– Još vas u osnovnoj škole uče da je istorija učiteljica života, ali se na to niko ne osvrće, niko tu jednostavnu mudrost ne koristi. Čovek danas jedva koristi vlastito iskustvo, a kamo li pouke i poruke svojih predaka, pojava i događaja. A bez prošlosti nema budućnosti – o tome uopšte ne vredi pričati, treba samo jednostavno primenjivati tu „apsolutnu istinu“. Naravno, istoriju civilizacije treba poznavati da bi se koristila. A sve lepo piše u knjigama – treba ih čitati… to je pravo gnezdo gde stičete znanje, odmah zatim ga koristite, odmeravate svoje mišljenje kod drugih, a zatim ga javno izlažete. Morate da izgradite kritički odnos i lični stav, kazala je Bojana Andrić u intervjuu Danasu pre tri godine. U istom intervjuu ona je naglasila kako nije višedecenijski arhivar, ali jeste dobar poznavalac i višegodišnji strasni korisnik audio-vizuelnih zapisa iz ranije TV produkcije, istraživač i istoričar Televizije Beograd.

– Prvo sam od 1989. samoinicijativno (i samouko) počela da „spasavam“ stare drame i serije od daljeg propadanja, tako što sam ih presnimavala na savremeniji format traka, popisivala špice, istraživala sve datume emitovanja, prikupljala kritike i tako sam kao i mnogi profesionalni arhivari postala zaljubljenik u arhivu. A tek kada sam 1993. počela da radim na kritičkom plasiranju arhivskih emisija na programu RTS-a videla sam koliko još treba istraživati i saznavati za svaku emisiju i svaki zapis. A do svakog starog/novog podatka se dolazi na težak i dugotrajan način, jedino je primamljivo što je rezultat neočekivan i neverovatan i svaki put otvara novi bunar zagonetki i pitalica – pa tu nema kraja i u tome je sva čarolija, rekla je Andrić.

Bojana Andrić rođena je 11. juna 1944. u Beogradu. Njena ljubav prema pokretnim slikama prenela se izgleda i na sina, reditelja kultnih filmova, Radivoja Rašu Andrića.