Dečiija radost

Dakako, puno pozitivnih događanja doživljavam svakodnevno, ali, zar je to za novine. Po onoj poznatoj „nije vest da je pas ujeo čoveka, već obrnuto“, i ja ukazujem na nepravilnosti koje treba ispravljati, kad je već neko dopustio da se pojave. Ali, idemo redom, najpre uvod, pa dalje…

Letnji program kulture i zabave tradicionalno ostvaruje Centar za kulturu u Požarevcu. Ranijih godina nisam primećivao toliko programa za mališane, ili možda nisam bio lično zainteresovan, pa mi je promaklo. Tek, kako bilo, tzv. kružni tok svake večeri vrvi od dece i mladih. Tu su zabavni sadržaji, muzika, humor i akrobacije, autići, bicikli i trotineti… Kafići su videli svoju šansu i izneli stolice na kolovoz, šireći svoje terase i izlazeći u susret roditeljima dece koja se zabavljaju, organizovano ili za svoj račun, kao i drugih sugrađana, željnih relaksacije i osveženja. Opustiti se, na trenutak potisnuti negativne primese koje nas pritiskaju iz časa u čas; mentalno nije higijenski da se stalno akumuliraju problemi i nezadovoljstva zbog njihovog nerešavanja…

Možda ni ovog leta ne bih zapazio ovu lepšu stranu gradskog života, da moji Marija i Matej, unuka i unuk, nisu na kružnom toku svake večeri. Matej izlazi na „pistu“ sa trotinetom i biciklom, naizmenično, jedne večeri trotinet, druge bicikl. Sve dok mu tata nije kupio novi veći bicikl, od kada je trotinet totalno zapostavljen. I od kada je među vršnjacima glavna faca.

Marija skoro svakodnevno ima i prepodnevni program. Kao član konjičkog društva Knez Mihajlo, skoro svakodnevno je na treningu škole jahanja. Jednom mi se pohvali da je jahala bez vodiča i povodca, drugi put da joj se konj oteo kontroli i krenuo u galop, a ona ga na kraju ipak obuzdala (a oni uče kas, bar za početak), treći put da je upoznala novu najbolju drugaricu…

Uz zabavu koju svako izabere prema svom uzrastu i društvu, takođe na kružnom toku, dva puta nedeljno njih dvoje pohađali su kurs engleskog jezika, besplatno, ali na način da je učenje preko raspusta prilagođeno godišnjem dobu i potrebi dece da se zabave, makar i kroz učenje. I tako, u predvečerje LJubičevskih konjičkih igara, u kojima sam u davnim godinama žrtvovao deo godišnjeg odmora da bih se angažovao na nekom od zadataka organizovanja ove konjičko sportske manifestacije, radujem se što se događaju lepe stvari i što se moji unuci zabavljaju na originalan način.

Inače, da se bliže Igre, očigledno je bilo i onima koji dibidus nisu obavešteni o lokalnim događajima. Obeležavaju se zebre i druga horizontalna signalizacija, kosi trava i odnosi đubre. Načelstvo obnavlja svoju prelepu fasadu. I rasveta bljesnula. Priželjkujem da će se konačno zameniti i desetine davno pregorelih sijalica ulične rasvete.