Foto: Stanislav MilojkovicI ja sam gledao film na televiziji dok sam bio u Somboru gde sam išao u nameri da pišem članak o tužnoj sudbini Podunavskih Švaba.
Slučajno, zahvaljujući drugaru filmofilu, dan ranije sam imao priliku da gledam „Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić, delo koje će teško imati distribuciju u Srbiji pošto je izuzetno dobro urađena priča o genocidu (da, ponavljam ovu reč, genocidu) u Srebrenici.
Filmski govoreći, „Quo vadis, Aida?“ je daleko bolji film od „Dare iz Jasenovca“, ali problem ne leži u kvalitetu filma, nego u retorici koja prati ovu skupu, državnu produkciju.
Bilo bi bolje da srpska država, kao i svaka druga država, finansira nezavisne reditelje i omogući im potpunu slobodu da snimaju ono što žele i kako to žele: umetnost mora da bude slobodna i ne sme da trpi pritisak vlasti.
Mora svakako da se kaže da svaka država na svetu ima svoje filmske produkcije od nacionalnog značaja, tako da srspka vlada nije uradila ništa loše s tim što je finansirala film o Jasenovcu. Smatram da je isto tako nužno da se sačuva sećanje na ono što se desilo u prošlosti i što ne sme da bude zaboravljeno.
Moj profesor Predrag Matvejević, tokom nezaboravnih časova jugoslovenske književnosti na Univerzitetu „La Sapienza“ u Rimu, često je ponavljao da moramo spasiti sećanje, ali da dođe trenutak kad postane nužno da se mi sami spasimo od sećanja. I ovde leži problem: ceo balkanski prostor ne ume da se spasi od svog bolnog sećanja, prošlost se uvek vraća i zarobljava sadašnjost i budućnost u uvek iste, bolne navike.
„Dara iz Jasenovca“ neće pomoći da se izađe iz začaranog kruga u kom se Srbija stalno vrti od devedesetih pa nadalje: kao prvo, ideja da se snima takav film pripada istoj eliti koja je ratovala tokom devedesetih.
Kao drugo, a čini mi se da je samo Jasmina Lukač primetila ovaj važan momenat, ovaj film je još jedan korak da „naprednjačka elita“, koja zasad ima apsolutnu političku vlast, stvori i ono što Antonio Gramši zove „kulturna hegemonija u društvu“.
Spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu, filmske produkcije kao što su „Dara“ ili „Ime naroda“ (nek mi režiser Darko Bajić oprosti, ali njegov film nisam uspeo ni da gledam do kraja, mogao je barem da ne snima antene po krovovima i repetitor Fruške Gore, koji u XIX veku nisu postojali) pokušaj su naprednjačke elite da prenese svoje kulturno-političke „vrednosti“ celom srpskom društvu.
I to uz pomoć nastavnika i profesora ako je istina da će se film prikazivati u školama i na fakultetima. Da li će im ovaj potez uspeti, ne znam.
Nadam se da će profesori i nastavnici da se odupiru i da ne budu „organski“ prema naprednjačkoj eliti (opet koristim leksiku koja pripada Gramšiju), nego da pokažu đacima i studentima i druge filmove koji će im omogućiti da shvate da je Jasenovac samo jedan od brojnih zločina koji su se desili u regionu, i da, ako hoće da idu dalje i da pobegnu iz prošlosti, moraju da sačuvaju sećanje da bi ga se što pre oslobodili.
Sem toga, dok sam gledao „Daru“, poistovetio sam se sa đacima i studentima dok gledaju film: možda bi bili emotivno pogođeni tokom projekcije, ali to ih ne bi sprečilo da nastave da razmišljaju kako da pobegnu u Nemačku i da se tamo zaposle nakon srednje škole ili studija.
Neko bi mogao da mi zameri to što sam ja stranac i da kaže da nemam pravo da na redovima srpskih novina pametujem o tuđim filmovima, o tuđim logorima i o tuđim mrtvima.
Previše dugo živim u Srbiji da bi me ljudi smatrali strancem, ali je isto tako istina da sam slušao svoju majku, koja je uvek govorila da, pre nego što kritikujem nered u tuđim dvorištima, moram da čistim svoje dvorište.
Dragi čitaoci ovih redova moraju da znaju da sam pokušao i to da uradim, a nisam baš dobro prošao.
