Već par meseci pokušavam da odgonetnem značenje i značaj BusPlus akcije u GSP. Pitao sam vozače autobusa, kontrolore, ljude koji rade na terminalima i prodajnim mestima GSP – niko ništa određeno nije mogao da mi kaže. Sajt www.gsp.rs nije mi pomogao u tome. Malo jasnije tragove dao mi je sajt www.busplus.rs.
Ipak, mnoge stvari su mi ostale nejasne do utorka, 17. januara. Tada sam sreo ljude koji reklamiraju sistem „bus plus“ kartica i daju liflete sa uputstvima o vrstama usluga i nabavci kartica. Na kraju sam pozvao i telefon (+381117155155) i dobio dodatne informacije. Ali, ako mislite da mi je posle toga bilo lakše – varate se.
U svemu tome, izgleda da je najbitnije da se sve nove „smart“ kartice moraju „validirati“, odnosno overiti pri ulasku u vozilo. Obavezno tada i samo tada. Čitači/validatori su zato na šipkama na vrhu stepenica pri ulazima. E pa tu je osnovni problem, koji stvara dugi niz problema. Dakle da rezimiramo: vi ste putnik, treba da izvadite svoju karticu ( iz tašne, džepa, novčanika), popnete se na prvi stepenik, ili da zakoračite na niskopodnu platformu, izaberete jedan od „slučajeva validacije“ ( joj izraza, joj meraka!), da pritisnete izabrano, prinesete karticu, pa ako vam aparat „dozvoli“, da uđete. A vozilo, kako ističu nadležni neće krenuti dok se svi ne „validiraju“!
Vreme trajanja? Najmanje 30 sekundi. Sad zamislimo špic – jutarnji najbolje, jer tada zaposleni idu na kuluk, penzosi kreću da uvate neki red, a đaci u školu. Na svaka vrata na polaznoj stanici kidiše makar po 30 nevoljnika, puta masa, puta ubrzanje – puta vreme!
Kad smo već kod vremena, ako na svakoj stanici treba da uđu samo po tri putnika na svakom ulazu, na primer, na liniji 16 sa 24 stanice, samo za njihov ulaz „iscuri“ jedan i po minut po stanici, što ukupno iznosi 36 minuta, i to za pola kruga šesnaestice! A kako su računali naši gradski prevoznici? Ne se znaje, što bi rekli Leskovčani – možda su oni račun učili na krajcaricama, ili šibicarenjem?
Zamislite sada da je pitanju starija osoba, ili osoba kojoj treba više vremena – tu vas već gaze „masa i ubrzanje“. A vi ne možete ni brže ni spretnije. Pa vas gurnu, pa ne daj bože slomite kuk ili nešto drugo, dešavalo se. Koliko to košta, vas ili vaše bližnje? Ko to treba da plati i ko će to da nadoknadi?
Šta zabole konzorcijum prevoznika za sve to. Jer lepo su oni već „objasnili“ da to i nije zbog naše koristi, već da za naše pare uvedu novi sistem za kontrolu i lakše naplaćivanje kazni. To sve piše na sajtu na kome se hvale da je izvesna Apex Solution Technology, referentni autor ovog rešenja, sve to uradila u vašu korist. Međutim, nije problem u projektantu sistema. Problem je u projektnom zadatku i naručiocu posla.
Projektni zadatak je napravljen bez želje da se pomogne putnicima, ili da prevoz bude bolji, efikasniji, udobniji. Sa kojom željom je onda sačinjen projektni zadatak? Ne zna se, ukoliko nije taj da bi se prevoz dodatno otežao, a putnici dalje ponizili. Ili, možda da se pomogne džeparošima, jer se zna da se najveći broj džeparenja vrši pri ulazu u vozilo, u gužvi, nervozi. Najviše vređa činjenica da se o novom sistemu sigurno mozgalo, raspitivalo, konsultovalo, putovalo okolo i kojekuda, svukuda, bilo kuda … A cena? Prava sitnica!
A kod naših komšija, u Zagrebu, može se videti kako izgleda integrisan sistem gradskog prevoza okrenut korisnicima, efikasan i u velikoj meri nezavisan od budžeta Grada. Tamo, kad uđete u prevoz, overavate kartu na aparatima koji su suprotno od ulaznih vrata, dakle ne stvarate gužvu, niti ste izloženi guranju, psovkama i džeparenju. Jednom overena karta važi sat i po od overe, u istom smeru-pravcu, i to bez obzira na promenu vozila. Karta se, naravno tamo i dalje može jeftinije kupiti u trafikama, a može se platiti i mobilnim telefonom.
Gde je razlika? Pa, i u nameri i nameni. Sistem u ZET-u je okrenut ka udobnosti putnika, efikasnosti i olakšanju naplate. Sistem u GSP-u je okrenut protiv putnika i efikasnosti prevoza, a naplata je nevažna, važnije su kazne. Razlozi su u tome što se ionako uzima iz budžeta, a sve bez potrebe, ili ne daj bože, obaveze da se za to odgovori, ili podnese račun istim građanima.
Građane, izgleda treba dodatno ugaziti, da slučajno ne pomisle da pitaju za cenu. Paranoik, kakav postadoh nakon svih gradskih uprava Beograda u poslednjih 20 godina, pomišljam da ni ova lova od smart kartica neće pravo u kasu GSP-a, već da ide prvo nekom drugom. Inače, vozači, kontrolori i ljudi na terminusima GSP-a, na pitanje da li je BusPlus deo GSP, kažu da je reč o posebnoj firmi. Ako je tako – ne tvrdim da jeste, samo pitam – zašto su pre neku godinu osuđeni oni koji su falsifikovali karte, jer to mu za GSP i budžet Grada dođe na isto, ako se pogleda mogućnost naplate dugovanja po ugovoru u Srba. (I ako je to tako, ko je vlasnik te bratske, sestrinske, firme?).
Na kraju izgleda da se sve svodi na to da se odžepare i maltretiraju putnici, ali je sada to celovit sistem, u kome se podržavaju javni i privatni sektor. Ta „integracija“ je gotovo idealna, kao iz lekcije iz biologije o raku samcu i vlasulji. Tu su se, da se podsetimo, udružila dva grabljivca/lešinara jedan sa opasnim otrovima, ali nepokretan i drugi pokretan, ali ranjiv, na obostranu korist i štetu za sitnu ribu. Kad se ta simbioza prebaci na socijalnu ravan to vam je udruživanje dva računa – šibicarskog i džeparoškog, a na štetu ovaca, mislim – nas.
Dejan Radovanović, Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
