Time je ponovo istaknut značaj povezivanja i regionalne saradnje, što čini stubove Berlinskog procesa. U aktuelnoj debati, koju je pokrenuo predsednik Francuske Makron „produbljivanje EU pre proširenja“, Berlinski proces umnogome doprinosi intenziviranju političke saradnje. Na primer, države Balkana mogu aktivno da doprinesu dinamici te unutrašnje konsolidacije EU u „vrućim temama“, kao što su kontrola i upravljanje migracijama, pitanja antiterorizma i bezbednosti, što smo i pokazali u prošlosti. Migracija i bezbednosna saradnja su podstaknuti Berlinskim procesom i doprinose njegovoj dinamici.

U kontekstu Bregzita, svedoci smo postepenom pomeranju „granica“ članstva EU, što čini proces proširenja „maglovitijim“. Bez zvaničnog započinjanja pregovora, pojedine zemlje „zapadnobalkanske šestorke“ započele su dubinske reforme. Što se tiče integracije u pojedinim sektorima, vodeći procesi odnose se na reformu pravosudnog sistema, nadzora, određivanje većeg budžeta za ekonomski razvoj i socijalnu konvergenciju u periodu od 2021. do 2027, čime su izbrisane zvanične i normativne razlike između različitih faza proširenja. Povećanim investiranjem u povezivanje i mere koje se odnose na dobrobit ljudi, kao što je Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Berlinski proces pomaže tako što se određuju odgovarajući troškovi.

Štaviše, povećani fokus koji je Berlinski proces usmerio na opipljive investicije u nove puteve, energetske mreže i razmenu mladih, praktično je doprineo da se prevaziđu nedostatak efikasne komunikacije, vidljivosti i merljivog uticaja na način na koji se fondovi EU troše na Balkanu. U tom kontekstu, samit u Sofiji iznova je pokazao važnost povezivanja na Zapadnom Balkanu, a Londonski samit trebalo bi da doprinese evropskoj bezbednosti, kao i ekonomskom razvoju.

Šta će biti budućnost Berlinskog procesa? Činjenica je da Berlinski proces čini proširenje više političkim, a manje normativnim. Većom vidljivošću i direktnijim uticajem, Berlinski proces unapređuje transformativnu snagu procesa pridruživanja Uniji i reforme koje ga prate. Što je još važnije, Berlinski proces čini vidljivijima vrednosti sadržane u Lisabonskom ugovoru. Samo trajnom posvećenošću regionalnoj saradnji i reformama, odluke poput sprovođenja reformi pravosuđa u Albaniji i dogovora o imenu između Grka i Makedonaca, mogu da budu sprovedene u delo.

Autor je direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane