno zastupljeno u Savetu bezbednosti. One odražavaju posleratnu strukturu moći koja je vladala kada je savet formiran.

Članovi ove grupe rade zajedno sa 10 nestalnih zemalja članica.

„Rusija slabi i pokušava da stvori antizapadni blok“ – američki Institut za proučavanje rata

Novi koncept ruske spoljne politike, koji je Vladimir Putin odobrio 31. marta, verovatno ima za cilj da podrži pokušaje Kremlja da stvori antizapadnu koaliciju, piše u dnevnom izveštaju Američki institut za proučavanje rata (ISV).

U dokumentu se naglašava ruski cilj stvaranja multipolarnog svetskog poretka, što podrazumeva i okončanje dominacije SAD u svetskom poslovanju.

Tvrdi se da je veći deo čovečanstva zainteresovan za konstruktivan odnos sa Rusijom i da će željeni multipolarni svet otvoriti mogućnosti za nezapadne svetske sile i regionalne lidere.

Novi dokument će verovatno podržati pokušaje Kremlja da pojača predloge nesvrstanim zemljama da formiraju kohezivniji antizapadni blok, piše ISV.

Ali opadanje ekonomske moći Rusije i slabljenje njenog vojnog potencijala u Ukrajini su loš podsticaj da se pokaže ozbiljno interesovanje za predlog Moskve, tvrde autori izveštaja.

ISV ocenjuje da Putinov predlog o stvaranju antizapadnog bloka tokom posete Sija Đinpinga Moskvi nije naišao na dobar prijem, pošto je kineski lider odbio da uvuče Kinu u Putinov geopolitički sukob sa Zapadom.

Obeležavanje godišnjice oslobođenja Buče

Uz prisustvo delegacija zemalja Evropske Unije, u Buči je obeležena godišnjica oslobođenja ovog grada u Kijevskoj oblasti od ruskih trupa.

Ukrajinske vlasti tvrde da su prilikom povlačenja ruske snage izvršile masakr nad civilima u Buči.

„Buča i Bučanski okrug. 33 dana okupacije. Više od 1.400 mrtvih, od čega 37 dece. Više od 175 ljudi pronađeno je u masovnim grobnicama. Devet hiljada ruskih ratnih zločina. Nikada nećemo oprostiti. Kaznićemo sve odgovorne“, napisao je Zelenski ispod snimka koji je objavio ranije tokom dana.

Tom prilikom je proglasio Buču gradom-herojem, drugim posle Harkova.

Gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk primio je nagradu.

Zelenski je odobrio takvu nagradu sasvim nedavno – 21. marta. Harkov je već dobio titulu grada heroja Ukrajine.

„Kada je Buča oslobođena, videli smo da đavo nije negde tamo – on je na zemlji. Svetu je otkrivena strašna istina o tome šta se desilo na privremeno okupiranim teritorijama“, napisao je Zelenski.

„Mi ćemo nikada ne zaboravite žrtve ovog rata i definitivno ćemo sve ruske ubice privesti pravdi“.

Krajem februara 2022, na početku invazije, ruske trupe su zauzele Buču i Irpin u Kijevskoj oblasti.

Posle oslobođenja, u ovim naseljima i obližnjim selima otkrivene su masovne grobnice.

Rusija negira ubijanje civila, tvrdeći da su izveštaji lažni.

Vašington poziva sve Amerikance da odmah napuste Rusiju

Posle hapšenja dopisnika Volstrit džornala Evana Gerškoviča u Rusiji i optužbi da je američki špijun, administracija Džozefa Bajdena pozivala je sve državljane SAD da odmah napuste Rusiju.

Ovaj dnevnik zahteva od američkih vlasti da budu odlučnije prema Moskvi koja, kako se tvrdi, „otima Amerikance za taoce, a zatim ih razmenjuje za Ruse koji su počinili zločine u Sjedinjenim Državama“.

Uredništvo lista traži od američkih vlasti da proteraju sve ruske novinare iz SAD.

Bela kuća tvrdi i da Rusija šalje delegaciju u Severnu Koreju kako bi joj ponudila hranu u zamenu za oružje.

Džon Kirbi, portparol Bele kuće zadužen za nacionalnu bezbednost, rekao je da bi svaki sporazum o oružju Severne Koreje i Rusije prekršio rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Predsednik Belorusije: „Zapad planira invaziju na moju zemlju“

U obraćanju naciji, Aleksandar Lukašenko, beloruski predsednik, rekao je da ne bi trebalo da postoje preduslovi za prekid vatre u Ukrajini i pozvao je obe strane na momentalnu obustavu neprijateljstava.

Pozvao je Kijev da ne pokreće očekivanu kontraofanzivu, rekavši da bi to učinilo pregovore dve zaraćene strane nemogućim.

Smatra da su planovi Rusije da rasporedi taktičko nuklearno oružje na teritoriji njegove zemlje šansa da se Belorusija zaštiti od zapadnih pretnji.

Lukašenko je istakao da Zapad jača vojne snage u Poljskoj na granicama Belorusije „sa planom da izvrši invaziju i da je uništi“, preneo je Rojters.

Neizvesnost oko Kijevsko-pečerske lavre

I dalje je neizvesna sudbina Kijevsko-pečerske lavre, sedišta Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC).

Pre dva dana je istekao rok koje su vlasti u Kijevu dale UPC za zakup Lavre, ali sveštenstvo i dalje odbija da je napusti.

Prema najnovijim informacijama, pripadnici ukrajinske Službe bezbednosti predli su optužnicu mitropolitu UKC koja ga tereti za „saradnju sa Rusijom i međureligijsku mržnju“.

Mitropolit Pavle tvrdi i da su mu objasnili i da je vređao predsednika, što on negira.

Jutro po isticanju roka za napuštanje Lavre, mitropolit Pavle je izgovorio ove reči.

„Kažem vam, gospodine predsedniče, i celom vašem čoporu, da naše suze neće pasti na zemlju – one će vam pasti na glavu… Gospod neće oprostiti ni vama ni vašoj porodici ovaj čin“, poručio je Zelenskom.

Vlasti su ranije optuživale UKC da je ispostava Moskve, što su crkveni zvaničnici negirali, a početkom rata su se i ogradili od postupaka Rusije.

Reagovala je i Srpska pravoslavna crkva, ocenjujući da se „nad Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, kao jedinom kanonskom i zakonitom crkvom u toj zemlji, vrši državni teror“.

„Ponašanje ukrajinskog državnog rukovodstva svedoči da je njegov stvarni, verovatno i krajnji cilj, brisanje istorijskog pamćenja i svih tragova izvornog pravoslavlja u Ukrajini“, navodi se u oštrom saopštenju SPC.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]