Biljana Srbljanović ili Željko Mitrović

Reagovali ste na moj tekst „Samopromocija vlasti ili iskrena namera premijerke“ u pismu redakciji, meni lično u nekoliko mejlova, a da pritom nikom nije jasno šta ste želeli da kažete i kome ste se uopšte obratili? Listu Danas, Aidi Ćorović, meni lično…? Sve je to konfuzno, pa i odgovor moram raščlaniti na delove kako bar čitaoci ne bi bili zbunjeni.

Povod za vašu burnu reakciju je bilo moje pitanje „Ne stišava se bura u javnosti oko formiranja Saveta za kreativne industrije. Najviše komentara je u smislu da su članovi Saveta, samim ulaskom u ovo telo, dali podršku aktuelnoj vlasti. Kakav je Vaš komentar na to?“.

Niste se udostojili da mi odgovorite jer, kako objasniste u reakciji: „Koja je to arogantna ideja da smatraš da ti je iko dužan da ti bilo šta objasni od onoga što radi i misli?“.

Vidite ovako, nije u pitanju nikakva „arogantna ideja“ već bavljenje svojim poslom. Novinarskim. Znate šta to znači? Da postavljam pitanja od javnog značaja i interesa javnosti. Što sam i učinila. Niste vi neka anonimna osoba sa pijace koju sam presrela i pitala što je kupila baš taj krompir i šta će sa njim da radi. Onda bi vaše rezonovanje imalo smisla. Ovako je samo glupavo i nadobudno, pa ću vam dodatno pojasniti zašto sam pitala to što sam pitala.

Vi ste javna ličnost. Pristupili ste nekakvom Savetu za kreativne industrije osnovanom na inicijativu premijerke Ane Brnabić. Niko da nam kaže šta je to i čemu služi? Da li i koliko košta? Na ta pitanja koja vam je postavila prvo Antonela Riha, potom Aida Ćorović odgovorili ste vrlo kreativno – optužbama i uvredama. Stoga nije ni čudo što su se u javnosti pojavile spekulacije da Savet služi za samopromociju premijerke a da su se njegovi članovi „prodali“ ovoj vlasti dajući joj legitimitet. I opet, na pitanje da prokomentarišete te navode, ostali ste nemi. Zašto moje pitanje niste protumačili kao dobru volju da vam se da prostor da objasnite vašu ulogu u novoformiranom telu i da na te spekulacije stavite tačku? Ne. Vi ste protumačili da sam ja arogantna, pritom mi u privatnoj prepisci tražite da se izvinim. Zato što radim svoj posao? Ne pada mi na pamet!

Kažete i da je dobro što mi niste odgovorili, jer bih prošla kao Aida. A kako je to ona prošla? Unapred se izvinjavam čitaocima, ali sam prinuđena da citiram deo vašeg obraćanja njoj: „… nisam članica vladinog tela, jer vladino telo ne postoji. Postoji savet Ane Brnabić, i tu jesam članica za oblast pozorišta i izvođačke umetnosti, za koju sam ekspert, barem mnogo ozbiljniji nego ti za svoju oblast, ma šta ona bila. zatim, ako ćemo oko toga da impliciraš da sam nešto plaćena, aida, to je bezobrazno i mnogo ruzno, to tvoje alkoholičarsko učitavanje sopstvenih motiva…. najedila si se i pošla dalje u poteru za finansiranje rakije i bekrije. mislim ovako da ti direktno kažem: jebi se ti malo sa svojim uvredama iza ledja, sa onim što pišeš u privatnim prepiskama, sa onim čime se protiviš gradjanskoj srbiji, a u ime sinekure demokratske stranke… a optužuješ mene, kojoj nemaš šta da pronadješ, osim da mi se iskreno i otvorenih usta diviš, za ono što sama ti radiš. serem ti se u tadića, što je doveo vučića, serem ti se u obe te vlasti, serem ti se u tvoje privilegije i tvoje preveslavanje, serem ti se u tvoju nezahvalnost što sam te branila kada niko nije…, serem ti se na tvoj integritet, na političku misao, na tvoje zanimanje, koje ne znam šta je, kao i na izbor pića koje te hrabrom čini. aj sad zdravo, aida i da ne zaboravim: serem ti se i u tebe“.

U mom tekstu se ništa od ovog ne može videti, sem konačnog odgovora šta je Savet i konstatacije da ste se Aidi obratili na krajnje uvredljiv i neprimeren način. Zar niste? Bar triput ste kasnije naveli kako sam ja tobože zgrožena vašim obraćanjem. Netačno. Nisam zgrožena ni najmanje, jer je to vaš nivo komunikacije. Da izuzmemo psovke, ali zar da baš vi nekog etiketirate kao alkoholičara – zavisnika? Baš vi nekog da prozovete da je zavisnik?!

Iznenađena sam, doduše, vašim poimanjem sopstvene veličine. Ako bi Aida trebalo da vam se divi otvorenih usta, šta tek mi novinari i siroti građani treba da radimo? Da se klanjamo vašoj veličini? Da se ne drznemo da vas ikad išta više pitamo? Ne dao bog, kritikujemo! Rekoste i sami, dobićemo odgovor kao Aida.

Kakav ste vi to borac za ljudska prava kad smo svi mi daleko ispod vas, mali i nedostojni? Kako neko sa tako izraženim egom i uzvišenim osećajem za sopstvenu bitnost, sa kim niko živi nije dostojan ni da komunicira, može nekog da razume i brani? Ne ide ta autoritarnost sa demokratijom i ljudskim pravima. Nešto tu ne štima. Svaki novinar Danasa je veći borac za prava običnog čoveka, nego vi. Na dnevnom nivou se godinama borimo, uprkos opstrukcijama svake vlasti, pretnjama i napadima kojima smo izloženi, pa opet guramo dalje ne busajući se u junačka prsa. A i na nas ste se toliko puta ostrvili. Da se drznem, i postavim vam još jedno pitanje. Ko je vama po volji, kad nas pogledate sa te vaše visine? Ima li takvog u Srbiji? Sem Ane Brnabić, naravno.

I za kraj, moram vam odati priznanje za kreativnost. Ovim vašim poslednjim pisanijima nadmašili ste čak i Željka Mitrovića. Moraće od vas da uči kad sledeći put bude rešio da napiše neko otvoreno pismo. Pišite i nama slobodno, vidimo da ste raspoloženi. Možda ta pisma i objavimo, ako nam budu zabavna. I kreativna, naravno.

Autorka je novinarka Danasa