Da se ne lažemo: ne postoji narod koji je „bolji“ od drugih. I Italijani su počinili strašne zločine u svojim kolonijama u Africi, u Dodekanezu, u i Istri i Dalmaciji.
Jedan sam od prvih koji je napisao doktorsku disertaciju o Italijanima koji su ostali u Istri posle Drugog svetskog rata; jedan sam od prvih koji je ukazao na to da ono što se desilo u Istri kad je poluostrvo postalo jugoslovensko, posledica je fašizma i politike Benita Musolinija prema Slovenima.
Ukazao sam na to da službena Italija priča samo drugo poluvreme istorije – kada su Italijani morali da napuste Dalmaciju i Istru, a ćuti kad su u pitanju nasilje i klasna i etnička mržnja koje su sami ti Italijani pokazali prema onima s kojima su živeli mirno vekovima. Mogao sam da završim na miru doktorsku disertaciju samo zato što su me pratila, i branila, dva profesora sa izuzetno visokim moralnim profilom, a to su Predrag Matvejević i Tulio De Mauro, jedan od najpoznatijih lingvista u Evropi.
Kao student, javno sam kritikovao filmsku produkciju „Il cuore nel pozzo“, ružnu melodramu koja – opet – priča samo drugi deo tužne istarske priče. Kao što sam rekao, nisam dobro prošao i italijanski akademski svet mi nije oprostio: i danas, kada šaljem svoj kurikulum na bilo koji italijanski Univerzitet, odgovaraju mi da nisam pravi italijanista, da sam više slavista pošto sam se bavio Italijanima u Istri, čije je postojanje matična država potisnula: ti Italijani su se usudili da ostanu u komunističkoj Jugoslaviji, sa Jugoslovenima su se čak i družili i tokom devedesetih osnovali zajedničku političku partiju, Istarski demokratski sabor.
Sve je to nedopustivo iz perspektive italijanske vlasti. Ova ispovest je samo način da pokažem kako sve nacije imaju svoje dramatične događaje i odgovornosti (sem možda romske nacije, jedina koja nikad u svojoj istoriji nije ratovala).
Šta onda da radimo? Kao prvo, bilo bi lepo da se država više ne meša u umetnost, nego pusti reditelje da slobodno biraju svoje teme. Umetnici često rade kao psihoanalitičari i tačno znaju kad je pravi trenutak da se razrađuje neka tabu tema.
Kao drugo, pošto „Dara“ već postoji, obavezno je gledati je zajedno sa „Quo vadis, Aida?“.
Što se tiče škole, pošto je naš predsednik odlučio da se „Dara“ gleda i u školama, predlažem da profesori i nastavnici dodaju i ove produkcije, uz već spomenuti „Quo vadis, Aida?“: „Otac“ Srđana Golubovića, „Put lubenica“ Branka Šmita, „Jedna žena, jedan vek“ Želimira Žilnika, „Gori vatra“ Pjera Žalice.
Kad đaci i studenti budu gledali ove filmove, siguran sam da će sačuvati sećanje na prošlost i da će u isto vreme naći način da se spase od nje. Radi bolje budućnosti, svoje i đaka i studenata drugih nacija.
Autor je pisac i profesor italijanskog jezika na Univerzitetu u Novom Sadu
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Film i Holivud: Kako je Čarli Čaplin postao prva superzvezda u 20. veku
Jovan Bajford u Intervjuu petkom: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere
Mozda bi se bolje kretali kroz sve ovo ukoliko biste znali kuda idete. Film, fikcija. Tu počinje i završava. Sve ovo drugo o čemu vi toliko, sa nadvremenskim naporom pokušavate da povežete i održite neku lekciju je samo naličje neprestane izborne kampanje kojoj su gradjani Srbije izloženi decenijama.
film koji govori o genocidu nad Srbima, u Hrvatskoj gde su najsvirepije ubijene desetine hiljadaale male dece i stotine hiljeda odraslih, ne Jevreja ne komunista vec isključivo pravoslavnih, pokusavate da stavite u istu ravan sa ubistvom hiljadu ili par, ratnih zarobljenika, armije islamista čija je praksa bila ubistvo ratnih zarobljenika?
