Tokom 23 godine rada pedijatrica Tatjana Milošević samo tri puta imala je priliku da pregleda dete obolelo od velikog kašlja, bolesti protiv koje je obavezna vakcinacija.

U privatnu ordinaciju doktorke Milošević u junu ove godine ušla je devojčica koja je dve nedelje imala uporan, težak kašalj.

„Devojčica je kašljala toliko intenzivno da ju je kašalj terao na povraćanje.

„Pošto je bio jun, mislilo se da ima alergiju i bezuspešno je lečena antihistaminicima“, objašnjava Milošević, koja je posumnjala da se ipak radi o velikom kašlju, što je i potvrđeno dodatnim analizama.

• Zašto veći broj dece mora da primi HPV vakcinu u Srbiji
• Sve više ljudi veruje da bacili ne izazivaju bolesti
• Virusi koji su pomogli čovečanstvu

Veliki kašalj ili pertusis je zarazna bolest disajnih puteva izazvana bakterijom bordatelom pertusis.

Dok je tokom 2021. i 2022. godine registrovano po pet slučajeva pertusisa u Srbiji, u ovoj godini je do 17. oktobra bilo 78 obolelih, podaci su koje je BBC na srpskom dobio od Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Među obolelima najviše je bilo dece uzrasta do 12 meseci, njih 23.

Doktorka Milošević objašnjava da ova deca mogu da budu ugrožena jer jedan posto obolelih odojčadi umire od ove bolesti.

Iako je vakcinacija protiv pertusisa obavezna u Srbiji, što znači da deca tokom prvih šest meseci treba da prime tri doze vakcine, postoji određeni procenat najmlađih koji nije imunizovan.

Iz Instituta za javno zdravlje kažu da od 2020. do 2022. godine nije dostignut cilj da 95 odsto dece bude vakcinisano.

Obuhvat vakcinacijom bio je najmanji u Beogradu, gde je vakcinu primilo 85,8 odsto dece.

Veliki kašalj kod dece

Veliki kašalj se prenosi kapljičnim putem, a prvi simptomi nastaju sedam do deset dana posle infekcije.

Simptomi su: temperatura, curenje nosa i kašalj koji se razvija u napade praćene zacenjivanjem, a koji kod beba mogu izazvati i nedostatak vazduha, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograd.

Kako kašalj može biti simptom i drugih stanja, bolest može da ostane neprimećena pre svega kod starijih, objašnjavaju sagovornici BBC na srpskom.

„Uspeli smo da pertutis, koji je nekada bio veliki zdravstveni problem, svedemo na skoro zaboravljenu bolest, ali smo se suviše opustili.

„Tako je nadzor nad ovom bolešću postao slabiji, i jedan broj slučajeva ostaje neregistrovan“, kaže doktor Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje koji sarađuje sa više međunarodnih organizacija.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, početkom 1980-ih registrovano je više od milion i po obolelih, dok je tokom 2022. godine otkriveno oko 60.000 slučajeva velikog kašlja u svetu.

Od pertusisa obično obolevaju najmlađa deca koja nisu stigla da prime sve neophodne doze vakcine, kao i tinejdžeri i odrasli kod kojih je oslabio imunitet prethodno stečen vakcinacijom.

Doktorka Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova objašnjava da deca veliki kašalj obično dobijaju od roditelja ili drugih starijih osoba u okolini.

Ona kaže da je u septembru u Tiršovoj petoro dece bilo hospitalizovano zbog velikog kašlja, ali da trenutno nemaju nijedno dete sa pertusisom.

Kako je dečiji organizam manji, njemu je i najpotrebnije da bude zaštićen od bolesti vakcinacijom, ističe doktorka za BBC.

„Najizraženije pozitivno dejstvo vakcine je kod dece koja podležu redovnoj vakcinaciji od drugog meseca, jer ih vakcina čuva od teških oblika pertusisa.

„Pertusis je na početku praćen visokom temperaturom, a potom se može pojaviti jak kašalj koji ide do zacenjivanja, prekida disanja i sve to jako iscrpljuje organizam“, kaže Rsovac.

Dodaje da nije neobično da bebe završe u bolnici zbog pertusisa i podseća da je pre nekoliko godina odojče preminulo u Tiršovoj zbog ove zarazne bolesti.

Neke od komplikacija pertusisa uključuju i zapaljenje pluća, konvulzije i encefalopatiju.

Najviše obolelih u Beogradu

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije, u koje je BBC na srpskom imao uvid, pokazuju da je većina obolelih od velikog kašlja bila mlađa od 20 godina.

