Državno struganje dna šerpe 1Foto: Medija centar

Videla je odluku savezne Vlade da pomogne mikro, malim i srednjim preduzećima pa je rešila da „aplicira“.

U utorak, 31. marta, oko 14 sati zamolila je mladog komšiju Kristijana iz Fridrihštrase da joj pomogne oko popunjavanja elektronske prijave za državnu pomoć.

Tada je videla da je 15.000 vlasnika malih biznisa već apliciralo za pomoć. Sutradan, kad je oko 9,30 sati uključila kompjuter, sačekala je informacija da je na račun njene male firme „leglo“ 14.000 evra.

Odmah je pozvala Kristijana, zahvalila mu se i „požalila“ da njoj i nisu baš toliko bile „hitne“ pare. Ali, nije da nije bila zadovoljna.

Frau Stegmajer dobila je subvenciju od države a da je niko iz administracije kojoj se obratila za pomoć nije maltretirao.

Nije tražio osnivački akt preduzeća, dozvolu da može da se bavi tom uslugom, matični broj i PIB firme, potvrdu da je izmirila poreske obaveze, dokaz da nije otpustila više od 10 odsto radnika, potvrdu da je u poslednjih šest meseci platila zakup prostorija i komunalne i ekološke takse, nije dobila ni ugovor o pomoći na potpis, niko joj nije pretio kaznenim merama ako nenamenski potroši te novce…

Ništa joj administracija nije tražila, jer je sve to sama proverila u roku manjem od 24 sata. I pare su legle na račun. Vlasnica ordinacije za fizikalnu terapiju ima dovoljno vremena da razmisli našta će potrošiti državnu pomoć.

Dok je bude trošila, pratiće je svest da tu pomoć ne sme da zloupotrebi. Jer, kad prođe epidemija, država će imati načina da proveri da li je Marta Stegmajer zloupotrebila poverenje države. Ako jeste, kazna će biti toliko velika da će obeshrabriti sve druge u pokušaju da prevare državu.

U četvrtak, 2. aprila, po podne hrvatski preduzetnici čiji je biznis zatvoren odlukom Štaba civilne zaštite ili kojima je poslovanje palo više od 20 odsto bili su oduševljeni kad su otvorili račun firme i na njemu zatekli novac za tri minimalne plate za svoje zaposlene koji je uplatio Hrvatski zavod za zapošljavanj.

Inače, taj novac trebalo je da legne na račune tek pošto preduzetnici iskažu zainteresovanost i potpišu ugovore, što je trebalo da traje najmanje 15 dana. Vlada je, međutim, Zavodu poslala predlog da se svim firmama koje zadovoljavaju kriterijume odmah uplati iznos pomoći koji je tražen i da ona važi i za mart, bez obzira što ugovori još nisu poslati i nisu potpisani.

To će se rešiti naknadno, bitno je da je novac na računima firmi, poručili su iz Vlade.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali saopštio je 31. marta da će Vlada s ogromnom sumom novca (skoro do milijardu evra) pomoći mikro, mala i srednja preduzeća čije je poslovanje kriza izazvana epidemijom korona virusa značajno ugrozila. Vest je dočekana s oduševljenjem koje je odmah i potpuno splasnulo jer će Vladina uplata za minimalac stići tek u maju i to u tri rate (maj, jun, jul).

Isplata, dakle, počinje s mesec i po dana zakašnjenja. „Ne lipši, magarče, do zelene trave“, bila je prva reakcija razočaranih preduzetnika.

Vlada Srbije čula je samo hvalospeve iz poslovne zajednice zbog najavljenih mera, ali nije uslišila zahtev malih privrednika da se te mere sprovedu odmah jer malo ko od njih će da preživi do jula kad treba da legne poslednja rata za minimalac zaposlenih.

Vreme prolazi, vlast živi na virtuelnim lovorikama a preduzetnici se peku na žeravici, na kojoj se topi i njihovo poverenje u državu.

Ministar finansija i Vlada potpuno pogrešno izveli su zaključak da se država odlučila da uplaćuje pomoć na rate i na poseban namenski račun (koji svako preduzeće mora da otvori) kako bi sprečila zloupotrebe da neko odjednom dobije novac za minimalac, a onda otpusti radnike. Dakle, Vlada nema poverenja u preduzetnike i misli da su svi halapljivi na pare.

Kakvo bi tek kolosalno poverenje Vlada stekla u poslovnoj zajednici da je malim preduzetnicima odjednom uplatila tromesečnu pomoć, pomno pratila kako je oni troše a onda kad ova nesreća prođe drastično kaznila sve one koji su kršili pravila i javno objavila njihova imena.

Zašto se Vlada odlučila da toliko odugovlači s isplatom pomoći?

Da li zato što nema para? Moguće. Upućeni u državne finansije tvrde da ona i nema toliko para koliko se hvali da ima i da će sav taj novac kojim se razmeće staviti u fond za pomoć privredi.

Što bi domaćice rekle „struže se dno svake šerpe“ da bi se namakao svaki dinar za obećanu državnu pomoć. To potvrđuje i slučaj Agencije za osiguranje depozita (ona čuva poverenje štediša u bankarski sistem) koju su predsednik i premijerka svojim ukazom naterali da sav novac kojim upravlja stavi na raspolaganje Vladi za kupovinu državnih obveznica.

Da li Vlada odugovlači zato što je nespremno dočekala vlastite mere i nesposobna je da te mere sprovede u delo? Izvesno. Znači li to da nas je vlast obmanjivala uspesima u uvođenju elektronske uprave i digitalizacije državne administracije?

Gde je sada sva ta infrastruktura elektronske uprave o kojoj je tako nadahnuto danima razglabala premijerka Ana Brnabić, koja bi sada, kao u Nemačkoj, za jedan dan elektronskim putem stavila državnu pomoć na raspolaganje malim privrednicima i omogućila im da nesmetano nastave da posluju.

Savetom „ne lipši, magarče, do zelene trave“ vlast zapravo pokazuje da joj je posle najnovijeg istraživanja javnog mnjenja važniji krizni Pi-Ar (jer vidi da gubi poverenje) od pomoći malim i srednjim preduzetnicima.

Autor je novinar

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.