Čist vazduh nema alternativu 1

Procenjeno je da je izlaganje suspendovanim česticama (PM 2.5) odgovorno za oko 75 odsto svih smrti koje su povezane sa izloženošću zagađenom vazduhu.

Broj smrtnih slučajeva je znatno veći u gradovima Zapadnog Balkana nego u EU, koji se direktno pripisuje izloženosti česticama PM 2.5 preko granične vrednosti od 10 µg/m3 na godišnjem nivou i preko 25 µg/m3 na 24-satnom nivou, odnosno za čestice PM 10 preko granične vrednosti od 20 µg/m3 i preko 50 µg/m3 na 24-satnom nivou koje su utvrđene kao rizik po zdravlje ljudi prema vodiču Svetske zdravstvene organizacije.

Informacije o proširenju granica indeksa za dobru i prihvatljivu kategoriju vazduha, a nauštrb zagađene kategorije vazduha koje su donete ispod radara javnosti oko kojih se podigla velika prašina, suštinski ne igra veliku ulogu jer nisu utemeljene u zakonu.

Ovakva kategorizacija sa i bez izmena dovodi u zabludu stanovništvo da može da izlazi napolje na primer kada je indeks ocenjen kao dobar i prihvatljiv vazduh za PM 2.5 prema opsegu izmerenih koncentracija od 15-55 µg/m3.

Prema SZO bilo koja koncentracija PM 2.5 čestica koja je veća od 10 µg/m3 nije bezbedna niti prihvatljiva za zdravlje ljudi, bilo da se radi o kratkotrajnom ili dugotrajnom izlaganju.

Stoga ovu kategorizaciju indeksa treba hitno ukinuti.

Umesto toga, javnost mora biti obaveštena kako je zakon propisao, a to znači pravovremeno, tačno i razumljivo o rezultatima merenja koncentracija osnovnih zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu u numeričkom i grafičkom obliku na satnom, dnevnom i mesečnom nivou.

Pored ovih izmerenih rezultata treba prikazati zakonski utvrđene tolerantne i granične vrednosti kao i ciljne vrednosti nivoa svih zagađujućih materija u vazduhu uz lako razumljivo objašnjenje o odstupanju u odnosu na izmerene vrednosti.

Zakonski propisane vrednosti treba korigovati i uskladiti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Potrebno je pružiti informaciju i o metodologiji merenja i izvršenoj kalibraciji mernih uređaja kao i o opisu mernih mesta.

Za propisivanje odgovarajućih mera za smanjenje zagađenja vazduha potrebno je kompletno i kontinuirano merenje svih zagađujućih materija, poboljšanje monitoring mreže i dobra procena izvora zagađenja.

Za procenu kvaliteta vazduha neophodno je uzeti u obzir i meteorološke uslove na mesečnom nivou, morfologiju terena i nadmorsku visinu koji mogu u velikoj meri uticati na promenu koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.

Takve analize do sada nisu bile urađene.

Prema izveštajima JP EPS, emisije zagađujućih materija (t/god) u termoenergetskim postrojenjima koja su na listi Nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija su pokazale višestruko veće vrednosti sumpor-dioksida u periodu 2018-2019. u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti koje su propisane ovim planom.

Emisije sumpor-dioksida u TE „Nikola Tesla“ su bile oko četiri puta veće od dozvoljenih vrednosti, dok je u TE Kostolac tokom 2018. došlo do prekoračenja za čak 11,5 puta, a u 2019 za 9,5 puta.

Još uvek nije poznato kada će država da preduzme hitne mere za smanjenje ovih emisija.

Kombinovanje mera za istovremeno smanjenje aerozagađenja i emisija gasova sa efektom staklene bašte sve više zaokuplja pažnju evropskih institucija.

U izveštaju EK iz decembra 2020. apostrofirana je EU Strategija za smanjenje emisija metana koji ima visoki potencijal za globalno zagrevanje, koji se generiše u poljoprivredi, energetici i otpadu.

Posebno se naglašava korišćenje obnovljivih izvora energije (solarna energija sa litijum-jonskim baterijama, vetroparkovi) i veća stopa energetske efikasnosti.

Potpuni prelazak na električne autobuse i automobile u Evropi postaje imperativ.

Crni ugljenik kao sastavni deo čađi koji nastaje nekompletnim sagorevanjem fosilnih goriva i biomase je pored ugljen-dioksida identifikovan kao snažan agens koji doprinosi globalnom zagrevanju.

Prema izveštajima IZJZ Batut, najveća koncentracija čađi je izmerena u gradovima Srbije koji su najviše opterećeni individualnim ložištima kao što je Užice, Valjevo, Leskovac.

Azot-dioksid se posle PM čestica smatra najvećom pretnjom po ljudsko zdravlje, jer ima veliku sposobnost vezivanja za hemoglobin, pri čemu se sprečava vezivanje kiseonika.

Pored sumpor-dioksida i azotovi oksidi predstavljaju prekursor za stvaranje PM čestica kao sekundarni polutanti.

Prekoračenje godišnje koncentracije azot-dioksida od 40 µg/m3 u većim gradovima Srbije je generisano prvenstveno iz velikog broja polovnih automobila sa dizel motorom i tipom motora EURO 3,2 koji se iz godinu u godinu sve više povećava.

Još nema najava za zabranu uvoza polovnjaka, ali se zato uvode subvencije za hibridne i električne automobile koje su prihvatljive samo za građane veće platežne moći umesto za TNG za ogroman aktuelni broj polovnjaka koji najviše zagađuju vazduh.

U uslovima višegodišnjeg ekstremnog zagađenja ambijentalnog vazduha u Srbiji, pravo građana na dostupnost informacija i učešće u donošenju odluka se mora osigurati jer su ona zagarantovana Arhuskom konvencijom Ujedinjenih nacija, na koju se Srbija obavezala pred međunarodnom zajednicom da će je dosledno primenjivati. Brojni apeli, peticije i predlozi od udruženja građana su do sada bili ignorisani.

Prošle godine je Vlada formirala radnu grupu za pitanja zaštite vazduha samo sa predstavnicima resornih ministarstva bez naučne javnosti i nevladinog sektora, koja do sada nije dala nikakve rezultate.

Jak protok novih stručnih i naučnih informacija o zagađenom vazduhu i izmenjenim klimatskim uslovima, o inovativnim pristupima o merenju zagađujućih materija i zaštitnim merama su od suštinskog značaja za donošenje odgovornih odluka.

Otkazi i smene obučenih službenika u čije je stručno usavršavanje i osposobljavanje država ulagala preko 15 godina nisu rešenje, već dalje poboljšanje u monitoring kvaliteta vazduha.

Da li će resorna ministarstva i beogradski sekretarijat otvoriti vrata za široki i transparentan dijalog radi rešenja koja bi bila predložena širokim konsenzusom stručne i naučne javnosti uz podršku građana i nevladinih organizacija, ili će gluvi telefoni biti jedino sredstvo razmene informacija.

Autorka je master geohemije

close
Čist vazduh nema alternativu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.