Sve donedavno, Dizni studio je delovao nezaustavljivo na putu za dominaciju Holivudom.
Ali 2023. godine, njegova zarada na blagajnama se strmoglavila, a magija je iščilela.
Gde je tačno pošlo po zlu?
Godina 2023. trebalo je da bude magična za Kkompaniju Volta Diznija.
Volt i Roj Dizni su studio osnovali 1923. godine, te je planirano mnoštvo filmova, knjiga i događaja za proslavu njegove stogodišnjice.
- Kira Najtli ćerkama zabranila „Malu sirenu“
- Kako je Miki Maus pekao rakiju i slušao Radio Beograd
- Mini Maus posle 100 godina menja haljinu za pantalone
Skorašnji crtaći kao što su Ledeno kraljevstvo i Moana dokazali su da je animatorsko odeljenje u punom cvatu, a razna spajanja sa drugim firmama dala su kompaniji kontrolu nad franšizama poput filmova studija Marvel i Piksar, i Ratovima zvezda.
„Bila je to neverovatna kolekcija brendova na jednom mestu“, kaže Čarls Grant, urednik za uspeh na blagajnama u časopisu Skrin internešenelu.
„Dizni je 2019. godine izgledao nezaustavljivo.“
I zaista, sedam od deset na listi najuspešnijih 10 filmova na svetu bili su iz Diznijeve produkcije, svaki od njih sa zaradom većom od milijarde dolara na blagajnama.
Ako je i delovalo malo verovatno da 2023. neće biti toliko uspešna, sigurno je bilo nade da neće biti daleko od toga.
Umesto toga, 2023. je postala poznata kao godina u kojoj je magija studija iščilela.
U vreme pisanja ovog teksta, tri najveća svetska hita su Barbi, Super Mario Bros i Openhajmer, sve dela Diznijevih rivala.
Takozvana „Mišja kuća“ zastupljena je sa Čuvarima galaksije 3 na četvrtom mestu i igranim rimejkom Male sirene na devetom, ali su promašaji uveliko nadmašili hitove.
Marvels je bio film Marvelovog studija sa najmanjom zaradom svih vremena.
Bila je to, kaže Gant za BBC Kulturu, „čista propast, i podsetnik za šefove studija da samo zato što je film zaradio više od milijardu dolara u svetu (kao Kapetan Marvel 2019. godine) to automatski ne znači da je publika željna nastavka.“
Ovogodišnji drugi Marvelov uradak, Antmen i Osa: Kvantumanija, bio je čisto razočaranje.
Ukleta kuća je bio pravi pravcati promašaj.
Indijana Džons i artefakt sudbine zaradio je upola nego Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje 2008. godine.
Piksarov crtać Elemental imao je sumorni uvodni vikend i, iako mu se sreća u međuvremenu preokrenula, Piksarov predsednik Džim Moris nije bio presrećan kad je u avgustu rekao: „Prema podacima sa blagajni koje sada gledamo, trebalo bi da povrati uloženi novac prikazivanjem u bioskopima.“
„Ovo će svakako biti profitabilan film za Dizni.“
Razočaravajuća godina dokusurena je Željom, crtanim filmom napravljenim specijalno za obeležavanja jednog veka Diznijeve animacije.
Publika nije bila raspoložena da se pridruži toj proslavi, a prvog vikenda film je porazio Napoleon i Igre gladi: Balada o ptici pevačici i zmiji.
„To je daleko, daleko od Diznijevih premijera za Dan zahvalnosti pre pandemije“, napisala je Rubin u Varajetiju.
Gant ističe da je kompanijin skorašnji baksuz „možda preuveličan“ i da nešto od toga „nije bilo baš toliko loše“.
Ali ovo je prva godina od 2014. (ako se ne računa pauza tokom pandemije) da nijedan od Diznijevih filmova nije prešao prag od milijardu dolara.
Ispostavlja se da ti se, kad vidiš zvezdu i poželiš želju, ne ostvare uvek svi snovi.