Bravo, tacno tako. Lik ladno poredi Klintonovu i Alijinu propagndu i streljanje hiljadu i kusur islamista (ne civila, ne zena i dece) i to onih koji su 3 godine izletali iz Srebrnice i klali civie, zene i decu okolo iste, poredi sa stotinama hiljada opet najvise zena, dece, obicnih ljudi, pre svega Srba. I sta sad o kakvom zaboravu ovaj prica? Oprostili smo im klanja Vrazije satnije zbog kralja, oprostili smo im klanja ustasa zbog Tita, da li treba da im oprostimo i Nasera Orica, Atifa, Mercepe, Glavase i Parage koji jps uvek slobodno setaju umrljani srpskom kvlju? Mozda je Kristijan pre obilaska „tuzne sudbine podunavskih Švaba“ prvo trebao da obidje Kragujevac i Kraljevo gde su te iste Švabe i njihovi sunarodnici a tadasnji saveznici Kristijanovog naroda pobile na hiljade ljudi, djaka i dece?
U Jasenovcu je nemoguce da je ubijeno 700 000 Srba jer od popisa iz 1931. do popisa iz 1948. na teritoriji Hrvatske, BiH i Srema zajedno, fali oko 94 000 Srba. Toliko ih je bilo manje posle rata a to pak nije isto što i 700 000 ili milion. Autor ne zagovara da se gleda samo Aida već oba filma. Dakle ne znam u čemu je problem. Odličan je intervju.
Tom vasom logikom hajde uporedite broj stanovnika muslimana i hriscana u BIH pre rata i posle rata. Muslimana ispade vise u odnosu na hriscane posle rata.
U pravu ste
Sta reci a ne zaplakati kad procitam ovakav text.obrazovan covek a napise ovakvu pricu, sramno.
Ne nije to obrazovanost,to je primitivnost duha.
Cini se da je novac presudan. Retko ko ga ima, svi bi da snimaju, duh vremena namece teme, a drzava, eto, drzi banku. (I tek ce da drzi). Opet, duh vremena je takav da nema nista od proklamovanih sloboda, i ovde, i tamo. Jedino je virus slobodan, dok i njega ne uhapse. I unovce.
Imao sam priliku da uporedo odgledam oba filma, pa i treći, koji se ne pominje, Halimin put, i shvatio sam da se takvo nespretno poigravanje sa genocidom, ne sme glorifikovati, ni na jedan način, a posebno ne toliko kičerski, kao u oba pomenuta filma, pa i u trećem. Postoje filmovi koji su postavili standard kako se o genocidu/holokaustu govori a ovi „naši“ daleko su ispod tog standarda.
Ja nisam gledao nijedan od ovih filmova ali jasno je da je Dara postigla cilj. Dovoljno je pogledati komentare ovde da se shvati da je planirana emotivna mobilizacija uspela. Ponovo je raspaljena stara mržnja, ponovo srbi postaju robovi prošlosti. Za one koji ne razumeju o čemu pričam – autor ne poredi veličine zločina, ne govori ko je u pravu a ko ne već ukazuje na mehanizam emotivnog porobljavanja korišćenjem oprobanih metoda. Nemate ništa od ovoga, već 30 godina živite u mržnji, pronalazite krivce za ovo ili ono a istovremeno vas ljudi koji su istog mentalnog sklopa kao ustaše vuku za nos, daju vam kancer i uništavanju vam zemlju. Nadam se da ćete se opametiti uskoro jer je situacija sada veoma ozbiljna a vi se bavite stvarima od pre 80 godina.
И ти би се бавио да ти је страдао неко од породице, срам те било!
Срам те било на коментару
Zbog čega da me bude sram? Imate ekološki, kulturni i moralni genocid koji se dešava SADA u celoj srbiji a vi pričate o čemu? Nacija koja vidi samo prošlost nema budućnost.
Baš naprotiv u Srbiji posluje preko 300 američkih firmi, zemlje koja nas je bombardovala, na jugu Srbije nije napadnut ni jedan Albanac niti je srušen i jedan njihov spomenik ili kuća.
Sa druge strane u Hrvatskoj nema srpskih firmi, na Kosovu ni mrtvi Srbi nemaju mira i ko je sada nacionalista i gleda u prošlost?
