Deset pitanja bez odgovora o Vulinu

Kako su reči kuljale i izgovarane bez ikakve dikcije, to ih navodim bez ikakve interpunkcije jer interpunkciju ovde zaista i nije moguće upotrebiti:

„Predsednik Vučić jeste pod velikim pritiskom i koalicionih partnera nas ima pet koalicionih partnera na listi ja sad koristim priliku da vam kažem što se tiče Pokreta socijalista nemamo zahteva za ministarstva evo ja neću da budem ministar u vladi nema nikakvo opterećenje neka namiri SNS koja je i dobila najviše glasova i treba da je namiri neka namiri i ostale koalicione partnere Pokret socijalista ne mora da ima ni jednog jedinog ministra u vladi ja neću da budem ministar u vladi nema potrebe što se mene tiče odmah može da me precrta u ministarstvu vlade ne moram da budem ministar odbrane ni bilo koji ministar niti ja smatram da treba da budem bilo koji ministar ništa ne moram da budem ne moram nikad više da se bavim politikom predsednik Vučić nema od mene nikakvo opterećenje ne očekujem da budem u sledećoj vladi verovatno ću biti ne znam šta baviću se novinarstvom pisanjem ili bilo čim drugim ne očekujem da budem u novoj vladi nema potrebe narod očekuje promene od nas neka počne od mene što se mene tiče nemam ništa protiv predsednik Vučić nema nkakav pritisak od mene ja ne očekujem da budem u novoj vladi nema potrebe nova vremena novi ljudi neka se menja i treba da se menja predsednik Vučić nema nikakav pritisak od Partije socijalista uvek ćemo glasati za ono što predloži predsednik Vučić ja iskreno verujem u njegovu politiku što ja moram da budem tu ja Aleksandar Vulin ne tražim da budem ministar u vladi i što se mene tiče ne moram ništa da budem ako narod očekuje promene a očekuje promene neka krene od mene ne treba da budem ništa u vladi što se mene tiče ne treba da budem apsolutno ništa ja sam ostvaren čovek ja sam svoj život završio ja sam bio ministar predsednik Vučić nema nikakav pritisak od mene…“

Kada se sve ovo pročita onda se nameću mnoga pitanja:

U kakvom je psihičkom stanju, pre svega strahu, ovih dana živi ovaj čovek?

Šta mislite da li on zaista ne želi da bude ministar vojni ili bilo koji ministar ili je to preveliki strah da ministar neće biti?

Da li on zaista želi da „ne bude ništa“, kako sam kaže?

Kako objašnjava to da ne želi da vrši pritisak na predsednika Vučića?

Da li uopšte može i da li treba da vrši taj pritisak na predsednika?

Da li to znači da ima onih koji vrše pritisak na predsednika da ostanu na svojim funkcijama ili da budu izabrani?

Da li je bavljenje novinarstvom i pisanje zaista samo usputni posao, kao što on to reče ili je to visoko intelektualni posao?

Kako to da će on i njegova partija „uvek glasati za ono što predloži predsednik Vučić“, jer i predsednik je samo čovek, i on može pogrešiti, a partije i poslanici valjda i postoje zato da ispravljaju te greške u korist države i naroda.

Koliko je sigurno za sve nas, da jedan ovakav čovek, sa ovakvim misaonim sklopom vrši tako važnu državnu funkciju kao što je to Ministarstvo vojske?

I na kraju jedno najvažnije pitanje: da li ovakav haos i ovakav strah vlada u glavama i ostalih dosadašnjih članova vlade iz koalicionih partija i iz partije SNS-a, i u glavama drugih funkcionera, i da li predsednik Vučić možda uživa u tome i zato toliko dugo ne formira vladu od vremena održanih izbora, a od izbora je proteklo više od tri meseca. Ne znam da li to postoji u bilo kojoj zemlji u svetu. Znam samo da do sada u Srbiji, u Jugoslaviji, tako dug period bez parlamenta i bez vlade nije postojao.

Autor je profesor, Medicinski fakultet, Beograd