Bio jednom jedan Petnaesti mart

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Toga se više niko ni ne seća.

2. Bio i prosao, sad je 18. mart.

3. sta je bilo, bilo je… nikad se prosli dogadjaj nije ponovio…ljudi koji su organizovali spontane dogadjaje i desavanja, morali su unapred da znaju da sa zborovima i plenumima ne mogu nista da urade, pogotovo sa nn licima, bez plana i programa, strukture…studenti su iskorisceni jednokratno, i sta sad… promena vlasti radi promene je promasaj…prilikom izbora se uvek gleda sta je u ponudi…

4. Neki (poprilično brojčani deo ovdašnje populacije) su zaista ubeđeni da njihov „dolce vita“ ničim osnovan i opravdan ima neograničeni rok trajanja.
   O, kakva zabluda i kakva iluzija, rok parazitiranju (ko više voli „hlebu bez motike“) hiperbrzo ističe a neće se baš svi akteri antisistema vrednosti izvući „bezbolno“.
   O tome piše gospodin Krstić pa ga se prisetite kada vas „stigne karma“ ili ona prastara „imao pa nemao“.

5. Ideja o neposrednoj demokratiji je interesantna, ali je njena izvedba na terenu bila loša. Zborovi građana i plenumi u vreme digitalnog onlajn života su prilično besmislena stvar. Mladi ljudi se više druže na mrežama nego uživo. Na plenumima i zborovima je bilo vrlo malo ljudi i odluke koje su donete svakako nisu imale legitimitet. No danas je moguće organizovati glasanje o nekoj temi bez štampanja listića i u dogledno vreme potpuno je moguće očekivati neposrednu demokratiju u lokalu ili na državnom nivou. Problem će biti funkcionalna nepismenost većine građana Srbije. Kako da pitate nekoga da se o nečemu izjasni kada taj neko ne zna ništa ni o čemu. Da smo bar malo pismeniji ne bi nam se događalo ovo što nam se događa.