@Solomon potpuno nepovezan komentar, teško je reći šta je vaša poenta. Već su nas jednom bombardovali zbog albanaca, mislite da treba ponovo da probamo? Gde to pa ima srpskih firmi van srbije a da nije u pitanju neki poreski raj? Ništa, vi lepo i dalje gledajte u prošlost dok vas budućnost ne lupi opet po glavi. Nemojte previše da dišete vazduh i pijete vodu i sve će biti u redu kad jednog dana pobedimo ustaše
nisam gledao film i nemam nameru da gledam ni aidu a ni daru
lico mislim da treba proslost ostaviti iza sebe i gledati sadasnjost i buducnost
pa ljudi deca nam odlaze u svet aloo i u srbiji i hrvatskoj i bosni
Profesore, kada ste napisali da je Quo Vadis, Aida? dobro urađena priča o „genocidu“ u Srebrenici, ponavljam „genocidu“, pokazali ste da niste kvalifikovani da komentarišete temu kojom se Dara bavi, a ni objektivni da biste upoređivali ova dva filma.
Ako svoje studente učite italijanskom jeziku kao što se razumete u međunarodno pravo, trebalo bi da se zabrinu za stečeno znanje.
Да, лепо речено!
Indikativno je sto je autor Srebrenicu (dvaput, da bude svima jasno) nazvao genocidom dok je za Jasenovac rekao :“Jasenovac samo jedan od brojnih zločina koji su se desili u regionu“. Na drugom mestu je, pak, rekao „ono sto se tamo desilo“.
Meni je ovo sasvim dovoljno da zakljucim da postoji ocigledna agenda.
Potpisujem napisnao. Znači sistematsko ubistvo 700.000 pripadnika jednog naroda, bez obzira na pol i uzrast, je običan zločin, a ubistvo 8.000 vojno sposobnih muškaraca je genocid. Vrlo neobično tumačenje
Jadni studenti koji slušaju ovog bajnog “univerzitetskog profesora”; dva puta ponavlja kako se u Srebrenici desio genocid a Jasenovac je “jedan u nizu zločina u regionu” ??????
Zemljo, otvori se
Jadna država koja ga plaća.
Nema gradića u Srbiji, Šumadiji koji jeseni 1941-e godine nije doživeo masovno streljanje od strane nacističkog okupatora. Desetine hiljada ljudi je streljano u toku nekoliko dana. Kada bi napravili film o svakom masovnom zločinu, počinjenom od strane raznih okupatora i njihovih pomagača bilo bi ih na stotine.Jasenovac je ubedljivo najmasovniji zločin na ovim prostorima i ne samo u toku Drugog svetskog rata, već u istoriji Balkana. Zato taj zločin zaslužuje posebno mesto u istoriji sećanja, a svako poređenje sa drugim masovnim ubijanjima, je pokušaj njegove relativizacije. Nijedan zločin, po masovnosti i po brutalnosti, se ne može porediti sa Jasenovcem. U našoj kinematografiji nema holivudskih zvezda, svi autori su nezavisni. Država finansira filmske projekte na osnovu scenarija kao u svim evropskim državama. Izbor je bio da se finansira film o stradanju u Jasenovcu, jer je činjenica da u prethodnih više od 7 decenija ta tema obrađena u samo 3 filma, iako ima materijala i potreba za desetinama. Dara iz Jasenovca je samo nešto skuplji film u odnosu na neke druge koji se ovde snimaju. Na pr. Podzemlje, koje je snimljeno pre skoro 3 decenije je imalo otprilike isti budžet. Pisac teksta nije filmski kritičar tako da njegove ocene kvaliteta filma nisu relevantne. Ali su zato politički obojene,što više govori o njemu nego o filmu.
Bez ikakvih insinuacija o kvalitetima oba filma potpuno je neuputno porediti nekoliko hiljada nesporno divljacki ubijenih Bosnjaka sa 730.000 sistematski tokom 4 godine 2.sv.rata pobijenih Srba, Jevreja i Roma! I sad imamo drzavu koja od 1.102 godine nije postojala pa samo 4 godine od 1941.-1945 kao NDH pa se jos pravno nasleduje ovakav monstrum danas!
