Ima jedna scena u Oskarom nagrađenom filmu „Insajder“ kad šefovi ugledne američke tv-mreže Ei-Bi-Si dovode u novinarsku sobu odlučnu mladu pravnicu, nadaleko čuvenu po svom znanju o zakonima i slobodi govora.
Upornog i jednog od najboljih reportera upozorava, čak pomalo apeluje i moli da prekine sa istraživanjem o tome koliko ljudi umiru od pušenja, jer se cela duvanska industrija udružila i milionske kazne će (na osnovu nekoliko zakona) uništiti možda takoreći celu veliku medijsku kuću.
Reporter je, blago rečeno, izbacuje iz sobe i pita urednika kakva je to ujudurma? Ovaj, pomalo nelagodno, sleže ramenima iako je do tada stajao rame uz rame s reporterom i kaže: „prekidamo, jer ne želim kad dobijem otkaz da završim na NPR (manje više siromašni Nezavisni Nacionalni radio koji još kao takav postoji, funkioniše i svi ga slušaju u SAD – prim. aut.). I ništa ovde nije bilo izmišljeno, film je samo lepo uobličio ono što se zaista desilo na početku borbe protiv obmana duvanske industrije. Reporter koji nije odustajao imao je ključnog svedoka, iztraživača u velikoj duvanskoj firmi koji takođe nije odustao. Posle svedočenja je izgubio posao, porodicu, ženu i decu koji su ga napustili kad je iz bogatstva pao u bedu, ali je ostao čist pred sobom! Zvuči patetično, a ipak nije, jer je sve tako bilo uključujući i milionske kazne koje je na kraju platila – duvanska industrija. Onaj urednik je, sad u već veoma poznim godinama, još na Ei-Bi-Si, reporter je dao otkaz i prešao na jedinu nezavisnu američku mrežu PBS. Medijska kuća je opstala, ceh su platili samo ljudi, novinar i naučnik.
Možda liči na hepi-end u stilu američkih filmova, ali u suštini bilo je to samo svedočenje o moći jednih i nemoći drugih i neprestanoj borbi koja se u ovakvim slučajevima zapravo nikad ne završava. U suštini ništa novo i da nije u filmu bilo uporne, vešte pravnice pri tom dobro plaćene i sasvim ubedljive ne bi bilo razloga da se ovde i sada pominje. Čak uprkos novim zakonskim propisima nedavno usvojenim u Skupštini Srbije, a protiv slobodnog i poštenog obavljanja novinarske profesije iako tvorci tvrde da su namere bile drukčije. Reč je o nečem ovde ipak sasvim novom. Većina redakcija najavljuje da će zaposliti timove pravnika koji će tumačeći zakonske propise zapravo ili valjda obrazovati novinare, objasniti kako smeju i mogu ga pišu. Pretpostavka je da će neke ozbiljne teme prvo čitati oni, pa tek onda urednici koji bi trebalo da vode uređivačku politiku po etičkim pravilima profesije, ali moraju da misle i na milionske kazne!
Kakav je onda to uopšte zakonski tekst? Nedorečen, konfuzan, sa mogućnošću različite sudske prakse (NUNS je već zvanično tražio tumačenja od Ministarstva pravde)? I mada nije tajna da se u svakom zakonu može naći rupa (neki urednici zbog kojih su navodno ove odredbe i napisane već izjavljuju da baš na rupe i nedorečenost računaju) i da se, baš kao i sve na ovom svetu, može tumačiti na sto načina, postaje jasno da su na pomolu ili dugotrajni sudski procesi, tužbe, pritužbe, žalbe kao svojevrsne posledice i pravničkih saveta, ali i autocenzure i cenzure nekih urednika. I sve zbog jednog ministra i jednog skaradnog (da li je ova reč sad po ovom zakonu kažnjiva?) dnevnika?
U stvari, možda je pravo pitanje: da li je ovo stvarno samo Dinkićev zakon iako je njegova inicijativa? Ne odgovara li sve ovo i drugima, njegovim istomišljenicima, onima što ne mogu da smisle medije, ali sad vešto koriste situaciju da kažu da su protiv iako su nekad i sami takve propise donosili ili priželjkivali (radikali, naprednjaci u ulozi radikala, espeesovci, o Velji da i ne govorimo)? Konačno i demokrate (DS) su podržale taj Dinkićev zakon kao i drugi od kojih se očekivalo i od kojih nije. I kad se sve tako pogleda proizilazi da su mnogi već od toga imali i imaće sigurno koristi. Čak i esnafsko udruženje (UNS) koje je uprkos svom nezaboravnom delovanju u 90-im kad su bacali ljagu (možda je i ovo kažnjivo pominjati ?) na profesiju – novinar, pretvarajući se u vatrene propagandiste koji zdužno podržavaju sve što vlast radi, ma šta radila? Uz eventualno olakšavajuću okolnost što im je u tome, osim Dinkića i drugova, pomoglo i drugo, konkurentsko esnafsko udruženje, neodmereno se izjašnjavajući (NUNS).
Možda zato Dinkić zaslužuje od svih njih i malo zahvalnosti zbog eto neke katarze. Nastradali ostaju samo novinari što su poštovali i poštuju činjenice?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
