Er Srbija – tamni oblak na otvorenom nebu

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije podlegao je monopolu Air Serbia i nije nam odobrio da letimo na ovoj destinaciji. Direktorat nas je blokirao u korist monopola Air Serbia.

Izvinjavamo se putnicima koji su nameravali da lete s nama, sada će biti pod monopolom Air Serbia.

Ovo su detalji iz saopštenja koje je krajem oktobra objavila irska kompanija Ryanair, najveći evropski niskobudžetni avio-prevoznik. Nimalo slučajno najčešće spominjane reči u tom saopštenju su monopol i Air Serbia.

Za sada nije poznato, ali je malo verovatno, da će Ryanair tužiti državu Srbiju nadležnim evropskim institucijama, koristeći se odredbama Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (European Common Aviation Agreement – ECAA, popularno nazvanog Sporazum o otvorenom nebu) kao argumentom u svoju korist.

Ali, bez obzira na reakciju Ryanaira, u jednoj kancelariji u Briselu povodom njegovog saopštenja već se upalila crvena lampica.

To je drugi put za kratko vreme da se pali crvena lampica u istoj kancelariji u Briselu zbog – Srbije. Prva se upalila sredinom juna kad je slovenačka avio-kompanija Adria airways (u vlasništvu nemačkog fonda K4 Invest) pokrenula postupak pred institucijama Evropske unije zbog državne pomoći koju dobija Air Serbia.

Adria airways je u međuvremenu bankrotirala, ali tužba nije ugašena nego je ostala da se o njoj raspravlja u nadležnim institucijama Evropske unije.

U razmaku od samo četiri meseca na račun Srbije stigle su u Brisel dve teške optužbe kompanija iz država EU, koje su takođe potpisnice ECAA sporazuma, za radnje nedozvoljene tim Sporazumom – monopol i državnu pomoć.

Obe te radnje – monopol i državna pomoć koju Air Serbia obilato koristi – odavno su pod prismotrom evropskih institucija zaduženih da nadgledaju primenu Sporazuma o otvorenom nebu, koji je inače pravni osnov za integraciju Srbije u Evropsku uniju u vazduhoplovstvu.

Reakcija Brisela, o kojoj u Beogradu postoji zavera ćutanja, bila je žestoka.

Pouzdani izvor iz Evropske komisije tvrdi da je Komitet zadužen za praćenje Sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru već nekoliko puta odbijao uporne zahteve predstavnika beogradskih vlasti, koji sede u Komitetu, da Srbiji odobri završetak prve tranzitorne faze (prvog prelaznog perioda) i početak druge faze.

Odbijanje je usledilo, ne samo zbog saopštenja Ryanaira i tužbe Adria airwaysa, već posle verifikovane procene evropskih stručnjaka da Srbija ne ispunjava uslove utvrđene Sporazumom za završetak prve tranzitorne faze. U Beogradu se o tome malo zna, jer vlasti kriju problem, ali Srbija vrlo slabo (gotovo nikako) radi na evropskim integracijama u domenu zajedničkog vazduhoplovnog prostora.

Naprotiv, čini sve suprotno i krši Sporazum, koji je potpisala, da bi zaštitila nacionalnu aviokompaniju Air Serbia u kojoj je većinski vlasnik.

Problem nije mogao da se sakrije ni poslednjim izveštajem Evropske komisije o evrointegracijama Srbije u kome se ističe „znatno napredovanje primene prve i dela druge prelazne faze ECAA“. Verodostojni izvori u Briselu tvrde da nema nikakvog napredovanja i da Srbija jednostavno nije položila ispit za prvu tranzitornu fazu prema Otvorenom nebu, a kamoli da „napreduje“ u drugoj fazi.

Inače, Srbija je ovaj sporazum potpisala 29. juna 2006. godine, Narodna skupština ga je ratifikovala 13. maja 2009. a stupio je na snagu 1. decembra 2017.