Mogući razlozi za muke
Kako je 2023. godina baš toliko pošla naopako?
Komentatori se nedeljama češkaju po glavi oko Mišje kuće, izdvojivši nekoliko mogućih faktora.
Ključan je taj da je pandemija kovida-19 navikla ljude da gledaju filmove kod kuće umesto u bioskopima, a budući da Dizni ima striming servis, svi znaju gde mogu da nađu njegova dela.
Ako ste već pretplatnik Dizni+, glasi logika, zašto biste kupovali kartu za film koji možete da pogledate bez dodatnih troškova mesec ili dva kasnije?
Zatim je tu „zamor superherojima“, reakcija javnosti „dosta više“ na talas adaptacija strip junaka drugog reda – a ovaj fenomen pogodio je i filmove DC/Vornera Plava Buba, Fleš i Šazam!Gnev bogova, jednako kao i Marvel.
Ali postoji još jedno, važnije objašnjenje za Diznijeve muke iz ove godine.
Ti filmovi naprosto nisu bili dovoljno dobri.
Koliko god raznovrsni bili, jedna stvar koja im je svima bila zajednička je njihova aljkavost: slabi koncepti, vizuelna neubedljivost i vrljavi zapleti koji su sigurno bili očigledni svakom ko ih je gledao.
Kao što je primetio Brenan Klajn u Skrin rentu, Želja je bila prvi Diznijev animirani film koji je dobio oznaku „trulo“ na agregatoru prikaza Rotten Tomatoes još od Dosijea pilence iz 2005. godine.
I nije to bio problem jedinstven samo za 2023. godinu.
Prošlogodišnji Diznijev naučnofantastični crtać Čudesni svet i Piksarov spinof Priče o igračkama Lajtjir, propali su iz istog razloga.
Ali ove godine je film za filmom imao uočljive mane koji su odbili i publiku i kritičare.
Zanemarite pandemiju i zasićenost superjunacima ili privlačnost striminga; kakve god da su okolnosti, ono malo ljudi što su pogledali Želju ili Marvels verovatno su osećali da zaslužuju da to budu hitovi koji će osvojiti svetske blagajne.
Ove godine je „Mišja kuća“ nudila sve isto kao i pre, ali publika to više nije želela.
Ako je bilo šta povezivalo ispodprosečni kvalitet tih filmova, bilo je to koliko su nazadno izgledali.
Možda su šefovi studija bili suviše opterećeni stogodišnjicom kompanije, ali su delovali rešeno da životare na bivšoj slavi umesto da isprobaju nešto kreativno.
Uložili su sve u nostalgiju, na račun svega drugog.
Slogan na većini plakata za Diznijeve filmve mogao je da bude: „Isto kao nešto što ste već gledali, samo gore.“
Ovo samozadovoljno ležanje na lovorikama bilo je u očiglednom kontrastu sa Barbi i Openhajmerom.
Jedan od ovih filmova skakao je kroz vreme dok je pokušavao da otkrije zašto je ljudska rasa toliko čvrsto rešila da uništi samu sebe.
Drugi je iskoristio dečju lutku da se podsmeva patrijarhatu i završio se posetom ginekologu. Dejvid Fir iz magazina Rolingstoun nazvao je Barbi „najsubverzivnijim blokbasterom 21. veka“.
A Dizni?
„Mišja kuća“ je nudila sve isto kao i pre, ali publika to više nije želela.
To bi moglo da predstavlja iznenađenje kad uzmete u obzir da je poslednja zlatna godina kompanije, 2019, bila obeležena nastavcima i rimejkovima.
Sedam filmova Diznija u najuspešnijih deset suOsvetnici: Kraj igre, Ratovi zvezda: Uspon Skajvokera, Ledeno kraljevstvo 2, Priča o igračkama 4, Kralj lavova i Aladin.
A opet, iako su svi ovi filmovi bili derivativni na nekom nivou, publici su obećavali prozor u nešto novo.
