Čija su posla pretučene žene?

Dok slušate zvučne zidove porodica iz vaših komšiluka, ostaćete nemi za sve što niste čuli.

U pokušaju da se pridružimo svetu i dokažemo da smo kolektivno sazreli, da smo prevazišli sveprisutni patrijarhat u zemlji Srbiji, dobili smo od države niz zakona koji nas štite.

Tako nam je rečeno. I stručnoj javnosti i opštoj javnosti.

Propaganda na temu zaštite od nasilja u porodici zauzima značajno mesto u medijima, a nasilja nikada više.

Postaje nejasno zbog čega je učestalost izvršenih krivičnih dela nasilja u porodici sa smrtnim ishodom u porastu, ako od države dobijamo punu podršku i instrumente da kroz zakone i institucije štitimo naša prava. Prava pojedinca i prava porodice.

Savremeni zakoni, a savremen i broj žrtava. Sve nam je u porastu.

Na vrlo lep način, građanima je učinjena bliskom problematika prijavljivanja nasilja u porodici.

1. Nasilnik,

2) žrtva,

3) prijava policiji,

4) mera udaljenja iz stana.

Žena zaštićena, muškarac udaljen iz stana.

Verujem da mnogima postaje mrsko da čitaju redove o muškim žrtvama.

Od podnetih 10 krivičnih prijava za nasilje u porodici, svega dve bivaju procesuirane. Ostalih osam se odbacuje.

Prijava nasilja u porodici je postala instrumentalni obrazac koji zatrpava naša tužilaštva, naše sudove.

Očevi bivaju stigmatizovani, deca instruisana sa pretnjom da će otići u hraniteljsku porodicu. Teška bitka – bez povratka i bez pobednika.

O tome se ne priča u medijima. Lažne prijave protiv očeva nisu dovoljno interesantne da bi se o njima govorilo u medijima, one ne daju krvave naslove.

One sahrane živog oca, veštački iščupaju od njihove dece, prikažu ga kao nasilnika – nezanimljivo.

Niko nije nastradao. To što je socijalno prognan ne zavređuje ničiju pažnju. Kad se ne možete dokazati pred sudom, kako ćete pred svetom, u njemu je mnogo više sudija.

Sudska praksa je pokazala da u neosnovanim prijavama protiv očeva, čiju je priču trebalo da podrži dete kao svedok, u pitanju su bile devojčice.

Te devojčice iz tinejdžerskih godina brzo stižu do udaje.

Bez oslonca u matičnoj porodici, gradeći svoje karaktere u disfunkcionalnoj porodici, teško da mogu izvršiti zdravi odabir partnera.

Uvučene su u kolo prevara i laži, pre nego su imale spoznajnih mogućnosti da shvate značaj preživljenog razvoda svojih roditelja.

One najčešće ulaze u drugi krug. Drugi krug prijave nasilja je očajnički stvaran, u njemu su one žrtve.

Koji je broj lažnih prijava, uperenih na tendenciozno mučenje bivšeg partnera, nužno i dece, ne znamo.

A gde su završili krvavi naslovi, pretučene žene na smrt, skončan život u 35. godini života…. gde su završila deca zaključana u podrumu, izgladnela i dezorijentisana, seksualno zlostavljana, socijalno neadaptirana, zapuštena… gde su njihove prijave?

Niko ništa nije video. Nije video ili nije gledao. Dobro poznata krilatica u našem narodu je dugotrajnim ponavljanjem načinila štetu: GLEDAJ SVOJA POSLA!

Da li te pretučene žene “nisu naša posla“, jesu li manje vredni članovi društva? Nevidljive, nikome dovoljno bitne, sem svojoj deci koja ih ne mogu osmotriti očima odraslog.

Reakcije nema dok nema smrti. Porodica nema dovoljnu zaštitu uprkos ustanovljenoj pravnoj zaštiti.

Postupak je brz i hitan, efikasan, ali život se nastavlja i kada se postupak završi. Žrtve se i po okončanju izrečene sankcije nasilniku osećaju i dalje ugroženo ili još ugroženije.

Mahnule su biku crvenom maramom. Do sledećeg juriša i napada one ne znaju kome da se obrate… niti zbog čega. Policija ne može reagovati dok nema izvršenog nasilja. Čeka se izvršenje!

Upravo instrumentima zaštite u okviru PZ RS nije dato dovoljno prostora u medijima, a nije ni u pravosuđu.

Porodični zakon RS pruža mogućnost da se članu porodice koji vrši nasilje može izreći jedna ili više mera zaštite nasilja u porodici na period od najduže godina dana.

Tužbe za zaštitu od nasilja u porodici su izuzetno retke, iako na duži vremenski period štite žrtvu od ponovnog prilaska i kontakta sa naslinikom.

Razlozi se teško mogu objasniti na objektivan način. No, Viši sud u Jagodini kroz donošenje odluka smatra da je troškove postupka u porodičnom sporu potrebno zajednički da snose i tužilac i tuženi, iako je tužilja uspela u sporu.

Platite svoju zaštitu od nasilja u porodici!

Nasilje u porodici počinje mnogo pre nego što smo ga primetili. Zamislite žene koje žive u udaljenim selima u Srbiji. One ovaj tekst neće pročitati.

Maltretirane su od bračnog partnera i njegovih roditelja na najrazličitije načine.

Psihički, izolovanjem, nipodaštavanjem, pojedine su izložene patološkoj ljubomori nemaju pristup novcu ni za sredstava za ličnu higijenu i osnovno lečenje.

Tako banalno zvuči u odnosu na krvave naslove. Većina će reći „jaka stvar, zašto nije otišla, nije je tukao, nije to ništa“.

A zapravo, na vrlo slične načine nasilje počinje. Na još sličnije okončava. Krvavi naslov nije samo izvršeno nasilje. Ono je i okončano nasillje. Nema više žrtve koja će ga trpeti. Jesmo li dobro izvršili razlikovanje nasilnika i žrtve?

Autorka je advokatica iz Jagodine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.