Posle dece do 12 meseci, najviše obolelih otkriveno je kod dece uzrasta od 10 do 14 godina (21). Među obolelima je bilo i 12 starijih od 20 godina.

Najviše slučajeva je prijavljeno u Beogradu (24) i u Sremskom okrugu (23).

Veliki kašalj kod odraslih

Vakcina protiv velikog kašlja daje se u sklopu petovalentne vakcine koja štiti i od drugih bolesti.

Snežana Rsovac kaže da vakcina pruža zaštitu od 85 do 90 odsto, što znači da „od 100 dece 90 pri kontaktu sa bakterijom bordatelom neće imati nikakav simptom, dok će deset imati.“

Zaštita koju vakcina pruža, dodaje, u proseku traje 11 godina „a posle toga, svako od nas, pa i tokom adolescencije može da oboli“.

Pacijentkinja doktorke Milošević bila je vakcinisana, i zbog toga je, kaže ona, imala lakši oblik bolesti, koji je uspešno lečen antibioticima.

Izveštaj o imunizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuje da je prošle godine prvu dozu vakcine primilo više 95 odsto dece u 12 okruga, što je bio cilj, dok je obuhvat manji od 90 registrovan u dva okruga.

Pored Beograda, manji procenat dece vakcinisane prvom dozom zabeležen je i u Zaječaru.

Dragoslav Popović kaže da je i u svetu primetan pad u broju vakcinisane dece.

Pored manjeg broja vakcinisane dece, na veći broj obolelih uticao je i tip vakcine koja se daje, dodaje.

„U jednom trenutku odlučili smo da promenimo tip vakcine kako bismo imali što manje neželjenih reakcija koje mogu da prate vakcinaciju.

„Međutim, potvrđeno je staro pravilo da nema besplatnog ručka, jer imunitet koji se razvija nakon ove vakcine nije kompletan, odnosno potrebno je više revakcina da bi se odbrambeni mehanizam zadržao“, kaže Popović.

Tatjana Milošević dodaje da od prošle godine deca koja kreću u školu primaju još jednu dozu vakcine protiv velikog kašlja, što će im omogućiti da budu duže zaštićena.

U pojedinim zemljama pored dece vakcinu protiv kašlja primaju i odrasli kako bi se stvorio zaštitni bedem oko najmlađih.

Tako se u Nemačkoj i Velikoj Britaniji vakcina protiv pertusisa daje trudnicama tokom poslednja tri meseca trudnoće.

Imunitet koji se razvija kod majke posle vakcinacije prenosi se preko placente na bebu koja tako postaje zaštićena do vremena dok ne primi sve potrebne doze vakcine.

U Francuskoj se, na primer, odmah po rođenju bebe vakcina daje i članovima porodice i drugima koje neposredno brinu o detetu, dodaje Milošević.

Vakcina protiv velikog kašlja

U jeku pandemije kovida-19, tokom 2020. i 2021. godine, značajno manji broj dece primio je sve obavezne vakcine.

Izveštaj Instituta za javno zdravlje pokazuje da je broj vakcinisane dece povećan 2022. godine za skoro sve vakcine, ali da je i dalje u pojedinim mestima daleko od postavljenih ciljeva.

Dragoslav Popović kaže da je pored pandemije, veliki problem u vakcinaciji dece bio i odliv pedijatara iz državnih ustanova poslednjih godina.

„U državnim ustanovama nemamo dovoljno pedijatara, a u privatnim oni nisu ovlašćeni da daju vakcinu, što je problem koji se mora rešiti.

„Uz to, ne postoji elektronski sistem koji bi svakom lekaru koji dolazi u kontakt sa detetom odmah pokazao ako je dete propustilo neku od vakcina, tako da može odmah da se reaguje i u privatnoj i u državnoj ustanovi“, kaže Popović.

Tatjana Milošević navodi da roditelji ne vakcinišu decu iz straha i da se sa njima mora više razgovarati.

„Bombardovani raznim informacijima, pojedinim roditeljima je lakše da ne vakcinišu decu nego da razmišljaju šta će da se desi.

„Kao i svaki lek, i vakcina može da ima neželjena dejstva, ali da li svaki put kada pijemo neki lek ili kada deci dajemo antibiotik čitamo neželjena dejstva, ili uzimamo ono što nam pomaže i spasava život“, kaže ona.

Snežana Rsovac zaključuje da pedijatri neće dati vakcinu deci koja zbog urođenih bolesti ne bi smela da je prime.

„Međutim, da bismo zaštitili i tu decu, treba da vakcinišemo zdravu decu“, kaže ona.

Pogledajte i ovaj video: Vakcine koje su pomogle čovečanstvu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]