„Геноцид у БиХ“
https://bs.wikipedia.org/wiki/Genocid_u_Bosni_i_Hercegovini
„Како је почео рат у Сребреници“
https://www.dw.com/bs/kako-je-po%C4%8Deo-rat-u-srebrenici/a-44596537
„Геноцид у Сребреници“
https://bs.wikipedia.org/wiki/Genocid_u_Srebrenici
„Јасеновац“
http://www.jusp-jasenovac.hr/Default.aspx?sid=6284
„Слана на Пагу“
https://hr.wikipedia.org/wiki/Logor_Slana_na_Pagu
„Глинска црква“
https://hr.wikipedia.org/wiki/Pokolj_u_glinskoj_crkvi
„Крушчица“
https://hr.wikipedia.org/wiki/Koncentracijski_logor_u_Kru%C5%A1%C4%8Dici
„Лепоглава“
https://hr.wikipedia.org/wiki/Logor_Lepoglava
„Пребиловци“
https://en.wikipedia.org/wiki/Prebilovci_massacre
„Хронологија злочина 1941.“
https://hr.wikipedia.org/wiki/Kronologija_usta%C5%A1kih_zlo%C4%8Dina_1941.
Бројни злочини. Да!
Fali tu jos bihac,sanski most,prijedor,i skoro svaki grad u bosanskoj krajini je imao na desetine hiljada ubijeni u drugom svetskom ratu ali to se brzo zaboravi zbog bratstva i jedinstva (titinog)
Gospodin je jos jedan od vojnika Sonje Biaerko u cijem manifestu pise da su srpske zrtve nebitne.Po njima mira ce biti na ovim prostorima kada se uniste Srbi i sve srpsko.Srbija jedina u okruzenju ima petu kolonu.Jer su ovom narodu pre trideset godina prodali pricu o „ciscenju u svom dvoristu “ pa kod nas osudise i i cistaca cipeli a istina o 37 hiljada pobijenih Srba u Bosni o najvecem etnickom ciscenju u Hrvatskoj posle WWII ni raci vec trideset godina.
„…članak o tužnoj sudbini Podunavskih Švaba…“
Dragi profesore Vi uzaludno pokušavate da budete advokat sledbenicima zločinaca koji su obeležili prvu polovinu XX veka (nemački i italijanski fašisti). Ne možete Vi njih oprati, kao što ne možete spočitavati genocidnost srpskom narodu, a relativizovati ustaške zločine. Nisu nacisti, a ni ustaše šačica zločinaca koji su radili to što su radili, a da to narodi, Nemci, odnosno Hrvati, nisu znali, videli i odobravali.
Vaše viđenje navedenih filmova nije ništa merodavnije od viđenja bilo koga od nas običnih građana i gledalaca, jer Vi niste ni filmski stvaralac, a ni filmski kritičar. Naravno, Vaše pravo na lično mišljenje i stav niko ne osporava.
svaka čast na tekstu….. od prvog do zadnjeg slova se vidi u čemu je razlika između intelektualaca i plagijata
respect !!!!
Kakav je on profesor, takav si i ti student.
Samo, zaboravljate da ipak živite u zemlji gde možete da iznosite/podrzavate takve autošovinističke stavove na tako bolne teme.
Nadam se da to cenite, jer takvu slobodu nećete naći na mnogo mesta u svetu.
A možda ste još osnovac? Kako ste samo sigurni ko je intelektualac, a ko „plagijat“. Onako, odokativno! Osnovački! Da i vi o Darku Bajiću ne mislite kao kolumnista?
Наставља се малициозна паљба по Дари која је, у изопаченом поимању неких, превршила мјеру. Удара се из свег оруђа и оружја, разлози различити, из лијепе њихове имамо такмичење из разумљивих разлога ко ће се више „исповраћати“ по филму, уз један „нормалан“ осврт Хрвоја Класић.
Ту је и аутошовинизмом заражен део међу Србљем којима Дара смета што је уопште урађен филм.
Ту су и они који све гледају кроз призму политике, а ту је и аутор овог трактата, новооткривени филмски „експерт“ и све настоје упрљати политиком, па и ту нашу Дару.
Ту су и они којима смета што то није приказано како би они жељели или како су очекивали.
Аутор ово трактата, дјечак који је узео учешћа у такмичењу ко ће се више исповраћати по Дари, је не само филмски експерт него и за право, па зна да је сребренички масакр геноцид, и то онако држно нагласи. Опасно учен дјечак.
Што се тиче поређења са бошњачком пропагандно сплачином „Куда идеш Аида“ и како је та сплачина далеко бољи филм од Даре, је истовјетно да кажете како је Новак Ђоковић никакав тенисер и да је Дамир Ђумхур далеко бољи.
Успут ће аутор, којем име заборавих, нарицати како ова бошњачка пропагандна сплалина неће имати добру дистрибуцију по Србији. Ах, ти зли Срби.