Cilj Sporazuma je stvaranje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog prostora, koji će integrisati susede EU u jugoistočnoj Evropi u unutrašnje vazduhoplovno tržište EU koje čine države članice, Norveška i Island. Sporazum ECAA traži potpunu harmonizaciju domaćih propisa s propisima EU u oblastima bezbednosti vazduhoplovstva, upravljanja vazdušnim saobraćajem, upravljanja aerodromom, zaštite prava putnika i drugih korisnika vazduhoplovnih usluga, liberalizacije vazduhoplovnog tržišta, stvaranja jednakih uslova konkurencije (avio-prevoznici treba da budu tretirani na nediskriminatoran način u pogledu pristupa infrastrukturama vazdušnog saobraćaja), zabrane države pomoći i zaštite životne sredine.

Sporazum ima nekoliko protokola koji uključuju i postepene prelazne (tranzicione) aranžmane do potpune primene ECAA ponaosob za svaku zemlju potpisnicu (Crna Gora, Srbija, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo-UNMIK) i za svaku od ovih zemalja predviđena su dva prelazna perioda.

Primera radi, prvi prelazni period za Srbiju nije vremenski omeđen i traje od stupanja na snagu Sporazuma (dakle, 1. 12. 2017) pa dok Srbija ne ispuni sve njegove uslove.

U članu 3 Aneksa 3 taksativno se navode pravila koja nisu kompatibilna sa pravilnim sprovođenjem Sporazuma. Između ostalih, to su: sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije (slučaj Ryanair), zloupotreba dominantne pozicije i svaka (!!!) državna pomoć koja narušava ili preti da naruši konkurenciju favorizovanjem određenih preduzeća (žalba Adria airways).

Druga tranzitorna faza počinje posle uspešno završene prve faze i do kraja drugog prelaznog perioda Srbija treba da primeni sve propise iz ECAA.

Praksa favorizovanja monopola Air Serbia i neprestana državna pomoć – prve tri godine direktna i neskrivena a onda kamuflirana nedozvoljenim subvencijama – nisu prošli nezapaženo u Briselu. Komiteti stručnjaka zaduženi za praćenje prvog tranzitornog (prelaznog) koraka Srbije do konačne integracije u zajedničko evropsko nebo zaključili su da vlasti u Beogradu ni posle tri godine od potpisivanja sporazuma nisu ispunile preuzete obaveze iz Sporazuma.

Pokazalo se da su državna podrška tržišno neuspešnom nacionalnom avio-prevozniku Air Serbia i upitno partnerstvo sa Etihadom jači od potpisanih namera i preuzetih obaveza evropskih integracija Srbije u oblasti evropskog otvorenog neba.

Indikativno je da se u to nesprovođenje (potkopavanje) Sporazuma o otvorenom nebu uključio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije koji je po prirodi posla važan ali nezavisni regulator. To je onaj isti Direktorat kojeg je za postignute rezultate u primeni evropske regulative u Srbiji u okviru Sporazuma ECAA pohvalio Danijel Kaljeha, direktor Generalnog direktorata za energiju i saobraćaj Evropske komisije, u pismu od 24. jula 2008. godine.

„Komisija pozdravlja izuzetno dobar napredak koji je Srbija ostvarila do sada, na osnovu koga se Srbiji pruža mogućnost da postane prvi ECAA partner koji će završiti prvu tranzitornu fazu u primeni ECAA Sporazuma. To znači da će Srbija postati deo unutrašnjeg tržišta Evropske unije u ključnom ekonomskom sektoru. Ovaj izuzetni napredak je prvenstveno zasluga snažne posvećenosti i inicijative Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije. Direktorat ne samo da je bio izuzetno efikasan u postepenoj primeni evropske regulative već je preuzeo i ulogu pravog lidera za koordinisanje i unapređenje primene ECAA sporazuma u celini“, kaže se u pismu.

Od tada je prošlo 11 godina. Nažalost, umesto pohvala sada stižu pritužbe na rad Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Srbija, prema uverenju nadležnih institucija EU, još nije valjano napravila ni prvi tranzitorni korak. A Direktorat se od lidera pretvorio u saučesnika vlasti u miniranju ECAA sporazuma.

Autor je novinar