Na severnoj hemisferi, noći traju sve kraće, dok su dani sve duži. Za one koji žive južno od ekvatora važi suprotno.
Tokom zimskih meseci mnogi uživaju uz vatru, ćebence i jaču hranu, ali izloženost suncu je ključna za zdravlje.
Mnogi su energičniji, pa čak i srećniji, tokom prolećnih i letnjih meseci, a letargičniji tokom jeseni i zime.
Naučnici imaju objašnjenje za to. Evo šta kažu.
1. Svetlost kontroliše naš biološki sat
Naše telo je funkcioniše u skladu sa smenama dana i noći i ciklusom od 24 sata tokom kog se Zemlja obrne oko ose.
Ta uslovljenost smenjivanjem dana i noći poznata je kao cirkadijalni ritam i utiče na sve u našem telu – od načina na koji spavamo, preko metabolizma, do toga kada telo proizvodi određene hormone.
Naš cirkadijalni ritam funkcioniše bez obzira na to kakvi su spoljni uslovi. Iako se ovaj ritam nije promenio kod naučnika koji su ostali u pećini bez prirodnog svetla, naše telo jeste veoma osetljivo na svetlost.
Svetlost je važan signal koji pomaže da se pokrene dugačak niz bioloških funkcija u telu.
2. Svetlost nam pomaže da spavamo i da se budimo
Jedna od bioloških funkcija kojom upravlja svetlost je san – ona omogućava mozgu da zna kada sistemi koji održavaju budnost treba da preuzmu glavnu ulogu.
Kada počne da se smrkava, naše telo počinje da oslobađa melatonin, hormon koji nam pomaže da zaspimo.
3. Svetlost može da pomogne u borbi protiv insomnije
Poznato je da plava svetlost koju emituju kompjuteri, tableti i telefoni sprečava oslobađanje hormona koji nam pomažu da zaspimo.
Zdravstveni radnici zato kažu da ne bi trebalo gledati u ekran pred spavanje.
Metju Voker, neurolog koji istražuje spavanje, kaže da je „dnevna svetlost ključna za regulisanje spavanja“.
Ako ste „noćna ptica“ koja se bori sa insomnijom, izlaganje jutarnjem sunčevom svetlu može ubrzati vaš mozak i telo u pravo vreme i pomoći vam da se osećate pospano u vreme za spavanje.
4. Svetlost utiče i na raspoloženje
Dnevna doza prirodne svetlosti nije značajna samo za spavanje – svetlost nas čini i srećnijima.
Kada je telo izloženo sunčevoj svetlosti, koja dopire do mozga preko optičkog nerva, povećava se nivo serotonina, hormona koji utiče na raspoloženje.
Oni koji provode manje vremena na svetlosti – poput radnika koji rade noću – mogu češće da se bore sa depresijom.
Mentalno zdravstveno stanje koje se direktno povezuje sa dnevnom svetlošću tokom jesenjih i zimskih meseci naziva se sezonski afektivni poremećaj ili zimska depresija.
Osobe koje pate od zimske depresije postaju sve neraspoloženije kako dani postaju kraći. Depresija prestaje sa početkom pročeća.
5. Sunčeva svetlost jača kosti
Potreban nam je vitamin D da bi telo apsorbovalo iz hrane kalcijum i fosfat – minerale koji su ključni za zdrave kosti, zube i mišiće.
Manjak vitamina D može da dovede do slabljenja kostiju i deformiteta skeleta.
Srećom, skoro sav neophodan nivo tog vitamina možemo da dobijemo od Sunca – zbog čega je poznat i kao „sunčev vitamin“.
Naše telo stvara vitamin D kada se sunčamo.
Ali, naravno, previše Sunca može biti i opasno – zato obavezno mažite kremu za sunčanje i izbegavajte direktno izlaganje sunčevoj svetlosti tokom najtoplijeg dela dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
