Da li je Đinđić „izbačen“ iz DS?

To odavno nije samo „Pevaj, brate“. Aca Lukas postao je simbol! Politički simbol! Promoter vladajuće stranke! Promoter njenih vrednosnih, kulturnih i političkih opredeljenja.

Naravno da ima pravo, kao i svaki građanin, da iskazuje svoj politički stav, da bira svoje političke ljubimce i protivnike.

Problem je što je taj politički stav prizeman, mrziteljski, osvetoljubiv, netolerantan, što ukazuje na nedostatak elementarnog vaspitanja i obrazovanja. Problem je što ta vrsta ponašanja postaje poželjna, profitabilna.

Pominju se ogromni honorari koje dobija za nastupe na zvaničnim manifestacijama, mada kaže da nekad nastupa i besplatno za vladajuću stranku. Tako se vlada odužuje za podršku, finansijsku, medijsku. Sam izjavljuje da je pevao i Zemunskom klanu. Oni su valjda bili patriote, a Đinđić izdajnik.

Primetno je u poslednje vreme da neki verni promoteri režima Aleksandra Vučića pišu i objavljuju knjige. Valjda im knjige daju na značaju, one im dođu kao neka potvrda da su oni prava, a ne ona „lažna elita“, kako kaže Vučić. Tako su ovih dana izlozi knjižara Lagune, koja je i izdavač, tapetirani autobiografijom Ace Lukasa.

Mene apsolutno ne zanima da li je zaista pisao sam tu knjigu. Nebitno je, radili su to i drugi! Dobro opremljena, veoma upadljiva, nebitno što je to autoru prva knjiga, zaslužila je raskošan plasman. Zaslužila je i dostojnu promociju.

Intelektualna gromada Aca Lukas imao je promociju svog prvenca u beogradskom Pozorištu na Terazijama. Verujem da je sledeći korak prijem Ace Lukasa u Udruženje književnika Srbije.

Poseban prilog bedi političkog i kulturnog miljea koji oblikuje vladajuća politička nomenklatura, izjava koju na naslovnoj strani prenosi politički bilten Srpski telegraf, jeste izjava da je Lukas pevao kad je ubijen Zoran Đinđić i da bi i danas to radio!

Kakva je to moralna nakaza koja se raduje nečijoj, bilo čijoj, smrti? Koja pesmom pozdravlja ubistvo premijera svoje zemlje, koliko god ga mrzeo?

Ne postoje pojmovi kojim bi se na tačan način mogle okvalifikovati ovakve izjave. Ono što je jasno: oni koji i danas, osamnaest godina posle Đinđićevog ubistva govore o svojoj radosti zato što je ubijen, osim što pokazuju da su neljudi, pokazuju da ga se i posle toliko godina BOJE! Boje se zračenja njegove snage, njegovog uma, njegovog znanja, sećanja na njega!

Đinđić je i danas za veliki broj ljudi življi od brojnih aktera političke scene. U njegovim tekstovima, knjigama, govorima, intervjuima nalaze se odgovori na pitanja pred kojima današnji političari samo zamuckuju.

Ceo skandal sa ovom knjigom i izjavom Ace Lukasa ostao je bez posebnih reakcija, osim izjave Zorana Živkovića.

Ćuti bivši bliski saradnik Zorana Đinđića Goran Vesić, koji se odmah po dolasku u SNS i na funkcije u gradsku skupštinu obrušio na bivšu vlast i bivše prijatelje iz DS jer nisu podigli spomenik Đinđiću, a evo on će, sad će! To sad traje skoro osam godina. Da li će makar da opomene direktora Pozorišta na Terazijama koga Grad postavlja zbog pružanje podrške osobi koja se i danas raduje što je Đinđić ubijen?

Od svega je najgore što ćuti Demokratska stranka. Stranka koja je kapitalno delo Zorana Đinđića. Po tvrdnjama današnjeg predsednika, DS se „pročistila, reformisala“. Najveći broj Đinđićevih saradnika delom je isključen iz stranke, delom postao nepoželjan za učešće u bilo kojim aktivnostima, pa čak i na opštinskim stranačkim izborima. Ne propušta se prilika da se oni ocrne i optuže za propadanje stranke. Onda se postavlja pitanje, a kako to da je DS nekad bila moćna i uticajna, kritikovana, ali uvažavana?

Šta je danas DS tako „pročišćena“? Nemaju sad vremena da se bave Đinđićem. Važno je da se obezbedi odabrana poželjna većina (ne znam od kog to broja članova, ako predsednik izvršnog odbora tvrdi da nemaju bazu članstva), koja će ponovo da izabere Lutovca za predsednika.

Izostavljanje fotografija Z. Đinđića sa sednica Glavnog odbora, nemušto obeležavanje godišnjice njegovog ubistva, odsustvo bilo kakve reakcije na ove stramne izjave Ace Lukasa izaziva turoban osećaj da je i Zoran Đinđić „izbačen“ iz Demokratske stranke.

Autorka je dugogodišnja funkcionerka Demokratske stranke i sekretarka za kulturu Grada Beograda