Osvetnici: Kraj igre i Ratovi zvezda: Uspon Skajvokera bili su dugo očekivana završna poglavlja epskih višedelnih priča.
Kralj lavova je imao fotorealistične životinje.
Ledeno kraljevstvo 2 je bio visokobudžetni nastavak skorašnjeg Diznijevog crtanog filma, nešto što nije isprobano nikada ranije.
Stanje kreativne inercije
Uporedite sve to sa ovogodišnjim prinosom Diznijevih filmova.
Povratak ostarelog Indijane Džonsa?
To smo već imali u Indijani Džonsu i kraljevstvu kristalne lobanje – a ni tad nije bilo nešto posebno privlačno.
Mala sirena?
Svežina igranih rimejkova je izgubila snagu, a budući da je ovaj sadržao morska stvorenja koja govore, bilo je očigledno još na osnovu prvih trejlera da bi bilo bolje da su ga ostavili kao crtani film.
Elemental?
Piksarovi scenaristi često zamišljaju igračke, automobile i emocije kao ljude, tako da je zamišljanje da su klasični elementi vatra, voda, zemlja i vazduh ljudi bilo pomalo očekivano.
Želja nije bila ni nastavak niti rimejk, ali je i dalje bila suviše očekivana za sopstveno dobro.
Dizni nam je u protekloj deceniji podario previše dobronamernih, odlučnih ali nespretnih princeza iz bajki, a poslednja među njima, Aša, bila je okružena referencama na Petra Pana, Meri Popins, Pinokija, i mnogo toga još.
„Njeno referisanje na istoriju služi samo da nas podseti koliko je nenadmašna Diznijeva animacija nekada bila – još koliko sasvim skorije, u vreme Ledenog kraljevstva – a da nam nije ponudilo nikakve naznake kraj puta za nadu u budućnosti“, piše Donald Klark u Ajriš tajmsu.
A šta je sa Marvelovim filmovima?
Nevolja je što su Osvetnici: Kraj igre iz 2019. godine zaokružili deceniju međusobno povezanih blokbastera.
Bilo je to zaključno poglavlje u takozvanoj Sagi beskraja, tako da je sve od tada delovalo kao post skriptum ili fusnota: vredi baciti pogled ako ste ljubitelj naslovnih likova, ali nije više ključni deo krupnog tekućeg narativa.
Srećom po Dizni, Čuvari Galaksije oduvek su se činili uglavnom izdvojeno od ostatka Marvelovog filmskog univerzuma, tako da je treći deo mogao da se doživi kao finale jasno razdvojene trilogije.
Ali Ant-men i Kapetan Marvel su i dalje delovali kao da pokušavaju da prebole Sagu beskraja umesto da pođu dalje.
Ipak, ako postoji jednostavan razlog za sve Diznijeve nevolje, dobra vest je da postoji i jednostavno rešenje za njih.
Sve što studio treba da uradi je da snima bolje filmove.
U redu, lakše je reći nego uraditi, ali ovogodišnji neuspesi bi bar trebalo da ohrabre kompaniju da bude malo avanturističkije nastrojena.
I dalje govorimo o mega-korporaciji, naravno, tako da je „avanturističko“ u njenom slučaju relativan izraz.
Možemo da očekujemo da će makar superjunačka strana stvari biti uzdrmana oživljavanjem Fantastične četvorke i Iks-Mena, Marvelovih svojina koje su nekada bile u posedu kuće 20. senčeri foksa, a sada ih je progutao Dizni.
Možemo da očekujemo igrani rimejk Moane, prvi od svih u kojima će se uživo pojaviti glumci pozajmljivači glasove u originalnom crtanom filmu.
Dizni možda neće biti nešto posebno originalan još u dogledno vreme, ali bi mogao da bude neoriginalan na neke veoma intrigantne načine.
A to bi moglo da bude dovoljno da povrati makar iskru magije.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
