Beograd se odrekao Kraljeve česme 1Foto: Freeimages/cierpki

Tu je i kamiom za odnošenje trave i šiblja pa pomislih da Gradskog zelenilo radi svoj redovan posao. Međutim, ljudi iz Rakovice i Košutnjaka me obaveštavaju da su se organizovali da sami urede ovaj prostor pošto Gradsko zelenilo tvrdi da nema obavezu da uređuje ovu lokaciju.

Inače ova česma jakog mlaza, ujedno i izvorište „Lisičijeg potoka“, jedna je od tri u Beogradu čija voda je i danas ispravna za piće i odakle se po pričama meštana pre rata snabdevao i dvor. Sagrađena je i osvećena 5. jula 1936. godine povodom pogibije kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju.

Česmu je projektovao ruski carski arhitekta Nikolaj Krasnov, autor više reprezentativnih objekata u Beogradu između dva svetska rata.

Česma je predata na staranje gradonačelniku Vladi Iliću i do Drugog svetskog rata bila mesto okupljanja đaka i građana Beograda, da bi posle 20. oktobra 1944. postala središte streljanja i pokopa „narodnih neprijatelja“ odnosno političkih i klasnih protivnika komunista.

„Suđenje“, streljanje i pokopavanje je sprovodila Ozna gde je likvidirano oko 1.000 građana. Ova lokacija je najveća masovna grobnica Beograda i obeležena je jednim granitnim krstom visine 0,90m pričvršćenim za obližnju stenu.

Preostalih 20 masovnih grobnica u Beogradu iz ovog perioda nije obeleženo.

Poslednjih tri godine početkom novembra kod ove česme se održava parastos ovim žrtvama, i veliki problem predstavlja raskvašen teren oko česme prouzrokovan zapušenim odvodom vode od česme, koju nažalost gradski vodovod ne popravlja jer česma nije obuhvaćena njihovim programom održavanja.

Na kraju se može izvesti zaključak da je aktuelna gradska uprava ovu lokaciju svesno izostavila iz programa održavanja, čime pokazuje svoj diskontinuitet sa predratnom gradskom upravom, prepuštajući potomcima posleratnih žrtava da se sami staraju o neekshumiranim svojih predaka.

Autor je arhitekta predsednik UO Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.