Štrajk u Francuskoj: tromesečni test za Makrona

Železnički saobraćaj u Francuskoj je u velikom zastoju zbog štrajkova protiv reformi koje sprovodi predsednik Emanuel Makron.

Početak štrajka nazvan je „crnim petkom“. Najavljeno je da će trajati tri meseca i da će železnički saobraćaj nesmetano da funkcioniše samo tri dana u nedelji.

Štrajk predvode radnici državne železničke kompanije, iako su i zaposleni u sektorima energetike i komunalnih usluga takođe ugroženi merama koje su predviđene u reformama.

Štrajkovi su najveći izazov za Makrona od kada je izabran za predsednika prošlog maja.

Posledice štrajka

Železnički saobraćaj je u ozbiljnom zastoju. Skoro polovina radnika železnice štrajkuje.

Od osam brzih vozova, izvestan je polazak samo jednog, kao i u regionalnom sistemu prevoza.

I gradski vozovi u Parizu ne polaze po uobičajenom rasporedu, te su gradski autobusi prebukirani. Stanice sa kojih polaze retki vozovi čiji broj polazaka nije promenjen su pune ljudi, dok su one sa kojih su vožnje otkazane potpuno prazne.

Na sajtu koji nadgleda gužve u saobraćaju zabeleženo je da su za vreme špica kolone automobila duge i do 420 kilometara.

Ni međunarodni saobraćaj se ne odvija neometano. Vozovi do Belgije, Holandije i Nemačke saobraćaju gotovo neometano, ali vozovi ne idu ka Španiji, Švajcarskoj i Italiji.

Radnici avio kompanije Er Frans, koji zahtevaju povišicu zarade od šest odsto, štrajkuju već četvrti dan. Otkazana je četvrtina letova.

Sindikati su pozvali đubretare da se pridruće zahtevima za stvaranje nacionalne komunalne službe i bolje uslove penzionisanja. Đubretari su blokirali rad nekoliko postrojenja za preradu otpada.

Zaposleni u sektoru energetike takođe štrajkuju zahtevajući, između ostalog, prestanak liberalizacije tržišta.

Štrajkovima su se pridružili i studenti koji protestuju zbog pooštrenih kriterijuma za upis na fakultete.

Da li Makron može da se suoči sa štrajkačima?

Analiza Hjua Šefilda, BBC Pariz

Predsednik Makron može da bude optimističan iz tri razloga.

Prvo, za razliku od poslednjih masovnih štrajkova 1995. godine, vlada je ovaj put bila jasna kada su reforme u pitanju. Ni sindikati ni javnost ne mogu da kažu da su reforme neočekivane. One su jasan deo programa na osnovu koga je Makron i izabran.

Drugo, sindikati imaju manje podrške nego što je to ranije bio slučaj. Kvalitet železničkog saobraćaja je lošiji i to ostavlja prostora da se ovaj put podrže reforme.

Treće, građanima su na raspolaganju nove mogućnosti kada je prevoz pitanju, što olakava prevazilaženje trenutne situacije.

Imajući sve to u vidu, narednih nekoliko nedelja predstavljaće izazov za vladu. Nervoza će rasti, svakodnevni život neće biti lak. Jedan pogrešan korak vlasti i javnost lako može ponovo da podrži štrajkače.

Zašto radnici štrajkuju?

Iako članovi sindikata rade u dobrim uslovima, uključujući automatsko godišnje povećanje plate, rano penzionisanje, 28 dana godišnjeg odmora i besplatne karte za železnički saobraćaj za celu porodicu, kažu da razlog za štrajk nije samo borba za bolje ulove za rad, već i test snage sindikata.

U Francuskoj je svega 11 odsto radnika učlanjeno u neki od sindikata, što je ispod evropskog proseka. Njihov ekonomski i politički uticaj je, međutim, prilično jak.