Што се тиче свих тих критичара и новооткривених експерата завфилмску умјерност који се такмиче ко ће више попљувати филм, да цитирам форумаша са једног форума;
Не смета њима Дара зато што су ликови неразрађени, што су усташе у филму карикатуре, што нису сви носили црне униформе, што је филм предугачак и монотон, а што су једини аргументи које су избунарили, нити им смета што га није радио бољи редитељ(кад човек прочита како Стева Филиповић и Србљановићка пате „што тако велика тема није поверена неком достојном јасеновачких жртава“, засузе му очи),нити им највише смета што га је финансирала држава.
Они би овај филм мрзели и нападали и да је уметничко ремек дело и да га је режирао Зафрановић или Спилберг, и да је снимљен приватним средствима.
Њима Дара смета зато што постоји. Јер Срби немају право да одају почаст својим жртвама. Чак ни филмом
Hvala vam na pisanju,slazem se sa vama.Ovo je toliko tuzno citati autosovinisticke tekstove.Sramota ko predaje studentima.
Svaka čast na tekstu. I da Daru proglase za najbolji film na svetu ,srbomrscima ne bi bio dobar. Samim tim što još postoji srpska nacija, već je problem.
Mislim da niste u pravu,jer,Srbija nije imala mohucnost da iznese svoj bol pre.Vi samo nastavite da se bavite drugima umesto sbojim preminulima pa kada vam Nemavka oduzme delove zemlje pitam se gde cete ziveti tada?
Srbija bi definitivno trebala da uvede standarde koji vaze u Italiji sto se tice zaposljavanja po univerzitetima. Ovog novokomponovanog „filmskog kriticara“ treba da je sramota iz vise razloga. Kao prvo, koga zanima njegovo misljenje o bilo kom filmu, kao drugo neverovatan je bezobrazluk da jedan potomak Nemaca koji su po Srbiji pobili ko zna koliko ljudi, koji su podrzali Hrvate, Bugare, Albance i muslimane da ubiju jos ko zna koliko Srba, taj neko ce da drzi predavanje o „ciscenju dvorista“? Na osnovu toga sto je kao Nemac nesto prigovorio Italijanima u vezi Istre i Dalmacije on je kao „ocistio svoje dvoriste“? Kako je preskocio Kosovo kada je vec spomenuo zlocine fasista? Italijanski fasisti su tokom II svetskog rata stali iza albanskih sovinista i omogicili im pripajanje Kosova Albaniji i izvrsenje brojnih zlocina nad Srbima. Kako se moze uopste izjednacavati Jasenovac i Srebrenica? Kako je to Srebrenica „genocid“ a Jasenovac „jedan od brojnih zlocina“? Film o Jasenovcu je „rezimski“ jer je snimljen drzavnim parama dok za Aidu licemerno preskace da je snimljen i parama dobivenog od Izetbegovica. Doticni istrazuje „tuznu sudbinu podunavskih Svaba“ a ne spominje zasto su te Svabe tako prosle niti opravdava njihovu sudbinu kako sto je opravdao proterivanje Italijana iz Istre i Dalmacije. Previse je ovde duplih standarda kod ovog profesora da bi njegovi saveti i moralisanje imali bilo kakvu tezinu. Ne zelim da ovakvi predaju u Srbiji i da dobijaju pare od srpskih poreskih obveznika, dosta nam je domacih kre%^na ne moramo jos i da ih i uvozimo.
Kristijane u tvom dvorištu je toliko đubreta da je malo jedan život i jedna generacija da se počisti, ali ti zato svesrdno čistiš srpsko dvorište, uz put svojim ponašanjem dovlačiš još više đubreta u svoje dvorište.
Mene interesuje MOJ NAROD, a ne oni koji čekaju na Hitlera itd. da bi započeli krvavi Pir nad Srbima. … Profesori sa Jupitera možda mogu da imaju sličan stav kao Vi profesore, ali, profesori u Srbiji, po meni, NE!
Ocekuje se od ovog filmskog kriticara da vec kako sutra napise pismo i dostavi ga bosnjackim medijima u kome ce preporuciti da Bosnjaci uz Aidu obavezno pogledaju i film o Jasenovcu i u kome ce im objasniti da je Srebrenica „samo jedan od brojnih zlocina na Balkanu“. Ako nema nameru da napise takvo pismo i ako Bosnjacima ne bi da preporucuje sta i kako, neka obrazlozi zasto.
