Indijske planine smeća uskoro će biti prošlost, a zameniće ih fabrike za prečišćavanje otpada, obećao je premijer Narendra Modi.
Saumdža Roj* piše za BBC o najstarijoj od njih, visokoj kao osamnaestospratna zgrada, koja se nalazi u Mumbaju.
Svako jutro, Fara Saik stoji na vrhu planine smeća stare sto godina u Mumbaju, čekajući kamione da donesu novi kongingent.
Ova 19-godišnjakinja je kopala po deponiji otkad zna za sebe.
Ona obično sakuplja plastične i staklene flaše od viskoznog otpada, a zatim ih prodaje na pijacama u gradu.
Ali pre svega, traži pokvarene mobilne telefone.
- Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
- „Smeće u Vinči gori svako leto“: Ona je 35 godina živela na deponiji
- Kako je ostrvo smeća postalo primer čistoće
Svakih nekoliko nedelja Fara u đubretu pronalazi neki mobilni telefon i zatim ga, koristeći skromnu ušteđevinu, popravi.
Kada telefon oživi, Fara provodi popodne gledajući filmove, igrajući video igre, dopisujući se i razgovarajući sa prijateljima.
Kada danima ili nedeljama kasnije uređaj opet prestane da radi, Farina veza sa spoljnim svetom bledi.
Zatim se vraćaju dugi dani puni preturanja po smeću, kako bi pronašla flaše za prodaju i mobilne telefone za popravku.
Više od 16 miliona tona otpada se nalazi na planini Deonar, visoka 37 metara, a sa vrha se čak pruža pogled i na morsku pučinu.
Gasovi i zagađenje
Odlaganje otpada oslobađa štetne gasove kao što su metan, vodonik sulfid i ugljen-monoksid.
A 2016. je na deponiji izbio požar i dim se mesecima nadvijao nad Mumbajem.
Prema studiji koju je sprovela indijska vlada 2011, ovaj i slični požari predstavaljaju jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha u ovom gradu.
Stanovnici okolnih područja bore se na sudu već 26 godina, zahtevajući zatvaranje deponije Deonar.
Ali ta planina od smeća u zemlji nije izuzetak u Indiji.
Istraživanje koje je 2020. godine sproveo Centar za nauku i životnu sredinu (CSE), nezavisna organizacija iz Nju Delhija, identifikovalo je 3.159 takvih planina širom Indije koje sadrže 800 miliona tona otpada.
Ove planine su godinama donosile glavobolju zvaničnicima i političarima.
Premijer Modi je 1. oktobra najavio „nacionalni program čišćenja“ vredan skoro 13 milijardi dolara, koji će podrazumevati postavljanje serije postrojenja za preradu otpadnih voda, kako bi se postepeno zamenile deponije smeća na otvorenom, poput one u Deonaru.
Ali stručnjaci su skeptični.
„Iako je to postignuto u manjim gradovima, teško je obezbediti rešenje za ovako velike planine“, kaže Sidarta Ganšjam Sing, zamenik programskog direktora u CSE.
- Zagađenje okeana: Zašto ne možemo da vidimo plastiku u morima
- Kako je ostrvo smeća postalo primer čistoće
- Živi mrtvaci u Indiji: „Gledali su me kao da sam duh“
Od 2000. godine, Indija je usvojila propise koji obavezuju opštine da prerađuju otpad.
Međutim, u većini država još ne postoji dovoljno postrojenja za prečišćavanje otpada.
Mumbaj, indijski glavni grad zabave i finansijski centar, dom za oko 20 miliona ljudi, ima samo jednu takvu fabriku.
Sada se planira izgradnja fabrike koja pretvara otpad u energiju u Deonaru.
Modi je rekao da se nada da će državni plan doneti otvaranja novih, zelenih radnih mesta.
Pogledajte video o Indijcu koji je uz pomoć krava pronašao rešenje za otpadne vode
Ali to zabrinjava kolekcionare kao što je Fara.
Od požara 2016, pristup Deonarskoj planini postao sve teži.
Opština je povećala bezbednosne mere bi sprečila sakupljače da uđu i izazvaju požare.
Sakupljači koji uspeju da se ušunjaju često bivaju pretučeni, pritvoreni i proterani, mada neki podmićuju čuvare ili ulaze na deponiju pre zore, pre nego što patrole počnu obilazak,
Ali to nije jedini razlog zbog za zabrinutost ljudi koji su navikli da obilaze ovu planinu smeća u potrazi za predmetima koji bi mogli da im koriste.
Poslednjih godina, veliki deo otpada sortira se u gradu.
Kao rezultat toga, Fara već mesecima nema telefon.
Ona je prisiljena da podmiti čuvare sa najmanje 50 rupija (oko 0,57 evra) svakog dana kako bi ušla na deponiju.
Čak je počela da razmišlja o prikupljanju otpada koji se sliva iz obližnjeg bolničkog odvoda.
Međutim, njena porodica ju je zamolila da ne skuplja toliko štetan otpad.
„Ako nas ne ubije bolest, ubiće nas glad“, kaže Fara.
*Saumdža Roj je novinarka iz Mumbaja i autorka knjige Planinske Priče: Ljubav i gubitak u Opštini Kastvej (Profile Books/Hachette India).
Možda će vas zanimati i ovaj video: Žene koje zarađuju od otpada
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