„Kao student, javno sam kritikovao filmsku produkciju „Il cuore nel pozzo“, ružnu melodramu koja – opet – priča samo drugi deo tužne istarske priče“
Ali zato kao profesor javno pohvaljuje film „Quo vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić koji – opet – prica samo drugi deo tuzne bosansko-hercegovacke price. „Napredak“ je ocigledan. Kada su Albanci, Hrvati ili Bosnjaci u pitanju njihova jednostrana, nacionalisticka i propagandisticka tumacenja nisu problem, cak sta vise, dobijaju pohvale i niko im ne savetuje da obrate paznju i na zlocine koje su oni pocinili. Kod Srba je obrnuto, ima da cute o zlocinima nad Srbima jer ionako samo „razmisljaju kako da odu do Nemacke“, filmovi koji govore o zlocinima nad Srbima se na sve nacine pokusavaju dezavuisati, nazivaju se „rezimskim“, zlocini nad Srbima se relativizuju i umanjuju, ako se takvi filmovi prikazuju obavezno da se pogledaju uz film o Srebrenici za koji se isto moze reci da je rezimski, da je placen drzavnim parama i da predstavlja pokusaj velikobosnjackog kulturnog hegemonizma, istina vestije napravljenog od „Dare“. Kakav bi to film o Jasenovcu trebao da bude a da nije „rezimski“ i da nije „hegemonisticki“? Da li bi trebale ustase da prikazu kao pozitivci, da neki logoras ubija i muci neduzne ustase po logoru, da se nadje neka krivica Srba zasto su zavrsili u Jasenovcu, da se Jasenovac predstavi kao „jedan od brojnih“? Samo, koji su to drugi „brojni zlocini“ koji se mogu svrstai u istu kategoriju kao Jasenovac? Eker bi morao to da razjasni.
Pitam se zašto ste u ovoj zemlji, čiji narod toliko mrzite? Sramota je sto takve primamo da nam obrazuju mladež, i da ga pune mržnjom i netrpeljivoscu prema sopstvenom narodu. Posto je Italija, kao kolonijalna sila, činila genocid, pametujte tamo, u Italiji, daleko vam lepa kuca.
Ovo je prosto za nevjerovati!!! Kaze se tuzna sudbina „podunavskih Svaba“, a sudbina onih koji su nastradali u masakrima koje je uradila uliglasna „Princ Eugen“ divizija sastavljena od istih podunavskih Svaba!!!
Pisac bi mogao da posjeti selo u Crnoj Gori koje se zove Velika, da vidi sta je genocid Svaba i muslimana predvodjenih odzom Osmanom Rastoderom uradilo ovom pravoslavnom selu, bilo je preko 600 mrtvih od kojih mnogo djece!!!
Sramotno profesore italijanskog jezika citajte malo ili pitajte!!!
Čovek izučava podunavske Švabe i preskače WW-2 i njihovo učešće u zločinima.
Isto tako govori o Srebrenici a ne zna da je to drugi deo trilogije, prvi je Bratunac gde su ubijani i masakrirani srpske žene i deca, i treći deo Tuzla gde su Bošnjaci koji su se probili iz obruča odveli Srbe kao taoce i predali jedinici Al Mudžahedin.
I da Kristijane nemate prava kao stranac a naročito kao Nemac da govorite Srbima o genocidu.
Tužno, plitko i prepoznatljivo, gospodine profesore možete stati u red za sendvič neoliberalnog kapitalizma.
za mene licno ,, genocid je ubistvo jedne osobe, ne bitne nacije , veroispovesti i rase.
kao prvo profesore zali boze tvoga skolovanja kad nisi nauci osnovno a to je sta je genocid…. eto. komentarises i pises o necemu a nisi naucio nista ili bar procitao sta je genocid. Ko vama daje za pravo da komentarisete i pricate o krivici Srbije …. a muslimani hrvati…. sta se desilo sa, Srbima u Kravicama, Skelanima, Sarajevu da li je moguce da su sami sebe ubijali, klali silovali, proterali…. ako hocete istinu onda procitajte knjigu Ibrana Mustafica Planirani haos pa onda komentarisete film o Aidi…. videcete da je ti laz i prevara inace Mustafic je ratni gradonacelnik Srebrenice.. nazalist svako sebe danas zove profesorom